Син качака из Дренице после амнестије постао командант бригаде НОВ. Британци против сарадње Албанаца са партизанима
Како се рат примицао крају, стваране су нове формације балиста. Крајем лета 1944. године поред 21. СС дивизије „Скендербег“, руководство Друге призренске лиге доноси одлуку да се оружана формација Косовског пука подели на четири дела, који ће послужити као војничка језгра око којих ће се окупљати снаге за борбу против НОП. Проглашена је општа мобилизација и формиране су четири групе отпора – Карадак (скопска Црна Гора), подножје Шар-планине, Дреница и Шаља.
Све четири групе радиле су по налогу Џафер Деве, који је имао задатак да их одржи до марта 1945. године, када ће добити авионима помоћ из Немачке.
Албански главари су непосредно по формирању Друге призренске лиге на тајној конференцији у близини Ђаковице формирали „национално-демократске“ шиптарске комитете, чији је циљ био да Косово и Метохију присаједине Албанији. Тако децембра 1943. године долази до састанка ових првака са једним британским мајором у Ђаковици у кући Хасан-бега Црноглавића, префекта у доба окупације. Састанку је присуствовао и Халим Спахија, трговац из Ђаковице, који је пре рата био емигрант, а после ослобођења Косова и Метохије председник Среског народног одбора у Призрену.
Британци су им тада саветовали да се одмах у свим местима формирају чете, под руководством Ејупа Бињакуа, које би утицале на албанске масе да не одлазе у НОВЈ.
Други састанак са Британцима одржан је у фебруару 1944. у селу Ругову. Циљ је био да се уз снаге прозападне оријентације спречи успостављања нове народне власти. Британци су им обећали велику помоћ, тврдећи да ће се искрцати у Албанији. Тада је албанским агентима саветовано да не ступају у било какав контакт нити да сарађују са партизанима.
Почетак контрареволуције на Косову и Метохији у неким документима се веже за прве дане 1945. Међутим, балисти су 2. децембра 1944. извршили напад на Урошевац и делимично га заузели. Као крај би требало да се узме 21. фебруар 1945. године, када је у селу Трстенику, у Дреници, опкољен и скоро уништен штаб сепаратиста.
Познати квислинг Џафер Дева се повукао са немачким окупатором и из иностранства је давао инструкције за даље акције, а све је рађено уз помоћ и по налогу страних обавештајних служби, које су обећавале интервенцију својих армија на Косово и Метохију.
По њиховом налогу се и Имер Бериша, идеолог и политички руководилац балистичке организације, одметнуо у шуму, док су се они који нису били компромитовани још више камуфлирали у позадини са задатком да стварају илегалне организације, убацују своје сараднике у органе нове власти, Партије и Армије и да поспешују оружани отпор новој власти. Тако је мир на Косову и Метохији трајао кратко. Побуњеничке групе, у којима је било прилично припадника 21. СС дивизије „Скендербег“, прикључиле су се балистима, којих је, по тадашњим проценама, било око 34.000.
ОПКОЉЕНО ГЊИЛАНЕ
Колике су биле снаге балиста на сектору око Гњилана најречитије говори борба вођена крајем 1944. године, приликом покушаја партизанских снага да продру из правца Прешева на Косово. У тим борбама је из строја јединица НОВЈ (нападале су три бригаде), избачено око 500 бораца, међу којима је био велики број погинулих, а да се нису ни приближили жељеном циљу.
Ове формације су децембра 1944. године, свега петнаестак дана после ослобођења Урошевца, напале овај град. Три батаљона Друге косовскометохијске бригаде добиле су 1. децембра увече наређење за покрет, а у граду су остала само два батаљона.
Око 3.000 одметника напало је из два правца. Предводили су их Адем Главица, Ћазим Лугаџија, Хисен Трпеза, Авдуљ Дура, као и Хамдија Јашаревић, дојучерашњи командант команде места у Урошевцу. У првом налету балисти су заузели добар део града. После неколико сати приспела је Трећа косовскометохијска бригада и нападачи су се почели повлачити, да би у току истог дана град био потпуно очишћен. Погинуло је 56 бораца НОВЈ и око 100 је рањено, док је број погинулих и рањених балиста био десетоструко већи. У тој бици погинуо је и предратни члан КПЈ и првоборац, капетан Озне Божо Прља.
Главни штаб НОВ и ПО за Србију наредио је Оперативном штабу за Косово и Метохију да за потребе фронта упути 14.000 бораца. Одређене су три бригаде: Шеста, Седма и Осма, које је претходно требало попунити новомобилисаним људима. Тада се балистичко руководство забринуло да ће остати без људства за попуну својих јединица и донета је одлука да се онемогући мобилизација.
На сцену је ступио Шабан Полужа, имућан сељак из села Полуже у Дреници. У периоду мобилизације у Вучитрну и Србици, одједном је постао активан. Искористио је амнестију да се легализује и крене на посао. Најпре без знања, а онда и са знањем Оперативног штаба за Косово и Метохију, вршио је мобилизацију, а каснији догађаји су показали и за кога.
Шабан Полужа је био прилично популаран у својој средини. Син је качака, који је у Дреници качаковао са Аземом Бејтом. За време окупације био је на страни окупатора. У „Реџименти Косова“ (специјална јединица – пук), на чијем се челу налазио Бајазит Бољетини, Шабан је прешао дуг пут од Косовске Митровице до Тиране, на коме је ова јединица по злу запамћена.
Шабан је због амнестије избегао заслужену казну, али је врло брзо, игром случаја или небудношћу победника, успео да постане командант бригаде НОВ!
Вршећи мобилизацију за НОВ, Шабан се толико осилио да је почео да пркоси органима власти и да предузима неке потезе на своју руку. Оперативни штаб за Косово и Метохију наредио је штабу Прве косовскометохијске бригаде да са њим обави разговор, што је учињено 13. јануара 1945. године у Србици.
По извршеној мобилизацији, Полужа је кренуо са људством ка Подујеву, пошто је још једном обављен разговар с њим. Овога пута разговор су водила два виша официра из Оперативног штаба за Косово и Метохију, а Шабан је ту видео своју моћ и осилио се.
(Наставиће се)
Аутор: Павле Џелетовић Иванов
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане вијести: