Otac Isidor ,,Prizrenska bogoslovija je dostojanstveni predstavnik naših predaka i bogate srpske istorije i kulture, kojom obiluje ovaj grad“

Za sajt Srpska istorija, govori  jeromonah Isidor (Jagodić) zamenikom rektora Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu.

– Oče Isidore, recite nam nešto o sebi, pre dolaska u Prizren? 

                Pre svega, hvala Vam na pažnji i interesovanju za život i rad našeg sveštenog učilišta ovde u Prizrenu. Što se tiče Vašeg pitanja, rekao bih da nisam rođen na teritoriji Kosova i Metohije, kao da niko od mojih najbližih srodnika nije sa ovih prostora, ali se u mojoj porodici uvek osećala neraskidiva veza sa ”Kosovom ravnim” i junačkim. U ovom kratkom životu Bog me je vodio da se upoznam i živim sa ljudima u Republici Srpskoj, gde sam završio srednju bogoslovsku školu u Foči. Nakon toga odveo me je da upoznam toplinu duše slavne Rusije i njene hladne zime, kao i nesebičnu ljubav i sebedavanje njihovih hristoljubivih monaha, sveštenika i vernog naroda. Svaki čovek kojeg sam susretao na tom putu bio je od Boga poslan da me uveri u Njegovu promisao i ljubav. Tako me je On, po promislu, doveo da služim na Kosovu i Metohiji.

– Ovo je pravi rasadnik obrazovanih pravoslavnih Srba i kulturni centar koji je pomagao i pomaže narodu da opstane i sačuva svoju istoriju, veru, jezik i kulturu u našoj Metohiji… na koji način vi to činite?

                Od svog osnivanja bogoslovija je bila sabirno mesto gde su se nastajale, razvijale se i dalje prenosile bogoljubive, čovekoljubive i rodoljubive ideje. Kako sam osnivač i zadužbinar kaže u svom zaveštanju, škola ima veliki zadatak da odneguje sveštenike i narodne učitelje Stare Srbije. Od svog osnivanja profesori škole su predano i samopožrtvovano vršila svoju kulturno-prosvetnu misiju. U svom radu, koje traje gotovo 150 godina, škola je izrodila veliki broj zaslužnih delatnika, a za nju su direktno vezana i četiri srpska patrijarha. Ono što svako od nas danas ima pred sobom jeste da i mi, kao i svi naši slavni prethodnici, učinimo u našem vremenu sve da se zaveštanje našeg osnivača ispuni, da se ime Hristovo proslavlja u ovom gradu, kao i po celom Kosovu i Metohiji, a u isto vreme da se pokažemo kao dostojni priziva i službe u Crkvi na koju smo postavljeni.

– Otac Isidor nam govori kako izgleda jedan radni dan u Bogosloviji.

– Gde nalazite motivacuju i iz čega crpite snagu, da ostanete na ovom mestu, odakle su se davno Srbi povukli… i da li vidite ove đake kao 1300 kaplara, kao poslednju liniju Srpstva, zajedno sa vama profesorima?

                Motivaciju i snagu crpimo iz bogosluženja, a pre svega iz Svete Evharistije, kao nepresušnog izvora svakog nadahnuća. ”Snaga je naša Gospod”, kako se kaže u molitvi. Međutim, ne bih se usuđivao da donosim bilo kakve zaključke ili poređenja, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da su učenici i njihovi roditelji pravi heroji, koji nisu žalili ono najdraže, niti su se plašili za sebe, već su se nesebično dali na služenje Bogu i narodu. Oni su nenametljivi heroji našega doba i nisu usamljeni, već je takvih još mnogo. Rekao bih, mnogo više od 1300. Živ je naš narod, življi nego što se to možda spolja vidi.

– Podsetite nas, kad je stradala a kada obnovljena Bogoslovija i ko je finansirao obnovu i kako je sve to išlo?

                U poslednjim nesrećnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, škola je podelila sudbinu svoga naroda. Zbog nepovoljne bezbedonosne situacije, svi učenici i profesori evakuisani su iz Prizrena 1999. godine. Od tada se do 2014. godine kompleks škole koristio kao kolektivni centar za raseljena lica. U martu 2004. godine, ceo kompleks bogoslovije, kao i svi pravoslavni hramovi  u Prizrenu, je spaljen. Po blagoslovu Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Crkve, a posebnim zalaganjem Episkopa raško-prizrenskog G. Teodosija, obnovljen je rad bogoslovije u septembru 2011. godine. Uslovi za život su bili veoma skromni, ali kako se povećavao broj učenik i profesora, tako se lagano obnavljao i kompleks bogoslovije. U obnovi su pomogli mnogobrojni ljudi, koji ne bi ni želeli da ih sve nabrajamo. Škola je obnovljena po projektu Evropske Komisije, a uz ogromnu pomoć Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, kao i Vlade Republike Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

– Kako vidim učenici Bogoslovije imaju odlične uslove za rad.

                Hvala Bogu, učenici imaju pristojne uslove za uspešan intelektualni i duhovni razvoj. Sve što je urađeno, radilo se sa željom da to bude nasleđe i nekim budućim generacijama.

– Koliko učenika ima trenutno u Prizrenskoj Bogosloviji i odakle dolaze učenici iz kojih krajeva najviše?

            Jako je nezahvalno govoriti o brojkama, jer ljudi nisu brojevi, niti se pod to ikada mogu podvesti. U ovoj školskoj godini bogosloviju pohađaju 43 učenika. Većina njih su sa prostora Kosova i Metohije, a ostali učenici su iz drugih delova centralne Srbije i Crne Gore. Kao što rekoh, brojevi ne mogu mnogo da kažu, ali ako uzmemo u obzir da u ovom gradu danas živi jako malo Srba, ovaj broj je itekako značajan i važan. Bogoslovija je dostojanstveni predstavnik naših predaka i bogate srpske istorije i kulture, kojom obiluje ovaj grad.

– Večernja služba, učenici Bogoslovije u Prizrenu

– Bogosloviju u Prizrenu su završili ili bili njeni profesori mnoge znamenite ličnosti iz crkvenog života. Među njima su i 44. patrijarh Pavle i sadašnji, Njegova svetost Irinej. Rektor je bio i Prota Stevan Dimitrijević… zato je velika čast i odgovornost biti učenik, profesor i rektor… da li se slažete?

                U potpunosti se slažem sa Vašom konstatacijom. Rekao bih i to da nas to obavezuje da što bolje i što kvalitetnije radimo sa poverenim nam učenicima, jer možda odgajamo nekog budućeg patrijarha ili značajnog društvenog delatnika. Bog to zna, a naše je da damo ono najbolje od sebe i da im prenesemo ljubav prema Bogu, Crkvi i rodu.

– Kakav je život u Prizrenu i odnos sa okolinom, da li imate problem sa današnjim stanovnicima Prizrena, kako se ophode prema vama i učenicima? Da li postoji strah?

                Blagodarimo Bogu na tome što u ovih devet godina nismo imali nikakvih problema sa našim današnjim komšijama. Naravno, moramo biti svesni odgovornosti pred Bogom i roditeljima, tako da smo uvek oprezni kada su đaci u pitanju. Trudimo se da ih naučimo kako poštovati drugoga, nevažno kojoj veri i naciji pripadao. Jedna od specifičnosti ove škole je u tome što učenici pre svega nauče kako da se poštuju tuđu religiju, jezik i tradiciju. Nadamo se da, uz Božiju pomoć, neće ni biti nikakvih problema. Ta nada je osnov da  živimo bez straha, jer je nemoguće živeti u stalnom strahu. Pored toga, kao hrišćani verujemo da je drugi čovek dobar i da nam nije neprijatelj. Takvoj vrsti vere smo naučeni, te takvoj veri i odnosu prema ljudima učimo i poverene nam đake.

– Da li ste zadovoljni posetama iz Srbije?

             Iz godine u godinu sve veći broj našeg naroda dolazi na Kosovo i Metohiju, obilaze naše svetinje i obogaćeni za novo duhovno iskustvo se vraćaju svojim kućama. Svako od njih sa sobom ponese blagodat Svetog kralja Stefana Dečanskog, Svetih arhiepiskopa u Peći, Svetog kralja Milutina, Majke Božije Milostive-Ljeviške… Zato sa odgovornošću tvrdim da je živ narod naš, življi nego što se to spolja vidi.

– Kakav vid pomoći iz Srbije vam je potreban i da li se suočavate sa nekim problemima?

                Blagodarimo na Vašoj ljubavi i želji da pomognete. Neka Vam Gospod uzvrati po srcu. Najveća nam je pomoć nesebična podrška i vaši dolasci. Na takav način se svi obogaćujemo. Čovek koji je bar jednom posetio Kosovo i Metohiju, sa sobom je poneo deo Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Ljeviške i ostalih velikih svetinja. Poneo je sa sobom molitve mnoštva naših predaka, ali je i sebe utkao u te svetinje, dao je i deo sebe za njih. Takav čovek neće više biti ravnodušan prema našem duhovnom blagu, narodu i svetoj Kosovsko-Metohijskoj zemlji. To je ono što nam je najvažnije – da sačuvamo ovu svetu zemlju za generacije koje dolaze. Na takav način pomažete i nama u opstajanju na ovom mestu, ali i sebi ugrađujući se u veliku zadužbinu za buduća pokolenja.

Prizrenski bogoslovi govore pesmu Matije Bećkovića ”Gospode pomiluj”, Nikšić 2017.g.

”Slavni grade” pevaju prizrenski bogoslovci u srpskoj crkvi na Tempelhofu u Berlinu

Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija.