Почиње обиљежавање „Невесињске пушке“

У Невесињу данас почиње дводневно обиљежавање 141 године од почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“.

Прва „Невесињска пушка“ избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга „Невесињска пушка“, познатија као „Улошки устанак“, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

„Невесињска антифашистичка пушка“ представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

Програм обиљежавања устанака „Невесињске пушке“ почеће вечерас у 20.00 часова обраћањем званичника на Тргу Невесињске пушке у Невесињу и умјетничким програмом од 20.15 часова.

Програм ће бити настављен сутра у 10.30 часова парастосом на спомен-обиљежју погинулим устаницима и у 10.45 часова полагањем вијенаца на спомен-обиљежју.

Програму обиљежавања устанака у Херцеговини требало би да присуствује делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине народни посланици Илија Таминџија, Вукота Говедарица и Слободан Протић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Историчари сложни: Невесињска пушка је заправо Трећи српски …

Београдске приче: Улица херцеговачких хероја | Јадовно 1941.

КРСТ НА МОРИНАМА: Вјечни помен на херцеговачког јунака …