Откривена масовна гробница код Никшића: Убијено 300 цивила и бачено у јаму

Након пуних 76 година сумњи и скривених прича преживјелих голготе Другог свјетског рата и њихових потомака репортери „Дана“ потврдили су постојање масовне гробнице у близини Никшића. По први пут од суровог злочина, који је у континуитету трајао више од годину, тајну јаме безданице у мјесту Дубраве изнад никшићког села Шуме екипа „Дана“ открила је фотографијама посмртних остатака страдалих.

Након што је „Дан” објавио језиве фотографије из злогласне јаме од којих се леди крв у жилама, очекује се реакција тужилаштва и полиције како би се јама истражила, а остаци страдалих били ексхумирани и достојно сахрањени. Зачуђује да нико од надлежних истражних органа до сада није имао сазнања о овој јами и евентуално покренуо истражне радње.

Подстакнути причама о суровости посјетили смо локалитет Кулине гдје је, скривена у ниском растињу и затрпана камењем, готово осам деценија чекала да проговори злогласна јама „Котор“. Захваљујући специјализованој опреми, фоторепортер „Дана” Жељко Шапурић успио је да сними њену унутрашњост, а на дубини од око 31 метар и људске кости и остатке гардеробе од, како се претпоставља, страдалника који су осуђени на смрт без кривице, суда и пресуде. Жељу да завиримо у унутрашњост није омела камена громада испод које је био отвор ширине двадесетак центиметара, док је остатак улаза у јаму био прекривен огромном каменом плочом.

Кости, за које нам је неколико љекара специјалиста потврдило да се ради о људским, расуте су по бездану. На једној од плоча у унутрашњости били су остаци ручног сата, ципела, док дјелови раскомадане лобање свједоче о суровости која је почела фебруара 1942. године од стране комуниста. Према ранијим казивањима појединих мјештана никшићког Горњег Поља, смрт у бездану у Дубрави нашли су бројни, а, како се претпоставља, у питању је више од 300 душа различитих старосних доби са подручја тог мјеста, Видрована, Вира, Пиве и других крајева никшићке општине.

Међу онима који су ту скончали било је и војних заробљеника који су под изговором да се спроводе у затвор у Котору, по којем је јама у Дубрави и добила име, убијани у Кулини. Највише је, међутим, било невиних мјештана који због свог опредјељења нијесу подржавали комунисте. Поједини од њих нијесу били ни на чијој страни, само су жељели мирно да живе са својим породицама на имањима која су неријетко пљачкана. Сви су били под будним оком тадашњег партизанског штаба стационираног на Видровану, а ислеђивања приведених углавном су се завршавала наредбом да се морају спровести у которски затвор на даљу процедуру.

Нико од њих до Котора никада није стигао, већ им је пресуђивано изнад бездана у Дубрави, углавном дрвеним маљем у потиљак, а међу мјештанима је остала прича, коју су преносили тадашњи чобани, да су се из Кулина данима чујали вапаји оних који су полуживи бацани у јаму. Егзекуције су, наводно, трајале све до почетка 1943. године, а јами никада нико од мјештана или чланова породице страдалих није смио прићи јер је за вријеме рата била добро чувана.

Годинама потом у њу је бацано камење јер су они које је гризла савјест због учешћа у убиствима покушавали да сакрију злочин који ни до данас нема епилог. Незванично нам је речено да се ћутало ради потомства и мира јер нијесу били ријетки случајеви да је рођак рођака, комшија комшију „потказивао” комунистима да за крсну славу у свом дому пали свијећу, да му за Божић из куће миришу чесница и тамјан.

У протеклих више од двадесет година било је покушаја појединаца да се отвори јама „Котор“, али су сви били безуспјешни због страха да се не узбуркају „духови“ прошлости.

Фотографије „Дана“ данас су довољан повод да злочин од прије 76 година напокон буде разоткривен, да тужилаштво и полиција предузму мјере из своје надлежности да локалитет Кулине адекватно обезбиједе и да посмртни остаци страдалника буду ексхумирани и достојно сахрањени. Ратни злочини у надлежности су Специјалног тужилаштва које закон на то и обавезује. Скупштина Црне Горе је у октобру 2010. године донијела Закон о потврђивању Европске конвенције о непримјењивости застаре на злочине против човјечности и ратне злочине, који је указом предсједника државе Филипа Вујановића проглашен важећим.

БИЉАНА БРАШЊО
Фото: ЖЕЉКО ШАПУРИЋ
Извор: ДАН

Спискови незавршени

Од преко 300 страдалих, према незавничним информацијама, током 1942. па до почетка 1943. године само са подручја Горњег Поља, Видрована и Вира у јаму „Котор“ и још неколико сличних на том подручју бачено је више од 100 особа, али њихова имена никада нијесу објелодањена. Безуспјешни су били и покушаји појединаца да забиљеже свједочанства о тим звјерствима од стране оних мјештана који су их се сјећали, као и да направе спискове пострадалих. Редакција Дневног листа „Дан“ позива све оне који посједују било какве податке о наведеном злочину да нам се обрате, а све у циљу како би имена страдалих и околности под којима су убијени напокон били објелодањени. Подаци се могу достављати на имејл адресу: уредник@дан.цо.ме или у директном контакту на расположиве бројеве телефона редакције.

У бездану племенски прваци и свештена лица

Осим невиних житеља, у безданици су завршили и тадашњи угледни грађани попут Риста Бјелице, који је био капетан бањско-вучедолске општине. У првој књизи „Страдање србске цркве од комуниста“ протојереј Велибор Џомић наводи да је у јами „Котор“ сурово страдао и парох вучедолски, јереј Васо Поповић, који је убијен јануара 1942. године заједно са капетаном Бјелицом. Комунисти су их, наводи Џомић свједочење проте Милоша Перовића из Никшића, ухапсили и спровели у Манастир Пива, а одатле у Горње Поље. Свештенику Поповићу су, испричао је прота Перовић, комунисти нудили да „пређе на њихову страну“, а када је одбио убили су га и бацили у јаму.

Први парастос невино страдалим прије четири године обавио је горњепољски парох, протојереј Драган Крушић са члановима Црквеног одбора Цркве Св. Јоакима и Ане на Видровану.

Извор: Портал Црна Гора

Везане вијести:

Објављено документарно дело „Комунистички злочини у Црној …

Комунистички терор и злочини: Начини страдања свештеника …

Злочини у Фочи и околини 1945. | Јадовно 1941.