У београдској Цркви Светог Марка служен је парастос жртвама албанског погрома над Србима који се догодио на Косову и Метохији 17. марта 2004. године.
Парастос, који су служили свештеници Цркве Светог Марка, организовало је Удружење Срба са Косова и Метохије.
Потпредсједник Удружења Драгослав Лазић рекао је да се парастосом одаје пошта страдалим и протјераним Србима са Космета, те подсјећа на чињеницу да страни моћници и власти у Приштини и даље настоје да дешавања из 2004. године гурну у заборав.
„На овај начин желимо да подсетимо демократски свијет да се 17. марта 2004. године у срцу Европе десило етнички мотивисано насиље које је имало за циљ да са Косова и Метохије протјера све Србе и да на тој територији затре сваки траг њиховог постојања“, навео је Лазић.
Он је подсјетио на чињеницу да до сада није спорведено праведно суђење за све оне који су организовали мартовски погром и који су спровели убијање, протјеривање и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије, као и уништавање њихове имовине и културних и духовних објеката.
„Сви ми имамо право да данас планирамо бољу будућност, али никако немамо права да заборавимо све оно што се десило. На то треба стално подсјећати и радити на откривању организатора и учесника поменутих догађаја са циљем грађења неке нове будућности“, рекао је Лазић.
Из Удружења је раније саопштено да је мартовски погром имао и вјеркси аспект, на којем се све очигледније темељи екстремизам косметских Албанаца, што потврђује чињеница да велики број џихадиста и припадника „Исламске државе“ долази са Косова да се бори на разним ратиштима, чинећи невиђена звјерства.
„Оцјењујемо да демократски свијет и данас, као и у протекле готово двије деценије, затвара очи пред очигледним нарастањем радикализма међу косметским Албанцима, нарочито радикалног ислама, који добија алармантне размјере“, наведено је у саопштењу.
Највећи етнички мотивисани сукоби на Косову и Метохији од доласка међународних снага избили су 17. марта 2004. године, након што је полиција Унмика пронашла тијела двојице албанских дјечака у ријеци Ибар у селу Чабар код Зубиног Потока, на сјеверу Косова.
Албанци су за њихову смрт оптужили Србе и кренули у одмазду. Прве жртве били су Боривоје Спасојевић /53/ и Јана Тучев /36/ из сјеверног дијела Косовске Митровице, које је убио снајпериста из албанског дијела града.
У нередима који су услиједили у наредна два дана шест градова и десет села је етнички очишћено, уништено је или оштећено 800 кућа, 35 православних цркава и манастира, међу којима 18 споменика културе.
До темеља су срушени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена. У Призрену су изгорјеле и цркве Богородице Љевишке из 14. вијека и Светог Ђорђа из 16. вијека на чијем је своду исписана пријетећа порука „Смрт Србима“.
За ову трагедију над српским народом на Косову и Метохији, њиховом имовином, црквама и манастирима одговарао је веома мали број људи, а изречене казне биле су готово симболичне.
Извор: Радио Телевизија Републике Српске
Везане вијести:
У Грачаници обиљежавање 12 година од мартовског погрома
Спалили су ми мужа, а убице су још на слободи!
Исповест: Ликвидирали ми супруга и свекра, а сада хоће да униште мој живот и живот моје деце!