Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Naši poznati umetnici i vodeći istoričari iz sveta mobilisaće domaću i svetsku elitu, kako bi se sprečio zabrinjavajući trend revizionizma istorije i čule činjenice o stradanjima u Jasenovcu
Ljubiše Mančića (Foto: K. T.)
Andrićgrad – U Njujorku će krajem januara sledeće godine biti otvorena izložba posvećena žrtvama jasenovačkog logora, u organizaciji njujorškog Instituta za istraživanje Jasenovca, Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje o holokaustu – Šem Olam u Tel Avivu, i Odeljenja za istoriju Andrić instituta, najavljeno je prilikom posete trojice poznatih svetskih istoričara koji su se sreli sa rediteljem Emirom Kusturicom u Beogradu.
Kusturica, koji će otvoriti izložbu, razgovarao je sa Berijem Litučijem, profesorom evropske, američke i svetske istorije na univerzitetu Medgar Evers u Bruklinu, prof. dr Gideonom Grajfom, ekspertom za holokaust iz Tel Aviva i istoričarom Knutom Fluvik Toresenom iz Norveške.
Na izložbi, koja bi trebalo da gostuje u Oslu i Tel Avivu, biće predstavljeni panoi sa činjenicama o ovom logoru u NDH, fotografije, dokumentarni filmovi, kao i skulpture Ljubiše Mančića i mlade umetnice Katarine Tripković. Ideja je da se okupe i međusobno umreže istaknuti umetnici i vodeći istoričari, kao i da se mobiliše naša i svetska elita kako bi se sprečio zabrinjavajući trend revizionizma i poslala poruka da ne želimo ponavljanje istorije, već se zalažemo za mirnu budućnost.
Povodom 75 godina od osnivanja Jasenovca u petak su ovi stručnjaci održali predavanje na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde im je domaćin bila dekan Aleksandra Vraneš, a potom se uputili u Višegrad; govorili o kulturi sećanja i predstavili svoje knjige, odajući poštu Eliju Vizelu, dobitniku Nobelove nagrade za mir, koji je preživeo strahote holokausta.
Profesor Lituči, istaknuti član srpske akademske dijaspore, koji je u Njujorku organizovao 1997. Prvu međunarodnu konferenciju i izložbu o jasenovačkim logorima na Kingzboro koledžu u Bruklinu, urednik je i koautor knjige „Jasenovac i holokaust u Jugoslaviji”, osnivač Instituta za istraživanje zločina u Jasenovcu i potpredsednik Holokaust memorijalnog parka u Bruklinu, gde je postavljen prvi spomenik Jasenovcu izvan naših prostora.
Lituči je, u Andrićgradu, podsetio da je, po odobrenju gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga, 22. april proglašen za Dan Jasenovca, i ukazao da su na prvoj konferenciji bili predstavnici Srbije, Hrvatske, ali i američke vlade s ciljem da nađe pravi put za dijalog o ovoj temi.
– Sve to ne može da se uradi ukoliko hrvatska vlada ne edukuje omladinu i ako i dalje ustaše predstavljaju kao heroje – smatra Lituči.
Konferencija je, dodao je, postala baza za internacionalnu saradnju i sakupljanja svedočenja preživelih iz holokausta, što je uvrstio u knjigu (prevedenu na nemački), uz istorijski osvrt na taj period i pozadinu dešavanja u Jugoslaviji. Dvanaest istoričara pisalo je tekstove za ovu knjigu (među njima Majkl Berenbojm, Kristofer Simpson, Eli Rozenbaum, Čarls R. Alen, Tomas Popović), uz 15 svedočenja preživelih logoraša koje je Lituči lično sreo.
Profesor Lituči smatra da imamo dužnost prema porodicama stradalih i naglašava da „ako samo jedna od tih priča preživi i bude zabeležena, ceo svet će saznati o tome šta se dešavalo u tzv. fabrikama smrti”.
Govoreći o tome na koji način se boriti za zaštitu pijeteta srpskih žrtava i kako dopreti do medija, Lituči je rekao da nema mnogo opcija jer je decenijama vođena negativna medijska kampanja, ali smatra da je važno preći i izvan granica Srbije i tamo angažovati istoričare i eksperte.
– Mnogo može da se uradi na samim univerzitetima. U američkom akademskom sistemu postoji sloboda misli i ima otvorenosti za razna pitanja. Treba se povezati sa drugim nacijama koje su prošle kroz golgotu. Najpre od Jevreja učiti o zaštiti stradalnika i raditi na podizanju kolektivne svesti o stradanju sopstvenog naroda. To je pitanje od bezbednosnog i nacionalnog značaja radi daljeg postizanja kulture mira – podseća Lituči i dodaje da bi idealno bilo kada bi institucije EU mogle da pomognu da se ova nerešena pitanja na Balkanu reše.
Kada je reč o neslaganjima oko broja žrtava u Jasenovcu, gde je procenjeno da ima 700.000 ubijenih, dok Hrvatska navodi da je bilo 70. 000, Lituči kaže da je broj žrtava večito pitanje, i da Hrvatska, pričajući o brojkama, želi da odvrati pažnju „od toga da se u Jasenovcu dogodio genocid”. Nesporno je, ističe Lituči, da je bilo stotine hiljada žrtava Jasenovca, i dodaje da je hrvatska vlada sprečavala podizanje spomenika žrtvama Jasenovca u Njujorku, ali u tome nije uspela.
Član ruske akademije nauka, akademik Jelena Guskova, podsetili smo se u Andrićgradu, zapisala je da su u Jasenovcu ustaše ubile oko 700.000 Jevreja Srba i Roma. Prema njenim rečima, po broju žrtava, Jasenovac zauzima treće mesto u Evropi, posle Osvjenćima i Treblinke, ali po načinu mučenja i surovostima, kako smatra, ne može se porediti sa bilo kojim drugim logorom u vreme Drugog svetskog rata.
– U Jasenovcu ustaše su mučile i ubijale logoraše pomoću mačeva, noževa, sablji, sekira, čekića, metalnih šipki, motika, kolaca, kaiševa, putem vešanja, spaljivanja mrtvih u specijalnim pećima, živih u gasnim komorama, onesvešćene i povređene su gazili nogama, gušili i davili u Uni i Savi. Zarobljenike su mučili glađu i žeđu, visokim i niskim temperaturama, teškim fizičkim radovima – navela je Jelena Guskova.
Istaknuto je i da je „Jerusalem post” četvrtog maja ove godine objavio tekst Majkla Frojnda, novinara i predsednika Društva srpsko-izraelskog prijateljstva, u kojem se navode reči Jaše Almulija, nekadašnjeg predsednika beogradske jevrejske opštine, koji je opisao da su ubistva u Jasenovcu uglavnom obavljana ručno. „Vrlo retko su koristili metke”, pričao je Almuli, „jer su verovali da žrtve to ne zaslužuju”. „Koncentracioni logori kojima su upravljale ustaše bili su toliko šokantni da su naveli Hitlerove predstavnike u Hrvatskoj da ih opisuju kao „suštinu užasa”, napisao je Frojnd.
Andrićev institut je izrazio spremnost da bliže sarađuje sa Institutom za holokaust iz Tel Aviva i Institutom za istraživanje Jasenovca u Njujorku, a najavljeno je i da će knjige istaknutih istoričara koji su posetili Višegrad biti prevedene na srpski. Emir Kusturica je predložio da se u Andrićgradu osnuje Odeljenje za proučavanje holokausta, kao i da se u Andrićgradu ustanovi i održava međunarodna konferencija o holokaustu.
Autor: Mirjana Sretenović
Izvor: Politika
One Response
Jasenovac nije potuno istražen a troje naučnika Srbin Slovenac i Hrvat vršili su sondiranja masovnih grobnica sedamdesetih godina i usaglasili su oko 700 000 žrtava a licitiranjje brojem ubijenih je obična destrukcija istine izmeštanje iz SUŠTINE a to je ustvari negiranje!Sramota je nas danasnjih generacija što sve to nije potpuno definisano da bi ISTINOM prezentovali svetu sataniste koi su sve to uradili i da se nebi ponovilo jer potomcio tih satanista vaspitavaju se u istom duhu !Hrvati su jedini poznati ljudožderi Evrope jer su nosili male gumene cevcice da bi pošto ubiju Srbina maljem pili njjegovu krv što je sa zaprepaštenjem otkriveno na posleratnim suđenjima Hrvatima !