Otvorena izložba „Srpsko umetničko nasleđe na KiM“ u SANU(FOTO)

Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost“, autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, svečano je otvorena u SANU

Beograd – Izložba „Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost“, autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, svečano je otvorena u SANU.

Izložbu je otvorio predsednik Akademije, Vladimir Kostić, a otvaranju su prisustvovali bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, generalni sekretar u Predsedništvu Srbije, Nikola Selaković, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.

Otvarajući izložbu predsednik Akademije, Vladimir Kostić, rekao je kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj izložbi SANU u ovoj godini, već o postavci koja „ne uključuje potrebu za bilo kakvim poređenjem i gradacijom“.

„Ideja ove izložbe je da učinimo što možemo da ova lepota i često anonimni, ali time ne i manje uspešni stvaralački podvizi naše baštine na Kosovu i Metohiji trajno postanu deo nas samih ovakvih kakvi smo i time ne dozvolimo iščezavanje onog što nas određuje u samom našem biću bez obzira na okolnosti“, rekao je Kostić.

Nakon obilaska postavke u Galeriji SANU, Selaković je novinarima rekao da je izložba na njega ostavila nekoliko jakih utisaka.

„Ako ovde možemo da vidimo, od Pećke patrijaršije do Visokih Dečana, preostalo srpsko blago iz 12, 13 i 14.veka, ostaje nam da se zapitamo šta li je sve nestalo tokom 500 godina turskog ropstva i šta li smo sve imali, pa izgubili“, rekao je Selaković.

Da bismo znali kako i šta da sačuvamo, smatra on, treba da upoznamo srpski narod sa blagom kome se divi i poklanja čitav svet, a koje više od 90 odsto građana Srbije nikada nije videlo.

„Jedino tako mogu da znaju zašto je Kosovo svetinja i zašto se toliko borimo za njega“, rekao je Selaković.

Prema njegovom mišljenju, postavka bi trebalo da bude izložena u svakom gradu u Srbiji, a ne samo u Beogradu.

„Svako dete treba da zna gde se nalazi koja freska, da zna nešto o prstenu kraljice Teodore, o tome gde je bio grob cara Dušana, da zna nešto o prizrenskoj prepisci Dušanovog zakonika, a sve to može da se vidi na ovoj izložbi“, poručio je Selaković.

Prema rečima Đurića, izložba pokazuje koliko je veliko utemeljenje velikog duha srpskog naroda i uči nas zašto je KiM u srži srpskog identiteta.

„Veoma je važno što je izložba urađena na savremen način i što je bliska gledaocu naviknutom na vizuelni doživljaj. Voleo bih da ovo vidi što veći broj mladih, škole, univerziteti… Ako budemo znali šta se ovde nalazi, imaćemo kompas i svetionik za budućnost i kao država i kao narod“, rekao je Đurić.

On je dodao da se svakodnevno radi na tome da se u istorijskom i kulturnom smislu prekroje i preoblikuju blaga na KiM.

„Naša odgovornost je da nastavimo političku borbu i da ne dozvolimo da Dečani umesto srpskog postanu manastir nekog drugog naroda jer naši kraljevi nisu samo to gradili nego i baštinili našim generacijama“, poručio je Đurić.

Koautor izložbe, Miodrag Marković, istakao je da odluka da se sveobuhvatno predstavi srpska umetnička baština na Kosovu i Metohiji proističe iz stalne posvećenosti Akademije izučavanju prošlosti našeg naroda na tom području i njegovog dragocenog kulturnog nasleđa.

On je primetio da danas, nažalost, postoje posebni razlozi za takvu posvećenost, jer je pomenuta baština ugroženija više nego ikada ranije.

Vojvodić je rekao da je poslednji put bio na Kosovu 2012. godine i da se od tada stanje što se tiče fižičkog opstajanja spomenika nije promenilo.

„Ključno se menja jeste težnja kosovskih instutucija da to nasleđe predstave kao svoje, da izbrišu srpski identitet i da ga predstave kao nasleđe ne naroda, nego teritorije“, primetio je on.

On je istakao da im je bilo vrlo važno da izložbom, koju realizuju SANU, Narodni muzej u Beogradu i Muzej Srpske pravoslavne crkve, predstave izuzetne domete umetnosti naročito u prošlosti i njen suštinski značaj za kulturnu istoriju čitavog srpskog naroda.

Prvi deo izložbe posvećen je srednjovekovnoj umetnosti jasno vezanoj za važne manastire, crkve i gradove, a ostali delovi su posvećeni umetnosti novog vremena.

Stradanju kulturne baštine na KiM posvećen je poslednji deo izložbe, a Vojvodić je podsetio da je to proces koji traje od 15. veka, zbog čega „briga o očuvanju tog nasleđa mora biti trajna i odvijati se na političkom, naučnom i stručnom nivou“.

Iz zbirki nacionalnog muzeja za izložbu su odabrani originalni predmeti – ikonopis i umetnički rad u metalu, skupoceni vez, keramika i staklo, arhitektonska plastika, koji reprezentuju umetnost i kulturu Kosova i Metohije i pružaju uvid u način života, verovanja i htenja srpskih žitelja tog područja od 12. do 19. veka.

Prikupljani su u arheološkim istraživanjima, putem otkupa ili poklona, a potiču prvenstveno iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške.

Izloženi su i eksponati iz zbirki Muzeja SPC, Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Arhiva SANU.

(Tanjug)

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

„Palili su naše svetinje, ne mogu sada da ih čuvaju“

Patrijarh Irinej: Svetinje se brane istinom, istorijom i kulturom

Film o rušenju srpskih crkava na Kosmetu (video)