Panika u Austriji zbog komemoracije u Blajburgu

Klub Zelenih traži zabranu skupa uz objašnjenje da je reč o „najvećem okupljanju revizionista, neonacista i podržavalaca jedne fašističke države“ u toj zemlji

Zagreb – Najavljeno okupljanje na Blajburškom polju ovog vikenda izazvala je sporove u Austriji i dok Klub Zelenih u koruškom pokrajinskom parlamentu od policije traži zabranu skupa uz objašnjenje da je reč o „najvećem okupljanju revizionista, neonacista i podržavalaca jedne fašističke države“ u toj zemlji, bezbednosne službe smatraju da je reč o „crkvenoj komemoraciji“.

Navodi se da je „zvanični razlog okupljanja komemoracija hiljadama ubijenih ustaških vojnika nakon kapitulacije nacista 1945.“, kao i da je „oko 40.000 pobeglih vojnika, koji su se borili na strani Nemačke, izručeno od britanske vojne sile s članovima porodica Titovim komunističkim partizanima. Hiljade njih je nasilno izgubilo život na licu mesta ili tokom marša nazad u Jugoslaviju“.

Niz antifašističkih organizacija u koruškom parlamentu je u utorak predalo apel za zabranu ove manifestacije, a juče im se pridružio i parlamentarni klub Zelenih, koji smatra da je reč o „najvećem okupljanju revizionista, neonacista i podržavalaca jedne fašističke države“ u Austriji, uz upozorenje da se tamo masovno pojavljuju fašistički simboli koji su zabranjeni.

Zastupnik Zelenih Albert Štajnhauzer optužio je lokalne vlasti da odobravanjem skupa na Blajburškom polju krše zakone i Ustav Austrije.

Bezbednosne službe Koruške, pak, smatraju da je to pogrešna interpretacija i ističu da je reč „o crkvenoj manifestaciji koja se održava već 30 godina“, kao i da su posetioci većinom rodbina ubijenih.

Načelnik okruga Folkermarkt Gert-Andre Kleš, u kojem se održava skup, kaže da se „po austrijskim zakonima ova manifestacija ne može zabraniti“, ali i da se skup „rigorozno nadgleda“. Na licu mesta su uvek jedan predstavnik državnog tužilaštva, ljudi iz službe za zaštitu ustavnog poretka i policija.

Kleš priznaje da je pre nekoliko godina uhapšen jedan čovek koji je pozdravljao okupljene uzdignutom desnom rukom (tzv. ‘Hitlergruš’ tj. ‘Hitlerov pozdrav’), kako se to kaže u nemačkom govornom području, koji je kasnije i osuđen na sudu.

Na Blajburškom polju se ne mogu videti kukasti krstovi i slične insignije, ističe Klesć, ali i dodaje da „protiv uniformi i simbola koji su zabreni u Hrvatskoj, ali ne i u Austriji, ne mogu ništa učiniti“.

Gradonačelnik Blajburga, socijaldemokrata Stefan Visočcnig, kaže da nije sretan zbog tog okupljanja i misli da se „crkveni kontekst zloupotrebljava kako bi se zamaskirali pravi motivi“. Visočnig je pozvao austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova da promeni važeći zakon o zabranjenim simbolima kako bi obuhvatio i simbole koji su zabranjeni u Hrvatskoj.

Ističe da on kao gradonačelnik nema ovlašćenja da zabrani skup , koji se, inače, održava na privatnom imanju. Smatra da tema Blajburga „još uvek nije doživela status kakav bi trebalo u objektivnom smislu, da se nije dogodilo suočavanje s osnovnom činjenicom da se radi o daleko najvećoj tragediji u hrvatskoj istoriji“

Tim povodom u emisiji „Iza zavjese“ na HRT-u gostovao je istoričar Josip Jurčević koji se osvrnuo na teme iz hrvatske prošlosti, od Blajburga i komunističkog nasleđa, do predloga zakona o otvaranju arhiva i kanonizacije Alojzija Stepinca. Profesor Jurčević je rekao da su austrijske vlasti prilično kasno ove godine odobrile okupljanje u Blajburgu uveren da razlog tome nije bila najava konceta, inače, proustaškog estradnog pevača Marka Perkovića Tompsona, već bezbednosti razlozi, odnosno, kako tvrdi, pretnje nekih Srba koji žive i rade u Austriji.

„Blajburg je jedna od najvećih tajni jugoslavenskog komunističkog režima koji je preduzimao sve vrste akcija i operacija da se ta tema potpuno makne s javne scene, odnosno da se o njoj ništa ne zna i ne govori, te da se ne obeležava. Istina o blajburškoj tragediji bi teško kompromitirala taj sistem, unutar Jugoslavije i u međunarodnim okolnostima“, rekao je, između ostalog, Jurčević.

(Tanjug)

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Pokrenuta inicijativa „Reci Ne ustašama u Blajburgu“