arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Раде Гавриловић

4. фебруар 2011.

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји родитељи су били земљорадници. У нашем домаћинству су живјели: отац Теодор, мајка Милка, рођени 1888. године, затим сестра Милева, рођена 1925, брат Милан, рођен 1927, Раде, рођен 1933. године, Анђа, рођена 1935. и Дра­гиња, рођена 1937. године. Било је још четворо дјеце која су умрла прије рата. Од имовине смо имали: кућу, шталу, куру­зану и неколико мањих објеката. Од стоке смо имали: два вола, краву и теле, једногодишњу јуни­цу, затим троје свиња и доста ситне живине. Године 1941. свакодневно смо страховали од усташа. Нијемаца се нисмо плашили. Власт НДХ успостављена је и у Бос. Дубици. Усташе су

Gojko Knežević

4. фебруар 2011.

He was born on 22 December 1934 in the village of Ušivac, Knežica – Kozarska Dubica County. Now, Gojko lives in Banja Luka. He testifies: I remember a village Kozara house in which I was born. In 1942, I had eight brothers, mother and father. The idyllic village life interrupted the call for general running away because some Ustashas were burning villages and killing the people. The mother quickly packed what she could and set off for the refuge toward the mountain of Kozara together with the other village dwellers. On the mountain of Kozara, I realized, for the first time, that people were being killed from some bullits and

Свједочења и казивања

4. фебруар 2011.

Из исповести деце, сада већ особа у поодма­клим годинама, која су насилно дотерана у хрватске логоре, веома лако се може закључити да логори у Хрватској нису били никакви радни ло­гори, како их неки хрватски аутори желе представити, и да из тих логора нису спасавана српска деца, већ да су ти логори били општа мучилишта за све оне који су у њих били на силу доведени да би на најсвирепији начин били мучени, а потом убијани ра­зним тупотврдим предметима или клани ножеви­ма. Из исповести преживеле српске деце (у овој књизи), сада особа у старосној доби, која су била присилно одведена у хрватске логоре, а која су сав каснији животни век провели

Одговорност за геноцид

4. фебруар 2011.

Постојала је тенденција, а и пракса да се нека српска дјеца обуку у униформе хрватске војске за њих шиване, и да се одгајају у хрват­ском духу. Основани су за то и дјечији логори. О једном таквом логору за дјецу у Горњој Ријеци, Љубо Милош на саслушању пред судом каже: “Не бих могао точно казати када је орга­низиран овај логор, али свакако држим, да је то било у рано прољеће 1942. године. За успоставу овога логора, изгледа да је дао идеју Дидо Ква­терник, а циљ логора је био тај, да се мала српска дјеца, која су остала без родитеља, одга­јају у усташком духу, те како се сам Кватерник изражавао, да постану

Преглед података

4. фебруар 2011.

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај преглед података званичних комисја и дру­гих меродавних лица које су се бавиле утврђи­вањем броја жртава геноцида логора Јасеновац за период од 1941. до 1945. године. 1. ДРЖАВНА АНКЕТНА КОМИСИЈА ХРВАТСКЕ, ЗАГРЕБ, чланови: Вица Барановић, референт Земаљске ко­ми­сије за испитивање ратних злочина. др Здравко Поповић, Војно-судски одјел Главног штаба за Хрватску. др Анте Премерју, мајор и стално запри­сегнути судски љечник вјештак. др Милан Мајер, судбени вијећник. др Анте Пецикозић. Иван Броз, котарски судац. Божидар Огњенац и Стево Трнинић, запи­сни­чари. Државна анкетна комисија након извршеног увиђаја самог логора Јасеновац, лијечничког на­лаза и мишљења судског вјештака, те преслишава­ња очевидаца, констатује:

Генеза и учинак злочина

4. фебруар 2011.

Дуго сам размишљао о томе како да запо­чнем ову књигу и шта да ставим између ње­них корица. Догађаји, који би требало да буду садржај књиге, толико су, у појединостима разли­чи­ти, па их није било лако свести на заједнички име­нилац како би чинили заокружену целину. Диле­ма је било и око тога како из обиља грађе, која је понуђена, издвојити оне садржаје који би веро­до­стојно представили стварне личности чије су суд­би­не оптерећене рањеним детињством. Њихове по­­тре­сне истине требало би да сведоче о времену и људима, који су то време обележили крвљу, му­ка­ма и сузама српске деце, која су се нашла у кан­џама једне новоосноване државе, чију бе­сти­ја­лност до тог времена (1941 –

“Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941.” Recenzija: Damir Mirković, Professor Emeritus, Brandon University, Canada

4. фебруар 2011.

Jadovno: Kompleks ustaških logora 1941 Dr. sc Đuro Zatezalo, ( Beograd, Muzej žrtava genocida, 2007 ), Vol. 1, pp. 821, Vol. 2 Zbirka dokumenata), pp. 906. U ovaj  opsežan rad o kompleksu ustaških logora poznatom po imenu Jadovno, Dr. Zatezalo je uložio više decenija mukotrpnog rada. Čitalac će lako zapasti u depresiju i biti ganut do suza kad bude pri čitanju suočen s volumenom zločinstava nad desetinama hiljada nevinih žrtava u tom prvom od logora smrti u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj ( NDH ), 1941. godine. Žrtve su bili pretežno Srbi i Jevreji, a počinioci hrvatski ultra-nacionalisti, Ustaše, sa svojim vođom ( Poglavnikom ), Ante Pavelićem. Njihov je cilj bio

patrijarh.jpg

Патријарх Павле – Јасеновац на путу до Ниша

3. фебруар 2011.

Вељко Ђурић Мишина Историjа jе дала своj суд о Независноj Држави Хрватскоj, Јасеновцу и улози Римокатоличке цркве у великом злочину учињеном српском народу. Мудри патриjарх Герман jе 2. септембра 1984. у Јасеновцу казао: „Да праштамо, морамо, али да заборавимо, не можемо“. Таj првоjерарх jе био свестан времена екуменизма, сусрео се са неколико римокатоличких кардинала, надбискупа и бискупа, али никада ниjе пожелео да се састане са папом, мада му jе jугословенски политички врх „предлагао“ такав сусрет. И његов наследник на трону патриjарх Павле jе био дубоко свестан праштања и незаборава. Мада jе разменио неколико писама са папама, ниjе пожелео лични сусрет. Па ни у временима када jе рат почео на Балкану

Ратко Дмитровић

Ружна прошлост лепог краја званог Жумберак

3. фебруар 2011.

У 16. веку бечки двор jе пусте делове данашње западне Хрватске населио народом из Сења и околине, са простора Гламоча, Срба и Унца даjући му велике повластице уз обавезу да бране царевину од Турака. Над тим народом, из коjег потиче велики писац Милорад Павић, извршен jе злочин о коjем се мало зна Сада већ давних година у Загребу jе излазио омладински лист „Полет“, коjи jе у своjоj наjсjаjниjоj фази имао продаjни тираж о коjем данас могу да сањаjу и наjвећи дневни листови на простору бивше Југославиjе. У концепциjском, садржаjном, ауторском, графичком смислу „Полет“ jе био далеко испред свог времена, претеча онога што ће се почетком деведесетих година догодити у продукциjи

Miloš Ćirić

2. фебруар 2011.

He was born on 9 April 1937 in the village of Gornji Podgradci, Bosanska Gradiška. He writes: I remember the distant 1942, when the Germans bombed the mountain of Kozara and the villages under the mountain. The so-called ”stuka” planes were flying low and bombing our village. I remember when the sawmill was in flames. The local residents were ordered to hoist white flags on their houses. My mother told me to hoist the piece of the sheet on the roof of our house. My grandfather came after me, my mother and sister. We carried the things we could carry. We were walking fifteen kilometres. During the walk, the Croats

DSC00918.jpg

A speech by Dušan Bastašić at Jadovno Jun 24. 2010.

2. фебруар 2011.

Srpski The President of the Republic of Croatia, Your Excellencies, Ladies and Gentlemen, Good day to you all. Your Grace, the Bishop, brothers and sisters, May God Help Us! I greet you on behalf of the Association of descendants and others honoring the victims of the 1941 Ustasha concentration camp complex known as Jadovno. I am deeply grateful to all those who have supported our initiative to mark the first Remembrance Day for Jadovno today, in such a dignified way and with the restoration of these two commemorative plaques. Among the many good people helping us, I would especially mention the support of the Serbian National Council, the Association of

sanja_crnobrnja.jpg

Пo туђим српским земљама кад своју немам

2. фебруар 2011.

Аутор: Сања Црнобрња Старт Родила се у Хрватској: и сека, и мама и тата, и бабе и деде, и прадеде и чукундеде. и тако док памтимо претке: рађали смо се по Лици, Далмацији, Славонији, … А кад затражих од државе Хрватске Извод из књиге рођених, стигао ми је Izvadak iz matice rođenih у ком пише да је моје држављанство хрватско, а народност немам. Моји родитељи по том документу, пак, немају ни држављанство, ни занимање. а ни народност. Живим у Србији, и сека, и мама и тата; преци живи нису, а и како би били кад су им бубрези одбијани у логорима у Тењи, или су крв проливали у радним логорима

domagoj_margetic.jpg

Хрватска заташкава злочине над Србима

2. фебруар 2011.

Експертски тим југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала предао је дипломатама ЕУ доказе са изјавама сведока о томе да Влада Хрватске зна где се налазе артиљеријски дневници из Книна у операцији “Олуја”, саопштио је данас члан овог тима Домагој Маргетић. “Предали смо недавно доказе о томе да је Влада Хрватске знала и да сада зна где се налазе дневници, те изјаве сведока који су били присутни када је хрватска Влада коју је водио ХДЗ потписала са Антом Готовином тајни уговор о скривању и финансирању његовог бекства”, истакао је Маргетић на конференцији за новинаре у Бањалуци, коју је организовао Савез логораша Републике Српске. Маргетић каже да дипломате ЕУ

Ujedinjena-Srbija.jpg

20. маја 2010.-Трибина “Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина”

2. фебруар 2011.

Студентска организациjа “Уjедињена Србиjа” ће 20. маjа одржати трибину на тему: “Српско стратиште Јасеновац – Доња Градина” у биоскопскоj сали Воjне Академиjе, ул. Павла Јуришића Штурма 33, са почетком у 18 часова. Гости стручњаци за ову тему су: Симo Брдар – директор спомен подручjа Доња Градина, мр Душан Павловић – представник одбора за Јасеновац, Нино Јауз – начелник Општине Козарска Дубица, Бранислав Дукић – Удружење логораша Републике Српске, Јован Мирковић – кустос Музеjа жртава геноцида, Јован Стаматовић-Карић – магистар музичких уметности. Трибина има за циљ да промовише истину о страдању Срба у НДХ, нарочито млађоj популациjи коjа jе слабо информисана о овом страшном делу наше историjе. Ова трибина jе врло

Позив потомцима и поштоваоцима Јадовинских жртава

2. фебруар 2011.

English Поштована господо, драга браћо и сестре, На инициjативу нашег удружења, 24. jун jе одређен као “Дан сjећања на Јадовно 1941.” Тога дана, 1941. године, логор Слана на Пагу jе примио своjе прве заточенике а логор Јадовно на Велебиту достигао своjе коначне димензиjе. Већ ове године, у суботу 26. jуна 2010. одржаће се прво обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. Комеморативни скуп ће се одржати код Шаранове бездане jаме, у кругу девастираног Спомен обиљежjа побиjеним Јадовинским жртвама. Други дио комеморациjе бити ће одржан на Спомен подручjу логора Слана на острву Пагу. Опиjело ће служити његово високо преосвештенство Владика горњокарловачки Герасим. Радуjемо се присуству већег броjа потомака и поштовалаца жртава, коjи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА