Pa, vi ste genije

Pisao sam u razna vremena i u raznim listovima o fenomenu savetnika i bliskih saradnika ljudi na vlasti, konkretno vlastodržaca u Srbiji. Nije vredelo, verovatno neće ni sada, ali… život se sastoji od pokušaja

Ratko Dmitrović

Ta sjajna definicija poltronstva nastala je, kažu, ovde kod nas, u vreme socijalizma, mada ima univerzalno značenje, a glasi: Vrhunski poltron je onaj koji svom direktoru napiše govor, a onda hvata beleške dok ga direktor čita.

Pisao sam u razna vremena i u raznim listovima o fenomenu savetnika i bliskih saradnika ljudi na vlasti, konkretno vlastodržaca u Srbiji. Nije vredelo, verovatno neće ni sada, ali… život se sastoji od pokušaja.

Ukratko, savetnik u ozbiljnim državama i političkim sistemima, predstavlja značajnu vrednost u sistemu aktuelnog vladara; nema u savremenoj političkoj istoriji uspešnog vladara, predsednika, premijera, kancelara, koji je odluke donosio bez konsultacija s pametnim ljudima, po pravilu onima koji su uvek, bez izuzetka, imali i branili svoje mišljenje.

Kod Srba je drugačije; savetnici srpskih vladara, i tu bez izuzetka, imali su i imaju jednu osobinu koja ih veže i čini unikatnim: hvale i u zvezde kuju onog koga bi trebalo da savetuju i kritikuju; te predsedniče bili ste sjajni, šefe ono ste genijalno rekli, ovaj intervju je briljantan, pa ovde ste prevazišli sebe… i slično. Mekano i milozvučno za uši, razume se, ali to onog kome je namenjeno uvek vodi u poraz.

Veliki rimski car i filozof, Marko Aurelije, dolaskom na tron rimske imperije, poznato je, već prvog dana odredio je čoveka koji će ga pratiti u stopu i naredio mu da uvek kad primeti da se on (Aurelije) zaneo na talasku kliktanja mase i hvalisanja, kad vidi da je u zanosu da je pomislio kako dodiruje božanske visine, izgovori rečenicu: Ti si samo čovek.

Prosečno obavešten Nemac reći će vam da je Merkelova uspešan kancelar i odmah dodati da ona sama nije bogzna kakav kapacitet ali da ima vrhunske saradnike, savetnike.

Legenda kaže da je Bizmark uoči svake velike, presudne odluke, koju je morao da donese, sazivao najumnije Nemce i pitao ih šta bi oni uradili. U trenutku kad je već bilo jasno da će Hrvatska ostvariti sve svoje političke ciljeve, Franjo Tuđman je imao 12 savetnika, od kojih šest univerzitetskih profesora. Slobodan Milošević nije imao nijednog, ako ne računamo njegovu suprugu Miru.

U gore spomenutim tekstovima napisao sam – ne citiram sopstvenu malenkost, već se podsećam – da će veliki, pozitivan rezultat u srpskoj politici napraviti onaj vladar koji pored sebe postavi dokazano umnog, obrazovanog, inteligentnog, dobronamernog čoveka s obavezom da mu govori uglavnom ono što ovaj ne želi da čuje; od toga šta je rekao do načina kako je rekao.

Za početak, bilo bi dovoljno da se vlastodršci u Srbiji, od predsednika opštine pa gore do Vučića i Nikolića, ratosiljaju saradnika, savetnika, koji ih svakoga dana i na svakom koraku hvale.

Piše: Ratko Dmitrović

Izvor: NOVOSTI