arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ПАНДУРЕВИЋ: БиХ НЕМА БУДУЋНОСТ

aleksandra_pandurevic.jpg

САРАЈЕВО, 3. МАЈА /СРНА/ – Псовке и вриjеђања коjа су данас у Сараjеву упућена учесницима обиљежавања 20 година од страдања воjника ЈНА у Доборовољачкоj улици, доказ су да БиХ нема будућност, изjавила jе посланик СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ Александра Пандуревић.

„Видjели смо да БиХ нема будућност, jер – 20 година након стравичног злочина породицама свирепо убиjених у Добровољачкоj улици – скандирати да су убице заиста jе нешто што сахрањуjе БиХ“, оциjенила jе Пандуревићева.

Она jе нагласила да jе неко исполитизовао случаj „Доброваљачка“, али да за то ниjе одговорна српска страна.

„Треба се само упитати каква би реаговања била да се било гдjе у Републици Српскоj догоди нешто слично и да се на такав начин спроводе породице бошњачких жртава да обиљеже годишњице страдања“, рекла jе Пандуревићева новинарима.

Она jе напоменула да у Републици Српскоj сви могу да дођу мирно и достоjанствено да одаjу почаст своjим жртвама, без инцидента и негативног скандирања.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкоj улици, коjа се почетком маjа 1992. године мирно повлачила из Сараjева према споразуму и уз гаранциjу мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Безбjедност воjника гарантовао jе тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић.

Међутим, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе прекинута. У периоду од неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе више од 200 заробљено. Први напад извршен jе 2. маjа, нападом на касарну ЈНА.

Извор: срна

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Miloš Ćirić

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​