Отворени бечки архиви

У салону Народног музеја у Зрењанину отворена изложба „Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861)“. Изложено безмало хиљаду готово непознатих докумената из 19. века о уједињењу Срба

Зрењанин – У салону Народног музеја у Зрењанину отворена је изложба архивских докумената и другог материјала под називом „Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861)“, аутора Зорана Стевановића, архивисте у Архиву Војводине.

Изложбену поставку, која је први пут представљена публици 2014. приликом обележавања 165 година од оснивања Војводства Србије и Тамишког Баната, чини 153 експоната, највећим делом из фондова Архива Војводине. На изложби је приказан и ликовни материјал чије су дигиталне копије откупљене од аустријске Националне библиотеке у Бечу.

Такође, представљени су и садржаји ретких аустријских службених листова, као и релевантни статистички подаци. Аутор је обрадио, превео, протумачио и презентовао садржину око 1.000 архивских предмета који су били мање познати, или потпуно непознати, стручној и научној јавности.

Историчар у зрењанинском музеју Срђан Приљева, кустос изложбе, објашњава да је 19. век у политичком, културолошком и историјском смислу детерминисан покретима чији је идејни сиже била борба за националну еманципацију и слободу. Српски народ је државну, политичку, верску и језичку еманципацију изводио у више праваца, користићи различиту методологију.

– Срби у Отоманској империји у првој половини 19. века створили су Кнежевину, која полако преузима ингеренције пуне државности из руку Османлија. Други део српске популације, чије се становништво налазило у Хабзбуршкој монархији, политички кредо градио је кроз борбу за територијално-политичку аутономију. Полазни аксиом српске елите, из обе империје, био је стварање премисе за коначно уједињење Срба – истиче Приљева.

Растакање Османског царства, националне напетости у Хабзбуршкој монархији, борба великих сила, као и индустријска и културна револуција, довели су половином 19. века до снажних превирања на југоистоку Европе. Мађарска револуција, истиче Приљева, изазвала је тектонске поремећаје у Хабзбуршкој монархији. У насталом метежу, Срби реализују део својих амбиција, стварањем територијално-политичке аутономије под називом Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861).

– Борба народа у југоисточној Европи за сопствену еманципацију и жеља великих сила да наметну утицај на овој територији, изнедрила је процес који је у историографији назван „Источно питање“. Српско питање налазило се у фокусу, изазивајући највеће историјске потресе и промене. Стварање политичке творевине Војводство Србија и Тамишки Банат, послужило је као полазна основа за даље снажење српског политичког фактора у овом делу Европе – наглашава Приљева.

МАЛИ НАРОД, ВЕЛИКА ИДЕЈА

– Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији јесте идеја српске државности. Та политичко-територијална аутономија за коју је, од средине 19. века, прихваћен назив Српска Војводина или Војводовина, заправо, није ништа друго него покушај Срба у монархији, једног малог народа који је чинио свега два-три одсто становништва у оквиру 50 милиона становника империје, да успе да очува свој национални идентитет и одбрани идеју државности – изјавио је на отварању изложбе професор др Дејан Микавица, са новосадског Филозофског факултета.

Аутор: Сл. ПАШИЋ

Извор: НОВОСТИ