Прошло је три године како се упокојио Арие Ливне. Чика Арие је био учесник и добротвор Прве међународне конференције о Јадовну одржане јуна мјесеца 2011. године у Бањој Луци.
Без његове, пресудне помоћи, не би било ни наше конференције.
Био је наш пријатељ који нас је са пуно разумијевања савјетовао и када је то требало, добронамјерно критиковао.
Преносимо транскрипт његовог обраћања учесницима конференције:
„Дубоко поштовани учесници ове историјске и важне конференције, даме и господо, имам изузетну част да у име председника Републике Српске, господина Милорада Додика, поздравим ову конференцију. Стојим пред вама дубоко узбуђен.
Ја сам, мислим, како видим људе, можда једини преживео човек холокауста, којем је цела породица уништена у холокаусту.
Није важно где је то било, сва места, сва стратишта Јасеновац, Аушвиц, Биркенау, Јадовно, свугде су убијали на најзверскији начин, децу, жене, наше родитеље. Ми смо ту, да то никад не заборавимо и никад не опростимо.
Моји претходници су рекли, претходник мом говору је рекао да не постоји више страх од геноцида.
На жалост, не бих се сложио с тиме.
Неонацистичке снаге у свету јачају, држава јеврејског народа, Израел је под сталном претњом уништавања, што значи геноцид и ми сви скупа требамо да се боримо против тога. Неонацизам је опасност као рак, не примећујемо га, а он постаје све јачи и јачи, обратите пажњу шта се дешава у свету.
И ми, иако мали, треба да се боримо против тога.
Драги пријатељи, драги поштовани пријатељи, ми живимо у једном периоду историје, где је присутан цинизам и неверовање у било какву идеологију, у једном свету који више у готово ништа не верује, сем можда у новац.
У том свету треба нарочито да поштујемо људе који се сад овде налазе и друге, још много их има који нађу времена и боре се против тог зла, за очување идеала, за очување наших осећаја према онима који нису ту.
Ја сам у једном свом говору у Јасеновцу, тачније у Градини рекао: „Нико нема право говорити у име оних који нису ту!“.
Ја можда због својих 90 година и због жртава, јер моја цела породица је уништена, узимам право себи да кажем шта би рекли они који више нису са нама.
Мислим да би се сложили с нама да требамо све учинити, али све учинити да се не забораве, да их памтимо, јер ми знамо да човек умире два пута, један пут кад је умро и други пут кад смо га заборавили потпуно.
Ми не смемо да дозволимо да заборавимо оне који више нису с нама, оне који су умрли делимично за идеале, делимично само због тога што су били Срби, Јевреји и Роми.
Али има и много других нација. Немојмо заборавити 22 милиона жртава које је Совјетски Савез дао у рату. Према томе, част ми је, велика велика част да вас поздравим, да вам зажелим сретан и успешан рад, дуг живот.
Посебно желим да нагласим и да поздравим организатора и председника ове конференције, господина Душана Басташића, којег сам упознао пре две или три године, не могу се сетити, који ми је први пут тада изложио свој план о Јадовну. Ја мислим да му следује свака могућа почаст што је успео организовати ову конференцију.
Ја му желим да настави са тим својим радом, историјским, који ће му донети на крају његовог живота мир, дубоки душевни мир. Вама свима желим успешан рад и срећу у животу.
Живели.“
Душан Ј. Басташић
Предсједник УГ Јадовно 1941.