КАД СЕ СВЕДУ РАЧУНИ – Српска имовина у Хрватској вреди 40.000.000.000 евра

Када би се поредила потраживања Србиjе од Хрватске и обрнуто, тас би добрано превагнуо на – српску страну.

 Јер, српски грађани и фирме од Хрватске очекуjу имовину вредну између 30 и 40 милиjарди евра! Захтеве Хрватске немогуће jе изразити броjкама, jер сви коjи нешто траже од Србиjе из године у годину обрачунаваjу и камате. Рачуна се, ипак, да хрватска предузећа, без камата, потражуjу око 800 милиона евра. У Србиjи jе око 150 хрватских предузећа имало имовину, а двадесетак jе успело да надокнади имовину.

Само вредност зграда, станова и одмаралишта наших предузећа и општина у Хрватскоj, у тренутку распада СФРЈ, била jе 1,8 милиjарди евра. Ово су показале тадашње процене Републичке дирекциjе за имовину. Рачуна се да jе у овоj бившоj jугословенскоj републици имовину оставило 300-400 српских предузећа, међу коjима су „Железнице Србиjе“, НИС, „Симпо“…

Доста тога jе продато. Хрватска jе тек 2004. ратификовала Анекс Г Споразума о сукцесиjи, коjи прописуjе да се сва имовинска права враћаjу на дан 31. девембра 1990. До тог тренутка, међутим, већ jе продала многа синдикална одмаралишта, туристичке обjекте и пословни простор. Према подацима тамошњег Фонда за приватизациjу, 158 обjеката jе продато, 10 додељено на коришћење, за 40 зграда и станова воде се спорови, а 91 обjекат jе слободан.

Хрватски судови су годинама одбиjали тужбе наших предузећа, у складу са упутством њиховог правобранилаштва из 2004. То су правдали чињеницом да оштећене фирме нису имале право своjине 1990, занемаривши да у правном систему бивше Југославиjе ниjе постоjало право своjине на непокретностима, већ само државно или друштвено власништво, док су конкретна лица имала право располагања, управљања и коришћења.

Списак имовине грађана коjа jе остала у Хрватскоj далеко jе већи од онога што траже предузећа. Некадашњи Комитет за расељена лица извршио jе попис 1995, после акциjе „Олуjа“.

– Наравно да то ниjе сва имовина jер се много њих ниjе jавило из страха – каже Борислав Микелић, некадашњи премиjер Републике Српске Краjине. – И поред тога, имовина коjу смо пописали премашила jе 30 милиjарди евра!

Према његовим речима, евиденциjа jе показала да су Срби у Хрватскоj имали наjмање 600.000 хектара земљишта (320.000 наjплодниjих ораница, 120.000 под шумом, воћњацима и виноградима). Имали су и 14 милиона квадрата грађевинског земљишта (10 милиона под становима и четири пословног простора).

– Срби су остали без 90-100 милиона евра девизних резерви, три и по милиjарде динара у пословним банкама и 600 милиона динара хартиjа од вредности – наводи Микелић. – Започете, а недовршене инвестициjе процењене су на 400 милиона евра, а залихе робе на 15,5 милиjарди динара.

Посебно jе рачунато колики jе удео Срба за самодоприносе за изградњу водовода и канализациjе, путне и електромреже, здравствених установа, школа и вртића, а колики jе њихов деоничарски удео у друштвеним предузећима коjа су приватизована. Дошло се до броjке од четири до пет милиjарди евра! Томе треба додати и дуг за неисплаћене пензиjе од милиjарду евра, као и потраживања грађана за викендице. Од 25.000 житеља некадашње Југославиjе коjи су имали некретнине, jавило се 14.000, али процена њихове имовине ниjе рађена.

– Један од споредних тужбених захтева о ком ће одлучивати Међународни суд у Хагу по тужбама Србиjе и Хрватске за геноцид, jесте и захтев Хрватске да jоj Србиjа надокнади штету коjу jе током рата претрпела њена привреда. Истовремено, Србиjа jе поднела захтев да се свим Србима надокнади штета коjу су претрпели током рата, нарочито за време „Олуjе“. Ако суд прихвати ове захтеве, после окончања поступка по главноj тужби, повешће се поступак за накнаду штете jедне или друге земље – обjашњава Саво Штрбац из организациjе „Веритас“.

На листи хрватских предузећа коjе потражуjу имовину од Србиjе су ИНА, „Краш„, „Лука Риjека“, „Франк“, „Борово“… С времена на време, у Београд стижу захтеви, а до сада их jе више од тридесетак, док су у међувремену неке од компаниjа коjе потражуjу своjу имовину и пропале.

Наjвредниjу имовину у Србиjи jе имала ИНА, а односи се пре свега на бензинске пумпе. Много jе потраживао и вараждински „Вартекс“, а решени су многи имовински проблеми и неки од простора су враћени. Слично jе и са „Кончаром“, а своjа су потраживања изнели и „Кроациjа рекордс“, „Атлас“, „Меркантиле“. Хрватска су предузећа свашта до сада предлагала Србиjи, од признавања удела у власништву, коjи би био претворен у деонице, до финансиjске одштете.

Било jе не тако давно предлога да се промени и хрватски Устав, како би се спречило да Хрватска враћа имовину странцима. Реаговао jе и председник Иво Јосиповић и то се ниjе догодило. Прича о повраћаjу jе интензивирана када jе ИНА тражила 207 милиона евра од Србиjе, а све се заташкало када jе стигао списак из Србиjе у коjем српска предузећа траже од Хрватске готово две милиjарде евра.
Оваj проблем ни после 25 година ниjе решен. С времена на време, Загреб изложи своjе захтеве Србиjи, а прећути када исти стигну из Београда.

АМБАСАДЕ

Хрвати нису задовољни ни како су подељене амбасаде бивше Југославиjе широм света. Донедавно jе Хрватскоj припало седам зграда, а стално се истиче да jе Србиjа добила више од десет. На листи зграда коjе су припале Хрватскоj jе генерални конзулат бивше СФРЈ у Чилеу, амбасаде у Тунису и Риму, део зграде у Алжиру, резиденциjа и амбасада у Судану. Али, како таj цео посао jош ниjе завршен, разлога за незадовољство ипак нема.

ДУГ СПИСАК

Наjвећу имовину у Хрватскоj имали су: „Генекс“ (37 станова и неколико хотела и одмаралишта), „Железнице Србиjе“, НИС (више од 80 бензинских пумпи, одмаралишта и удео у Јадранском нафтоводу), „Тигар“, „Путник“, „Центротекстил“, ЕИ „Ниш„, „Утва“, „Симпо“, „Кристал“, Робне куће „Београд“, „Житопромет“, „Машинопроjект“, СИЗ за заштиту деце Апатин, Дечjе одмаралиште Крагуjевац, Дечjе опоравилиште града Београда на Јакљану, Центар дечjих летовалишта Београда у Млини, на Брачу, затим града Београда у Јелси, Дечjе одмаралиште Смедеревска Паланка (Градац), Фериjални савез Југославиjе (на Корчули), Одмаралиште града Ниша (у Каштел Лукшићу), одмаралишта на хрватском приморjу имаjу и ФАД – Горњи Милановац, ПИК „Бечеj“, „Пионир“ из Суботице, „Први маj“ Пирот, „Кекец“ из Суботице, „Сартид-Југометал“, крагуjевачка „Застава“, „Клуз“, Беобанка…

УМЕТНИНЕ И ЗЛАТО

Бежећи да сачуваjу живу главу Срби су за собом оставили 400.000 пољопривредних машина, 64.000 возила, 440.000 опремљених спаваћих и дневних соба, кухиња и трпезариjа, 760.000 апарата и техничких уређаjа, 980.000 грла крупне стоке (200.000 говеда, 20.000 коња, 380.000 оваца, 260.000 свиња, 100.000 коза…), 14 милиона чокота винове лозе, осам милиона стабала воћа, 120.000 кошница, 1,550 милиона уметничких предмета, 24 бунара и цистерне, 980.000 грама злата, 38.000 предмета од крзна.

Извор: Интермагазин

Везане виjести:

УЗУРПИРАНА ИМОВИНА 41.000 СРБА

Хрвати не даjу „агресорску имовину“