Pogrom svega što je srpsko na KiM

Danas se navršava 14 godina od progona našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, u koje se Srbi gotovo i ne vraćaju

Ni posle 14 godina ne zarastaju rane pogroma Srba na Kosovu i Metohiji. S njima žive i stasavaju njihova deca. Domovi iz kojih su proterani mnogima su i danas daleki i nedostupni.

U albanskoj martovskoj „oluji“ 2004. godine, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela. Iz srpskih domova proterano je više od 4.000 ljudi. Za samo dva dana divljanja albanskih ekstremista, 17. i 18. marta, stradalo je osmoro Srba i jedanaestoro Albanaca, povređeno oko hiljadu ljudi. Među njima 143 Srba i na desetine pripadnika međunarodnih snaga, koje su bile dužne da obezbede mir i zaštite sve etničke zajednice na Kosovu.

Zapaljeno je, srušeno, ili teško oštećeno 35 crkava i manastira – 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja. Nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira, ali i mnogo drugih crkvenih relikvija.

ORGANIZATORI IZMUČU PRAVDI

Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, a 143 osobe su osuđene, većina na novčane, a 67 na zatvorske kazne. Glavni akteri iz političkih struktura i redova bivše OVK, međutim, nisu privedeni pravdi.

Porušeno je, zapaljeno, ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druga zdanja države Srbije. Više pravoslavnih grobalja je oskrnavljeno, uništene su brojne matične knjige – svedoci vekovnog trajanja Srba na Kosovu i Metohiji.

U ovom dobro organizovanom i orkestriranom nasilju, kako ga je kvalifikovala međunarodna uprava, učestvovala je 51.000 Albanaca. Bio je to nastavak velikog pogroma, započetog u leto 1999. Ovaj, martovski, odvijao se pred očima 20.000 NATO vojnika u tadašnjem protektoratu Ujedinjenih nacija. Od tada se po srpski živalj nije mnogo toga promenilo. Njihov život je i dalje život u getima, u kojima knjiže punu deceniju neizvesnosti u samoproglašenom, nezavisnom Kosovu.

Okidač za pogrom bila je tragedija dveju albanskih porodica iz sela Čabre, kod Zubinog Potoka, čija su se deca utopila u Ibru. Ovu tragediju albanski mediji su zloupotrebili i poveli neviđenu kampanju protiv Srba, optužujući ih da su odgovorni za smrt dečaka. Uprkos činjenici da je istraga Unmikove policije utvrdila da su optužbe bile – lažne, talas nasilja se nije stišao.

Počelo je najpre u južnoj Mitrovici, oko podneva, 17. marta, gde su počeli napadi na Srbe. U popodnevnim satima u gradu su pale i prve srpske žrtve. Napadi albanskih ekstremista prerastaju u stihiju, na udaru se našlo sve što je srpsko.

U Prištini je zapaljena Crkva Svetog Nikole, u Gnjilanu napadnuta su srpska sela. Gorelo je i u Lipljanu, Uroševcu, Đakovici. Do temelja je srušen konak Svetih Arhanđela u Prizrenu i zapaljena Bogorodica Ljeviška, crkva iz 13. veka, kao i Crkva Svetog Đorđa u ovom gradu iz 16. veka. Uništena je Bogoslovija u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja. Nije pošteđen ni manastir Devič kod Srbice, kao ni grobnica Svetog Joanikija Devičkog u ovom manastiru.

Albanski teror nastavljen je i 18. marta. Spaljeno je Kosovo Polje, srpski domovi u Obiliću, Plemetini, Svinjaru… U Belom Polju kod Peći zapaljeno je svih 28 povratničkih kuća i ovdašnji parohijski dom. Od tada, do danas, malo se ko vraća na svoja vekovna ognjišta.

OBELEŽAVANjE

Godišnjica pogroma biće danas obeležena u Beogradu, Gračanici i Kosovskoj Mitrovici. U crkvama i kod glavnog mosta na Ibru biće služen parastos žrtvama.

SKROMAN POVRATAK

U predhodne četiri godine, na KiM smo realizovali 170 projekata vezanih za obnovu 42 crkve i manastira – rečeno je „Novostima“ u Kancelariji za KiM. – Između ostalog, potpuno je obnovljena i Bogoslovija u Prizrenu. Što se povratka našeg naroda tiče, on je veoma skroman.

Autor: B. Caranović – M. Marković

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Trinaest godina od martovskog pogroma

Spalili su mi muža, a ubice su još na slobodi! | Jadovno 1941.

Film o rušenju srpskih crkava na Kosmetu (video)