Патрик Барио: Одбрана „Дејтона“ и Републике Српске

Бивши француски пуковник и члан мисије Унпрофора Др Патрик Бaрио о ситуацији на Балкану: Хрватско потпиривање мржње према Србима

Талас шовинизма и рехабилитације усташтва изазван је предстојећим изборима у Хрватској. Потпиривање антисрпског расположења је начин да се скрене пажња са животних питања, али и лакше обезбеде гласови. Хрватска има реалне економске и друге проблеме, које настоји да прикрије екстремним национализмом и антисрпском политиком.

На ренесансу тековина НДХ и све оштрију реторику која последњих месеци долази из Загреба, овако гледа некадашњи француски пуковник и припадник мисије Унпрофора, стручњак за безбедност и лекар светског реномеа др Патрик Барио. Он, за „Новости“, наглашава и да Хрватској ветар у леђа даје Запад, који настоји да заврши посао започет деведесетих година – ослаби Србију и Републику Српску и додатно дезинтегрише српски народ.

* Републици Српској се готово непрекидно прети укидањем. Колико је то реално?

– Тачно је да Запад настоји да укине Републику Српску, а Дејтонски споразум ревидира на начин који би одговарао данашњим потребама. Томе се мора стати на пут. Председник Додик доследно спроводи политику њеног опстанка, а у том погледу значајна је и подршка коју има од Србије. „Дејтон“ се мора одбранити, без обзира на притиске који долазе од међународне заједнице и унутрашњих фактора. Одбрана Републике Српске пут је и за будуће уједињење са Србијом, који сматрам јединим исправним и логичним.

* Главни аргумент у нападима на Српску јесте да она почива на геноциду над бошњачким становништвом и да је претња БиХ.

– То су глупости. Оно што се догодило у Сребреници не може се сматрати геноцидом. То наравно не значи да није било жртава. Међу више хиљада мртвих највише је војно способних мушкараца, који су током рата носили оружје. Објективна одговорност није ни на Србији нити на Републици Српској. Оне су биле гурнуте у грађански рат у коме се гинуло на све стране. Међународна заједница, међутим, свесно манипулише жртвама и данас спроводећи политику која је до њих и довела.

МРАЧНА БУДУћНОСТ ФРАНЦУСКЕ

* КАКО као бивши официр видите безбедносну будућност Француске?
– Веома мрачно. Наши политичари нису на висини задатка. Немају дугорочну визију, већ бирају да на кратак рок прате америчку политику, сматрајући је адекватном положају Француске. То није добро и бојим се да ће се све веома лоше завршити. Искрени сам песимиста.

* Времена се ипак мењају. Може ли Србија да рачуна на било какву подршку са Запада?

– Нажалост, не. Постоји велики број појединица који познају реалност и којима је јасна позиција Србије. Званична политика европских држава, међутим, следи курс Вашингтона и није наклоњена српском народу. Зато је значајно да Република Српска опстане, али и да Србија напредује и буде снажнија. Тако ће на најбољи начин бранити своје интересе на међународној сцени.

* Наша земља чврсто је опредељена за ЕУ, али на том путу доста је притисака и уцена. Треба ли Србија да безусловно испуњава налоге Запада у процесу прикључења Унији?

– Апсолутно не. Важно је да Србија сачува своје достојанство и кредибилитет. Све уцене које се тичу Косова или Републике Српске треба безусловно одбити. ЕУ све више личи на брод који тоне и све је више Француза који желе да је напусте. Платформа Србије требало би да буде улазак, али само у заједници са Косовом и Републиком Српском.

* Европа се бори са исламским екстремизмом, а истовремено затвара очи пред упориштима радикалних исламиста на Балкану – на Косову, у Албанији и БиХ.

– О томе сам сведочио и пред Хашким трибуналом. Србија је била бедем против екстремизма. Преко Косова и Босне, Запад је отворио врата тероризму у Европи. У предграђима Француске много је оружја које долази преко ланца албанске мафије, која делује посвуда. Наши политичари су слепи, и даље не схватају последице рата у Југославији, Либији, Ираку, Сирији… Запад је дестабилизовао ове земље да би чувао своју сигурност. У борби за нафту, новац и утицај, заборавили су сопствене грађане. Европске државе одговорне су за све ризике са којима се данас суочавамо.

Аутор: Раде ДРАГОВИЋ

Извор: НОВОСТИ