Piše: Vladimir Kecmanović
Pre svega, da čak i u orvelovskom svetu u kom živimo i te kako ima smisla voditi diplomatske bitke, što smo, istina je, imali prilike da uočimo i pre nekoliko godina, kada je slične ratove vodio bivši ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, i to u daleko težim okolnostima – s jedne strane zato što su mu globalne tendencije bile manje naklonjene, a s druge zato što je Jeremićeve inicijative u samoj Srbiji bojkotovao ko je stigao – od njegovih stranačkih kolega, preko koalicionih partnera i opozicije, pa sve do provincijalne i korumpirane samozvane elite.
Sadašnja globalna preraspodela moći, koja sa sobom nosi mnogobrojne opasnosti, otvara, međutim, širi prostor za delovanje u međunarodnim organizacijama.
Naravno, pod uslovom da ima ko da deluje.
U slučaju lobiranja u Unesku, pokazalo se da ima jer je država na mesto ambasadora u pravo vreme postavila pravog čoveka, ozbiljnog intelektualca sa bogatim diplomatskim iskustvom, profesora Darka Tanaskovića.
A onda su – što bi trebalo da se podrazumeva, ali nas mnogobrojna iskustva, uključujući pomenuto sa Vukom Jeremićem, uče da ono što bi trebalo da bidne, ne mora da znači – iza profesora Tanaskovića stali su svi realni faktori moći u srpskoj državnoj vlasti.
Naravno, i pored pomenutih povoljnih okolnosti, rezultat nije morao da bude povoljan. Ali – da država i njeni predstavnici nisu valjano obavili svoj posao – povoljan gotovo izvesno ne bi bio.
To što je Srbija dobila bitku u Unesku znači dosta i samo po sebi.
A još više bi – ukoliko ovaj pozitivan primer koordinacije onih koji su zaduženi za odbranu nacionalnih interesa postane praksa – moglo da znači na simboličkom nivou.
Naime, ovo uspešno sprečavanje legalizovanja otimačine moglo bi da predstavlja početak jedne ofanzivne i hrabre međunarodne politike koja će – iz činjenice da nam je potencijalni saveznik stvarna većina svetske populacije – biti spremna da izvlači realni maksimum koristi uz realni minimum štete.
(Politika)
Izvor: Intermagazin
Vezane vijesti:
Dr Andrej Fajgelj: Ne pita se Unesko već nebesko | Jadovno 1941.
Žak Ogar: Rušili i palili, a danas hoće u Unesko
Nikola Rosić: Srbiju će spasiti njena deca