Održana poetska smotra za najmlađe u manastirskom kompleksu Lešok kod Tetova. Đaci branili pravo na očuvanje maternjeg jezika stihovima o proleću
SKOPLjE
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“
DVODNEVNA dečja pesnička smotra “Pišemo i stvaramo na srpskom jeziku”, u organizaciji Udruženja Srba i Makedonaca KUD “Branko Čajka” iz Tetova, okupila je proteklog vikenda u manastirskom kompleksu Sv. Atanasij, u selu Lešok, tridesetak školaraca iz Makedonije.
U uslovima snažne asimilacije srpskog naroda u ovoj zemlji, gde je redovno obrazovanje dece na srpskom i pored zakonskih mogućnosti, praktično svedeno na simboliku, (ukupno oko 190 osnovaca u samo tri škole), manifestacija u Duhovno-kulturnom centru “Kiril Pejčinović”, odraz je nastojanja srpske zajednice da očuva maternji jezik. Naime, u obližnjem Tetovu, kao i u Skoplju, Kumanovu, Bitolju… u školama nema nastave na srpskom jeziku.
– Četvrti put, uz veliku pomoć “Spone”, Srpskog kulturno-informativnog centra u Makedoniji organizujemo ovu manifestaciju na kojoj učestvuju deca koja uče na srpskom jeziku, ali i veći deo osnovaca iz škola gde je nastava na makedonskom jeziku – kaže za “Novosti” Sonja Andonov, predsednica Udruženja iz Tetova.
Mladi pesnici imali su zajedničku temu – “Proleće”. Svojim stihovima na nju su odgovorili osnovci iz škola iz Tetova, Kučevišta, Tabanovca i Čučer Sandeva. Učesnici manifestacije bili su i polaznici fakultativne nastave na srpskom Centra “Spona” iz Skoplja.
Poseban deo programa bio je posvećen druženju sa pesnicima za decu, među kojima je bio i gost iz Srbije Vlasta Cenić. On se predstavio sa nekoliko svojih pesmama, a učesnicima skupa poseban utisak su ostavile pesme na izvornom jeziku njegovog zavičaja juga Srbije: “Dedina kuća” i “Bate će se ženi”.
SLIČNOSTI I RAZLIKE
U SKLOPU manifestacije u Lešoku održana je literarna radionica “Moj i tvoj jezik”, o sličnostima i razlikama između srpskog i makedonskog jezika, koju je vodila Nena Ristić Kostovska, profesorka srpskog jezika u Centru “Spona” u Skoplju. Veoma slikovito, kroz primere iz govora “škole i života”, na radionici su obrađivane jezičke varijacije tih sličnosti i razlika, koje često deci stvaraju smetnju, ili privid (ne)poznavanja srpskog, odnosno makedonskog jezika.
Autor: M. S
Izvor: NOVOSTI
