Otišao je Arie Livne, prijatelj udruženja Jadovno 1941.

Prošlo je tri godine kako se upokojio Arie Livne. Čika Arie je bio učesnik i dobrotvor Prve međunarodne konferencije o Jadovnu održane juna mjeseca 2011. godine u Banjoj Luci.

ENGLISH

Bez njegove, presudne pomoći, ne bi bilo ni naše konferencije.

Bio je naš prijatelj koji nas je sa puno razumijevanja savjetovao i kada je to trebalo, dobronamjerno kritikovao.

Prenosimo transkript njegovog obraćanja učesnicima konferencije:

„Duboko poštovani učesnici ove istorijske i važne konferencije, dame i gospodo, imam izuzetnu čast da u ime predsednika Republike Srpske, gospodina Milorada Dodika, pozdravim ovu konferenciju. Stojim pred vama duboko uzbuđen.

Ja sam, mislim, kako vidim ljude, možda jedini preživeo čovek holokausta, kojem je cela porodica uništena u holokaustu.

Nije važno gde je to bilo, sva mesta, sva stratišta Jasenovac, Aušvic, Birkenau, Jadovno, svugde su ubijali na najzverskiji način, decu, žene, naše roditelje. Mi smo tu, da to nikad ne zaboravimo i nikad ne oprostimo.

Moji prethodnici su rekli, prethodnik mom govoru je rekao da ne postoji više strah od genocida.

Na žalost, ne bih se složio s time.

Neonacističke snage u svetu jačaju, država jevrejskog naroda, Izrael je pod stalnom pretnjom uništavanja, što znači genocid i mi svi skupa trebamo da se borimo protiv toga. Neonacizam je opasnost kao rak, ne primećujemo ga, a on postaje sve jači i jači, obratite pažnju šta se dešava u svetu.

I mi, iako mali, treba da se borimo protiv toga.

Dragi prijatelji, dragi poštovani prijatelji, mi živimo u jednom periodu istorije, gde je prisutan cinizam i neverovanje u bilo kakvu ideologiju, u jednom svetu koji više u gotovo ništa ne veruje, sem možda u novac.

U tom svetu treba naročito da poštujemo ljude koji se sad ovde nalaze i druge, još mnogo ih ima koji nađu vremena i bore se protiv tog zla, za očuvanje ideala, za očuvanje naših osećaja prema onima koji nisu tu.

Ja sam u jednom svom govoru u Jasenovcu, tačnije u Gradini rekao: „Niko nema pravo govoriti u ime onih koji nisu tu!“.

Ja možda zbog svojih 90 godina i zbog žrtava, jer moja cela porodica je uništena, uzimam pravo sebi da kažem šta bi rekli oni koji više nisu sa nama.

Mislim da bi se složili s nama da trebamo sve učiniti, ali sve učiniti da se ne zaborave, da ih pamtimo, jer mi znamo da čovek umire dva puta, jedan put kad je umro i drugi put kad smo ga zaboravili potpuno.

Mi ne smemo da dozvolimo da zaboravimo one koji više nisu s nama, one koji su umrli delimično za ideale, delimično samo zbog toga što su bili Srbi, Jevreji i Romi.

Ali ima i mnogo drugih nacija. Nemojmo zaboraviti 22 miliona žrtava koje je Sovjetski Savez dao u ratu. Prema tome, čast mi je, velika velika čast da vas pozdravim, da vam zaželim sretan i uspešan rad, dug život.

Posebno želim da naglasim i da pozdravim organizatora i predsednika ove konferencije, gospodina Dušana Bastašića, kojeg sam upoznao pre dve ili tri godine, ne mogu se setiti, koji mi je prvi put tada izložio svoj plan o Jadovnu. Ja mislim da mu sleduje svaka moguća počast što je uspeo organizovati ovu konferenciju.

Ja mu želim da nastavi sa tim svojim radom, istorijskim, koji će mu doneti na kraju njegovog života mir, duboki duševni mir. Vama svima želim uspešan rad i sreću u životu.

Živeli.“

Dušan J. Bastašić

Predsjednik UG Jadovno 1941.