Pismo Turcima: Daleko vam lepa kuća!

Piše: Radoje Andrić

Dragi Turci!

Dragi ste mi samo zato što smo vas se oslobodili i što nas deli nekoliko granica i država sa narodima koji su kao i mi, Srbi, bili vaši robovi. Mi 500 godina.

Uprkos tome, kao građanin Srbije, pripadnik evropskog naroda, srpskog, koji teži ulasku u Evropsku uniju – a čijoj vlasti na pamet ne pada da to moguće unijaćenje proveri referendumom, nemam ništa protiv vas.

Niti sam, i niti smo, ksenofobičan i ksenofobični prema vama.

Ali, nisam ni za, gledajući vas, ovako, iz zone kolektivnog pamćenja naroda kojim ste, kao svojim robljem, vladali pola milenijuma. Osetio sam to ”kolektivno pamćenje”, pod kožom, kada nam je, nedavno, u poseti bio vaš premijer, Ahmet Davutoglu. Uz veliko uvažavanje naših državnika, od njih je tražio ”da posreduju u odnosima Turske i Rusije”, u krizi nastaloj obaranjem ”suhoja”.

Otkud Davutogluu ideja da od Srba traži bilo šta? Otkud mu obraz – kada je moljen od naših državnika, da Turska ne prizna Kosovo kao državu na teritoriji Srbije? Otkuda tolika bahatost, drskost, kada je turski predsednik Taip Redžep Erdogan, prethodno u Prizrenu izjavio ”Kosovo je Turska i Turska je Kosovo”?!

I, sada: ”Pomozite, Srbi, sa Rusima”!

A, koliko juče, premijer Davutoglu u svojoj knjizi ”Strategijska dubina turske spoljne politike”, bez uvijanja i diplomatskog rečnika, obelodanjuje da je cilj turske spoljne politike na Balkanu – nekadašnja hegemonija, obnova turske Otomanske imperije, do granica Austrije.

Da. I najavljujete da ”Turci dolaze kao investitori u Niš”, a naša vlast obećava posao za dve hiljade radnika… U šančevima ili rovovima? Gde ih pre uposliti?

To je pitanje i za našu vlast, kojoj predlažem da potpisivanje ugovora sa turskim investitorima organizuju pored Ćele-kule: da vide Turci koliko su za njih bile jeftine glave predaka današnjih Srba, Turcima zanimljivih jedino u formi jeftine radne snage.

Neka dođu, Turci, i vide prvi ”pogon za proizvodnju straha”, koji su gradili srpskim glavama u Srbiji. I treba da dođu. I u Užice, grad kroz koji teče reka koja se do njihovog dolaska zvala Bjaska, a pod turskom vlašću postala je – Đetinja. Da saznaju Turci da se Đetinja ne zove Đetinjom zato što su Turci u nju bacali srpsku decu, što je mit, sračunat da neprijatelja učini monstruoznijim u istoriji i kolektivnom pamćenju.

Dolaskom Turaka, Srbi su svoju prvorođenu ”đecu” počeli bacati u Bjasku, zbog aganlijskog ”prava prve bračne noći” u srpskim brakovima…!

Reka Morava – nije dobila ime po tome što liči na more, jer i ne liči, nego po tome što su Srbi i u njoj morili prvorođenu decu. Imamo mi, dobro nam ne došli, dragi Turci, Zapadnu Moravu, Južnu Moravu i Veliku Moravu i sve tri, zajedno sa pritokom Đetinjom, nose te dečije plivajuće grobove u vaše Crno more. Takav je sliv.

Imamo, mi, i crkve i manastire iz vremena kada smo bili vaši robovi. Reći ćete: ”Eto, nismo vam ih srušili, dopustili smo vam da propovedate vašu veru”, a niste hteli da ih rušite jer ste hteli da ih mi sagradimo, a vi da, vremenom, prognate ”pogan” i dogradite minaret. Aja Sofija?!

Zašto danas plaćate izgradnju džamija na teritoriji vaše ”interesne sfere”? Zašto ne gradite mostove, kao vaš veliki vezir, Mehmed-paša Sokolović? Ili je on gradio mostove zato što nije bio vaš, nego naš? Zar ništa niste naučili od odnog srpskog, svakako neprvorođenog deteta, Bajice Baje Nenadića (1505-1579) koga ste u njegovoj petnaestoj godini odveli iz manastira Mileševo? Znate za njega? On je Mehmed-paša Sokolović, Veliki vezir trojice vaših velikih sultana, onaj koji je, osim mosta na Drini, u Višegradu, u Bosni sagradio još tri mosta i jedan u Crnoj Gori.

A vi, danas? Džamijama hoćete da premostite nepremostivo? Gradi li se na Pešteru, kod Sjenice, džamija sa najvišim minaretom u Evropi, visokim 99 metara?

I sada: ”Srbi, pomozite sa Rusima”!

To je kao da kažete – Srbi, pomozite protiv Rusije, pomozite protiv pravoslavlja….! Kako da vam Srbi pomognu, kada osim celog sveta i sami sebe obmanjujete? Je li Davutoglu, prvo, u kamere izjavio da je on naredio rušenje aviona koji je, prethodno, deset puta bio upozoren da je povredio vazdušni prostor Turske?

Onda su SAD i NATO, ograđujući se od učešća u rušenju ”suhoja”, tvrdili da je ruski avion ”na desetak sekundi povredio vazdušni prostor Turske”…

A, kada je postalo jasno da se za ”desetak sekundi” ne može ”deset puta izdati upozorenje ruskim pilotima”, naciljati i srušiti avion, onda je, pre nekoliko dana, Davutoglu ”demantovao” sebe, tvrdnjom da ”nije on izdao naredbu za rušenje aviona i da za tako nešto nije bilo vremena jer je avion bio samo 17 sekundi iznad Turske”… I sada – pomozite Srbi…?!

Potom je Erdogan sablaznuo čitav svet izjavom ”da je Turskoj potreban vladar poput Hitlera”!

Ima ga ili joj treba? Ako Erdogan ne podnese ostavku znači da ga ima i da ne treba tragati za ”ludim kaplarom”, spremnim da zarati i sa ostatkom hrišćanskog sveta, osim sa Rusima.

Ono ”kolektivno srpsko” pamti i Hitlera i Turke na ovim prostorima. Ne zna se ko je bio gori: oni što su ubijali ”sto za jednog” ili oni koji su uzimali ”danak u krvi”…

Srpsko biće, ono koje se genima prenosi, plaši se i jednih i drugih: kao Jermeni i Kurdi što vas se plaše, kao Jevreji i Sloveni Nemaca što se plaše…

Mir Božji, Hristos se rodi!

(Iskra)

Izvor: Intermagazin