PODMUKLA HRVATSKA – Hrvati su u Hagu tvrdili da su Srbi bombardovali kolonu izbeglica iz Hrvatske

Objavljivanje pisanih podnesaka iz spora Hrvatske i Srbije po međusobnim tužbama za genocid na sajtu Međunarodnog suda pravde pokazalo je koliko
su pojedine optužbe Zagreba na račun Beograda bile ne samo neutemeljene već čak i bizarne.

Tako je u podnesku kojim je 1999. godine inicirala postupak pred
Međunarodnim sudom pravde, Hrvatska, između ostalog, tvrdila da je
Srbija odgovorna za egzodus hrvatskih građana srpske nacionalnosti 1995.
godine, tokom akcije „Oluja”. Naime, prema tim navodima, od kojih je
Hrvatska ipak odustala u martu 2001. godine, stajalo je da je Srbija
sprovela etničko čišćenje Srba te da je zato treba proglasiti odgovornom
za kršenje Konvencije o genocidu. Ovo je, međutim, samo jedan od „bisera”
hrvatskog pravnog tima.

Pozivajući se na jednu kratku vest objavljenu u ljubljanskom „Delu” 7.
avgusta 1995. godine, hrvatski advokati su u novembru 2012. godine
dostavili sudu podnesak u kome su tvrdili da je avijacija Vojske
Republike Srpske bombardovala konvoj srpskih izbeglica koji su se
povlačili iz Hrvatske nakon operacije „Oluja”, te da je u tri takva
napada poginulo dvadeset i ranjeno više od sto ljudi.

Praksa Međunarodnog suda je, međutim, kako je to konstatovano odlukom u
sporu između Nikaragve i SAD, da „sud ne uzima novinske članke i delove
iz knjiga, čak i kad izgleda da ispunjavaju visoke standarde
objektivnosti, kao dokaze podobne da utvrde činjenice…”

Sličnih „argumenata” sa hrvatske strane bilo je još. U podnesku iz
novembra 2012. godine, Zagreb je izneo tvrdnju da je dvesta hiljada Srba
posle operacije „Oluja” napustilo Krajinu zbog „izvesnog broja razloga,
među kojima su teški uslovi života, siromaštvo i opšta nesigurnost u
RSK”.

Hrvatski pravni tim je, takođe, 2001. godine MSP-u kao dokaz podneo 332
nepotpisane izjave svedoka i 209 zapisnika sa policijskih saslušanja
vođenih tokom devedesetih godina. Odgovarajući na tužbu Zagreba, Srbija
je istakla da su ovakvi „dokazi” neprihvatljivi pred bilo kojim sudom u
svetu. Hrvatska, međutim, nije odustajala. Replicirajući Beogradu u
decembru 2010. godine, ona je dostavila novih 188 policijskih zapisnika
koji sadrže naknadno prikupljene potpise onih ljudi koji su, navodno,
ranije davali izjave uz objašnjenje da ostatak svedoka više nije moguće
pronaći.

Odgovarajući na ovo, Srbija je navela da je ovakav pristup dokazivanju
„vrlo inventivan”, ne samo u dokaznom postupku pred Sudom pravde već i u
celokupnoj, do sada poznatoj, sudskoj praksi.

U pisanom podnesku iz decembra 2010 Hrvatska je „objasnila” i kako su
stradali civili u srpskim mestima u koje je ulazila hrvatska vojska. Po
njihovoj tezi, kada pešadija ulazi u neko mesto, pokušavajući da ga stavi
pod svoju oružanu kontrolu, postoji neizbežan rizik da pojedini civili
na koje vojska tom prilikom naiđe budu tretirani kao neprijatelji, „ako
promptno i ubedljivo ne demonstriraju svoje miroljubive namere”.

Izvor: Intermagazin