Патријарх о односу Хрвата и Срба

Радује ме иницијатива српског премијера Александра Вучића за решавање проблема хрватске мањине у Србији, изјавио је српски патријарх Иринеј, који вјерује у мир којем, како каже, теже Србија и Хрватска, упркос историјским и савременим тешкоћама и оптерећењима.

У првом интервјуу једном хрватском медију од устоличења на позицију поглавара СПЦ, патријарх Иринеј каже да је одговорност за то и на епископима обеју цркава – Хрватске римокатоличке цркве и СПЦ.

„Радујем се иницијативи премијера Вучића за решавање проблема и даљи напредак места у Србији у којима живи хрватска мањина. Радујем се и томе што ће ученици хрватске народности ускоро имати на матерњем језику и преостале уџбенике који су досад недостајали. Подржавам такво деловање и радујем се сваком напретку наших суграђана Хрвата у Србији“, рекао је патријарх „Јутарњем листу“.

Угледни хрватски новинар и теолог Драго Пилсел за интервју са патријархом српским каже да је био све осим „протоколарно чаврљање“ и цитира поруку Иринеја да је Бог свима нама Отац и да у Србији нема грађана првог и другог реда.

„Надам се да ће ускоро тако бити и у Хрватској: да ће бити решени проблеми избеглих и прогнаних, да неће бити разбијања ћириличних плоча, да ће престати претње, шиканирања и обесвећивање православних храмова погрдним натписима и срамним словом “У“ на зидовима храмова. Очекујемо и гласно залагање наше у Христу браће, хрватских бискупа, за све ово. Тада ће свима бити лакше, а односи ће бити бољи“, каже патријарх српски.

Упитан како процјењује квалитет односа Србије и Хрватске, Патријарх каже да вјерује миру, којем теже Хрватска и Србија, упркос искушењима и оптерећенима историјским и савременим.

„Сви им морамо помоћи. На епископима обеју цркава је велика одговорност. Неки је можда не схватају у довољној мери“, рекао је патријарх СПЦ.

На питање шта још могу учинити прваци цркава у Србији и Хрватској, патријарх Иринеј каже да су неозбиљне приче појединих хрватских бискупа да процес Степинчеве канонизације тече нормално, без обзира на рад Комисије, коју сматрају минорном.

Јасно му је, каже, да за њих он и СПЦ нису ауторитет, али сматра да би им папа Фрања, под чијом окриљем је формирана мјешовита комисија двеју цркава која треба да донесе суд о животу и ђелу Алојзија Степинца, требало да буде ауторитет и то, како је навео, коначни.

Он је, наиме, указао на договор да се о тој теми јавно не говори све док траје засједање мјешовите комисије.

„По окончању рада комисије, коначну одлуку ће донети папа Фрањо. Она, каква год да буде, католике ће обвезивати, а православни ће њоме бити или задовољни или незадовољни“, рекао је патријарх.

Прецизирајући своју поруку да „ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени“, патријарх српски подвлачи да је праштање императив нашег хришћанског живота. Али да би оно било могуће, каже, потребно је да, „као најдрагоцјенији аманет који нам је Христос оставио, у својим срцима негујемо љубав и да је делимо са ближњима, али и са онима који у нама не препознају пријатеље“.

Упитан да коментаришсе оптужбе реиса Исламске зједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да СПЦ подстиче национализам и шити доказане ратне злочинце, патријарх Иринеј каже да је био зачуђен жестином и неодмереношћу реисових речи.

Ипак, више га је, признаје, изненадило, чак и запањило реаговање кардинала Пуљића на његове поруке одаслате са обиљежавања Дана РС 2016. године у Бањалуци.

Кавазовић је, наиме, оптужио летос СПЦ „да својим ђеловањем подстиче национализам и штити доказане ратне злочинце, што отежава могућност суживота и изградње стабилних односа у БиХ“.

Патријарх каже да не познаје Кавазовића који, како је рекао, нема никакве контакте са Светим Синодом СПЦ.

„Очигледно, погрешно сам сматрао да епоха Мустафе Церића представља прошлост. Зато нисам желио да на његове крајње нетрпељиве и неправичне изјаве да реагујем – ни лично, ни синодски, ни на нивоу наше Информативне службе“, навео је патријарх.

Додао је да ријечи које оптужују, упирање прста према сусједу, не доноси никоме ништа добро о да их се зато треба чувати.

„Не дао Бог да речи верских лидера буду изговор за нова насиља и нове несреће“, рекао је патријарх прецизирајући да у његовој намјери није да јавно полемише о тако тешким оптужбама. Патријарх је позвао све да погледају истини у очи како би сагледали да протекли рат ниједној страни није донио добро, али је истакао да ни страдања у миру нису престала.

Извор: Јутарњи лист

Везане вијести:
Божићна посланица Српске Православне Цркве