arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Почело обиљежавање 74 године од Битке на Козари

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије.

Служењем парастоса код спомен-крста на Мраковици почело је обиљежавање 74 године од Битке на Козари у организацији влада Републике Српске и Србије.
Служење парастоса код спомен-крста на
Мраковици

Парастосу присуствују делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Стево Мирјанић, савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Велимир Сакан и представници амбасада Србије и Кине.

На Козари су се окупили представници поткозарских општина и градова, борачких и организација породица погинулих бораца, СУБНОР-а Републике Српске и Србије, удружења која баштине антифашизам, те бројни грађани.

Парастосу је претходио пријем званица у вили „Мраковица“, а слиједе полагање вијенаца код централног спомен-обиљежја, обраћање званичника и културно-умјетнички програм уз велики народни збор.

Обиљежавање годишњице Битке на Козари је од 2015. године саставни дио Државног програма Србије за обиљежавање годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова.

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу планине, 15 километара од села Међувође.

Била је значајна за цјелокупни партизански покрет отпора јер су малобројне партизанске јединице браниле народ у збјегу и јер је примјер јунаштва и одлучности бораца пред надмоћнијим и добро наоружаним непријатељем.

Историчари су прикупили податке о 33.398 страдалих бораца и цивила, док судбина многих ни до данас није позната. Према подацима СУБНОР-а, у збјегу је било 80.000 људи од којих је 68.000 завршило у логорима.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Обиљежавање 74 године од Битке на Козари

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​