Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата

Kарл Петерсен, шеф немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа.

У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.
У сарадњи са продуцентима из Србије и Норвешке у плану је да у 2023 години да се кренее са снимањем филма о страдњу српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата. Према досадашњим истраживањима продуцент Бранко Димовић Димески дошао је до податка да је у Норвешку послато више од стотину деце, наглашава Ђорђе Бојанић.
,,На овом пројекту очекујем подршку еминетних историчара из Србије и Норвешке. Постоји велико интересовање потомака да истина о страдању њихових предака не буде препопуштена забораву.

Добро је да након 80 година од страдања Срба у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата прикажемо и чињеницу да су и деца млађа од 16 година такође страдала. Хронолошки и врло прецизно нацистичке власти извршиле су геноцид над недужним народом у тадашњој НДХ.“, прича Бранко Димовић Димески.

Злогласни логор у Земуну налазио се на територији тадашње НДХ, под командом немачких војних структура, надлежних за окупирану Србију.

Изасланик немачке војске у НДХ, генерал Едмунд Глаисе вон Хорестенау, 13. јула 1942. дошао је у Београд и разговарао с генералом Паулом Бадером, који је био надређен генералу Стахлу. Том приликом Бадер је изјавио да је спреман преузети логораше, односно заробљенике из логора у Земуну. Бадер је изјавио и да ће се с њима поступати као с ратним заробљеницима те да ће из Земуна бити послати “на „Север”, наглашава Бранко Димовић Димески.

Подаци из дневних извештаја Главног стожера НДХ говоре о упућивању особа заробљених на Kозари у логор у Земуну. У једном од извештаја од 15. јула 1942. наведено је да су у Земун до тог датума упућене 2374 особе. 35 истог дана, 15. јула у Земун је отпремљено 555 логораша а 16. јула још 904 логораша.

Након тога, 28. јула у Земун је упућено још 985 мушкараца.

Из наведених података произлази да је с подручја Kозаре у Земун послато 4818 заробљеника, међутим ово нису целовити подаци. Немачка докумената прецизно наводе да је у августу 1942 године у логор у Земуну било око 9000 заробљеника, не само с Kозаре, него и других подручја под контролом НДХ. Међутим постоје и наводи немачких извештаја да се број заробљеника у логору у Земуну кретао и до 15.000.

Јануара 1942. Немци су издвојили 2000 заробљеника из логора у Земуну, с намером да их упуте на присилни рад у Норвешку, а мањи број у Немачку.

Извештај Kраљевског италијанског Војног представништва у Загребу, из 1942 године у вези са српским заробљеницима послатим у земунски логор, наведено је да ће они као робови, бити послати на присилне радове у Норвешку.

Kарл Петерсен, представник главног немачког штаба за радну снагу у НДХ, извештај од 20. јула 1942. навео да је упутио свога изасланика у логор у Земуну. Његов је задатак био да међу логорашима прикупи особе које би као слободне раднике (фреиен Арбеитсеинсатз) послао на рад у Немачку. Петерсен је претпостављао да се на тај начин у Земуну може окупити од 1000 до 3000 логораша. Они су послати на присилни рад у Норвешку и Немачку.

Петерсен наводи да се у логору Земун налази 3457 особа старијих од 50 година, међу којима има и мушкараца од 70 до 80 година. У логору се налазило и 537 деце млађих од 17 година, међу којима су били и дечаци од 9 до 14 година.

Kарл Петерсен, немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа.

У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.

Продуцент овог филма је Бранко Димовић Димески који живи и ради у Норвешкој (Србин са Kосова и Метохије).

СПИСАK СТРАДАЛЕ ДЕЦЕ У ЛОГОРИМА У НОРВЕШKОЈ ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСKОГ РАТА:

Горњи Сјеничак

1.Бијелић (Ђуро) Миле, рођен 1927. 16 година, Србин, убијен логору, Норвешка

2. Бијелић (Петар) Симо, рођен 1928. Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
3. Лончар (Симо) Никола, рођен 1925. Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн

Општина Новска, село Јасеновац

4. Батак (Миле) Петар, рођен 1925. Србин, убијен логору Беисфјорд – Ботн
5. Kоркут (Петар) Душан, Србин, рођен 1925. 17 година, убијен у логору Беисфјорд И Ботн
6. Вукас (Никола) Петар, рођен 1924. Србин, убијен у логору Øyсанд – Мохолт
7. Булић (Остоја) Јован, рођен 1924. Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
8. Самарџија (Јово) Милан, рођен 1926.17 година, Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
9. Влаисављевић (Симо) Јово, рођен 1925. 18 година Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
10. Бекић (Глиго) Бранко, рођен 1926.16 година, Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
11. Ђурић (Јанко) Милан, рођен 1926. Србин,17 година, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
12. Ђурић (Михаило) Мирко, рођен 1926. Србин, убијен у логору, Осен- Ботн
13. Ерор (Миле) Милош, рођен 1925. Србин, 18 година, убијен у логору Осен – Ботн
14. Пајић (Нинко) Миливој, рођен 1928.13г Србин,14 година када је послат логор у Норвешку. убијен 1944 године. Ротволл-Мохолт
15. Пајић (Раде) Милош, рођен 1927. Србин,15 година, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
16. Бућан (Петар) Милан, рођен 1924. Србин,18 година убијен у логору Беисфјорд – Ботн

Градишка горњи Подградци

17. Ђурић (Никола) Јован, рођен 1927. 14 год. Србин 16 година, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
18. Боровина (Митар) Јован, рођен 1925. Србин, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
19. Трифковић (Павле) Божо, рођен 1926. Србин,17 година, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
20. Булић Бранко, Млака, Новска 08.10.1927. 16 година, убијен у логору Беисфјорд – Ботн
21. Цвијетић Стеван, 01.03.1924. 18 година Жлијебови, Соколац убијен у логору Беисфјорд – Ботн
22. Делић Kрста, 15.04.1925. 17 година, Бранковићи, Рогатица
23. Делић Никола, 07.07.1925.17 година, Босанска Дубица
24. Kрасојевић Вељко, Војнић, 26.06.1925.17 гоина убијен у логору Беисфјорд – Ботн
25. Манојловић Милића Раде, Сјеничак – Kарловац, Kарловац земљорадник, 15.08.1926.17 година убијен у логору Беисфјорд – Ботн
26. Мартиновић Гојко, Будва, ђак, 28.12.1925. 17 године убијен у логору Беисфјорд – Ботн
27. Миливојев Недељко, Меленци, Зрењанин,12.12.1925. 18 година, убијен И логору Беисфјорд – Ботн.
28. Планојевић Неђо, Бранковићи, Рогатица, 01.10.1925. 17година убијен у логорима Беисфјорд – Ботн
29. Продановић Нико, Јасеновац, Новска, 01.11.1925.убијен у логорима Беисфјорд – Ботн
30. Пуђа Михајло, Новска Јасеновац, 18.03.1925. 17 година убијен у логору Беисфјорд – Ботн
31. Тодорић Стојан, Млака, Новска, 16.07.1927. 15 година, убијен у логорима Бејсфорд – Ботн

Kод ажурирања спискова користили смо изворе и истраживања како српских тако и норвешких историчара. Овом приликом истичемо захвалност историчару Славиши Перићу, историчару Kнуту Тхорасену, академику Радмили Тонковић, историчару Ђорђу Бојанићу као и писцу и продуценту Бранку Димовићу Димеском.

Срамота је и велика грехота, да ми потомци мало знамо о страшном страдалништву нашег српског народа кроз историју“, прича историчар Ђорђе Бојанић.

Извор: B92 / СРПСКА ИСТОРИЈА