Живот у селу свео се на кућу и двориште које чувају шарпланинци. Нико од старијих мјештана готово да не излази нити иду у посјете…
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
Безнађе и страх, не толико од смрти, колико од батина, оковали су Србе из села Паралова у општини Ново Брдо, удаљеном неколико километара од главног пута који Грачаницу повезује са Гњиланом.
У селу је од 1.000 становника, колико их је живјело до 1999. године, остало 150 мјештана настањених у педесетак кућа у махалама удаљеним по пет-шест километара.
Страх и безнађе додатно уноси косовска полиција, која сарађује са Албанцима насилницима, па они по одласку патроле настављају да тероришу преостале мјештане, махом старије људе.
Случај Петре Стојковић (74) потврда је безвлашћа и самовоље Албанаца, пошто ова старица, иако је претучена, мора да плати казну од 50 евра или да оде у тродневни затвор јер је, истјерујући овце из врта у којем је засадила коријен паприке, „нарушила јавни ред и мир“.
Прије двије године, каже она Срни, бивши пријатељ њеног супруга – Албанац из сусједног засеока чије име из страха не смије да помене, пустио је стадо оваца и крава у њено двориште и врт површине десетак метара квадратних.
Узела је штап без којег не може ни да се креће и покушала да истјера стоку. У том тренутку насилник, вршњак њених синова, притрчао је и дебелим штапом ударио је по ногама. Затим јој је запријетио да ће је заклати и да ће јој обје ноге поломити.
У врту је касније нашао син Драган, запослен као медицински техничар у локалној српској амбуланти.
„Полиција ме стрпала у аутомобил и одвезла до лекара у Гњилане. Констатовали су да сам задобила тешке телесне повреде.
Покренули су истрагу и поднели кривичну пријаву против насилника“, каже бака Петра и признаје да то што јој се десило није ништа у поређењу са наредбом да мора у затвор.
Почетком ове године судија за прекршаје из Гњилана, умјесто да изрекне пресуду насилнику, казнио је ову старицу са 50 евра или тродневним затвором.
Она каже да неће платити казну и да ће прије ићи у затвор јер није никог напала, већ је бранила сопствени праг. Сина Драгана заклела је да ни у ком случају не плаћа намет насилницима.
Драган каже да његова породица посједује скоро 20 хектара њива, ливада и шума.
„Живот у селу свео се на кућу и двориште које чувају шарпланинци. Нико од старијих мјештана готово да не излази, нити иде у посјете“, каже Драган.
Страх спречава и одлазак до локалне амбуланте удаљене два до три километра јер их насилници пресрећу, пуштају псе и пријете клањем.
Поред амбуланте налази се и мјесна осмогодишња школа коју похађа деветоро српске дјеце. До школе и назад превозе их родитељи и не пуштају их ни за тренутак саме ни у кућном, ни у школском дворишту.
Наставник Стојадин Павић каже да је Паралово заборављено српско село које одумире и у којем се за неку годину димњаци неће димити.
„За пропаст нашег села нису криви само Албанци, већ и наши функционери, како у српским, тако и у албанским институцијама.
Албанци отимањем српске земље и прогоном Срба стичу имовину о којој су сањали, док Срби седењем на столицама државе Србије и наводне `државе` Косово остварују дупла примања и енормно високе плате“, каже Павић.
Као доказ тоталне небриге, он наводи да Паралово од 1999. године није посјетио ниједан српски званичник.
Везане вијести:
Село које обилазе само убице и мешетари
Вучитрн: Бомбом на продавницу у којој се окупљају Срби