arrow up

Подијелите вијест:

Покољ у Гређанима и Човцу

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким продицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата, уз образложење да су их убили – “четници“, а не хрватске паравојне групе и војници?!
svece-crkva.jpg

У селу Гређани код Окучана, у западној Славонији, 5. септембра 1991. године припадници хрватских паравојних формација “Тигрови“ извршили су стравичан злочин над десетинама српских цивила и српским територијалцима од којих се многи још воде као нестали.

Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.

У ноћи 5. на 6. септембар око 22.00 часа паравојна група “Тигрови” из правца села Млака и Нови Варош прва је упала у село Гређане, разоружавши сеоску стражу, након чега је услиједио масакр над српским цивилима.

Као потписник ових редова лично сам био очевидац свих догађаја, о чему сам у два наврата дао писмену изјаву представницима Хашког трибунала у нади да ће правда кад тад стићи злочинце, јер је те ноћи у непознатом правцу одведен и мој отац Рајко Савић који до данас није пронађен.

Те ужасне ноћи кроз село се, на прекиде чула рафална паљба, запомагање и јауци рањених. Сутрадан је био видљив стравичан злочин – масакрирани стараоци и жене.

Хрватска паравојска убила је Симу Зјалића, Милка и Раду Гаћеша, Драгицу Чалић, Љубицу Зјалић, Остоју Миладиновића, Милана Кесера, Рајка Гљивицу, Рајка Савића и многе друге из сусједног села Човац.

Помагао сам мјештанима који су као и ја игром случаја преживјели масакр да збрину рањене и сахране мртве, као и побијену стоку у близини сеоских њива.

Припадници хрватских паравојних формација “Тигрови“ иза себе су оставили праву пустош, изрешетане куће, прозоре, разваљена врата, разбацане ствари, а на фасадама кућа спрејом исписане називе “Тигрови“ и слова “У”, те поруке “Вратићемо се опет”, који сами по себи доказују о којим Туђмановим бојовницима је била ријеч.

Најтужнија је судбина једног од убијених територијалаца чије име не желим да помињем због безбједности његове породице. Бојовници су га мучили, а након што су га убили његово тијело бацили су у сеоско гробље и прекрили вијенцима.

Након пада западне Славоније у руке хрватских оружаних снага у операцији “Бљесак” 1995. године један од хрватских бојовника који је трагичне ноћи 5. септембра 1991. године био у Гређанима јавио се родитељима убијеног територијалца, хвалећи се да им је он лично убио сина и показујући при том као доказ личне документе убијеног.

До данас, за овај ужасни злочин нико нигдје није одговарао – ни пред хрватским судовима ни у Хагу.

Да би прикрила злочин над Србима у западној Славонији, Хрватска је многим српским повратничким породицама за њихове убијене чланове 1991. године признала статус цивилне жртве рата уз образожење да су их убили – “четници”, а не хрватске паравојне групе и војници?!

Старији мјештани западнославонских села причају да им се поновила иста судбина као и 1941. године када су их Павелићеве усташе, уз помоћ комшија, убијале на кућном прагу, те одводиле у логоре смрти Стара Градишка, Јасеновац и Млака.

Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима 1991. и 1995. године у западној Славонији.

Након толико година, хрватско правосуђе и даље упорно ћути о овим стравичним злочинима.

Зато и оно мало Срба повратника у западну Славонију страхује да четврти пут у историји не дочека исту судбину од оних који су им поручивали: “Вратићемо се”.

Пише : Миломир САВИЋ

Извор:http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/baneri/srna.png

Везане виjести:

ПРОТИВ ЗАБОРАВА И ПРЕКРАЈАЊА ИСТОРИЈЕ

ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​