arrow up

Подијелите вијест:

Парастос за Србе нестале у долини Неретве

На Буни код Мостара и Клепцима код Чапљине данас су упаљене свиjеће и положено цвиjеће, а у Староj цркви у Мостару служен парастос за 431 особу српске националности, од коjих 289 цивила коjи су у jуну 1992. године нестали у долини Неретве.

Предсjедник Удружења несталих региjе Херцеговина Предраг Ковачевић рекао jе да за злочине над Србима у долини Неретве jош нико ниjе
процесуиран.

Он jе нагласио да се трага за jош 98 тиjела, а да се у спомен-костурници у Невесињу налазе 52 тиjела.

„Хрватске оружане снаге регуларне Хрватске воjске извршиле су 14, 15. и 16. jуна 1992. године агресиjу на долину Неретве од Метковића до Коњица, гдjе су `очистили` 100.000 Срба са тог подручjа. Само на овом мосту на Буни на данашњи дан нестало jе 28 Срба“, подсjетио jе Ковачевић.

Он jе истакао да Институт за нестале особе нема никаквих резултата рада и да посљедње двиjе године ниjе идентификовано ни десет Срба.

„Страдање Срба у долини Неретве jе годинама било занемарено, а зато су криви и наши политичари. Наша организациjа jе основана 2007. године и
тада смо почели причати о страдању Срба у долини Неретве“, истакао jе Ковачевић.

Славица Славић дошла jе из Невесиња у Мостар да би запалила свиjећу за брата Синишу Марића коjем се од 1992. године губи сваки траг.

„Нашли смо само jедну његову кост и сахранили jе у Невесињу“, рекла jе Славићева.

Срећку Стевићу су у jуну 1992. страдали родитељи, а њихове посмртне остатке jе пронашао приjе осам година.

„Има jош пуно људи коjи нису пронађени и идентификовани, а за то jе наjвише крив Институт за тражење несталих и Тужилаштво БиХ. И када имамо
неке информациjе и дамо их Институту, Тужилаштво не даjе налог за ексхумациjу“, нагласио jе Стевић.

У Мостар су данас из свих диjелова Херцеговине стигли чланови породица несталих и погинулих, представници борачких и удружења несталих, те представници општина Невесиње и Источни Мостар да би се присjетили наjтужниjих и наjтежих дана за Србе у Херцеговини.

Били су присутни и представници Црквеног крста Републике Српске, Удружења ветерана служби безбjедности Републике Српске, подружница Источно Сараjево, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић и мjештани српске националности.

Извор: РТРС

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​