Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Otac Isidor ,,Prizrenska bogoslovija je dostojanstveni predstavnik naših predaka i bogate srpske istorije i kulture, kojom obiluje ovaj grad“

Datum objave: nedelja, 1 marta, 2020
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Za sajt Srpska istorija, govori  jeromonah Isidor (Jagodić) zamenikom rektora Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu.

Jeromonah Isidor (Jagodić)

– Oče Isidore, recite nam nešto o sebi, pre dolaska u Prizren? 

                Pre svega, hvala Vam na pažnji i interesovanju za život i rad našeg sveštenog učilišta ovde u Prizrenu. Što se tiče Vašeg pitanja, rekao bih da nisam rođen na teritoriji Kosova i Metohije, kao da niko od mojih najbližih srodnika nije sa ovih prostora, ali se u mojoj porodici uvek osećala neraskidiva veza sa ”Kosovom ravnim” i junačkim. U ovom kratkom životu Bog me je vodio da se upoznam i živim sa ljudima u Republici Srpskoj, gde sam završio srednju bogoslovsku školu u Foči. Nakon toga odveo me je da upoznam toplinu duše slavne Rusije i njene hladne zime, kao i nesebičnu ljubav i sebedavanje njihovih hristoljubivih monaha, sveštenika i vernog naroda. Svaki čovek kojeg sam susretao na tom putu bio je od Boga poslan da me uveri u Njegovu promisao i ljubav. Tako me je On, po promislu, doveo da služim na Kosovu i Metohiji.

Otac Isidor i profesori u nastavničkoj kancelariji

Ovo je pravi rasadnik obrazovanih pravoslavnih Srba i kulturni centar koji je pomagao i pomaže narodu da opstane i sačuva svoju istoriju, veru, jezik i kulturu u našoj Metohiji… na koji način vi to činite?

                Od svog osnivanja bogoslovija je bila sabirno mesto gde su se nastajale, razvijale se i dalje prenosile bogoljubive, čovekoljubive i rodoljubive ideje. Kako sam osnivač i zadužbinar kaže u svom zaveštanju, škola ima veliki zadatak da odneguje sveštenike i narodne učitelje Stare Srbije. Od svog osnivanja profesori škole su predano i samopožrtvovano vršila svoju kulturno-prosvetnu misiju. U svom radu, koje traje gotovo 150 godina, škola je izrodila veliki broj zaslužnih delatnika, a za nju su direktno vezana i četiri srpska patrijarha. Ono što svako od nas danas ima pred sobom jeste da i mi, kao i svi naši slavni prethodnici, učinimo u našem vremenu sve da se zaveštanje našeg osnivača ispuni, da se ime Hristovo proslavlja u ovom gradu, kao i po celom Kosovu i Metohiji, a u isto vreme da se pokažemo kao dostojni priziva i službe u Crkvi na koju smo postavljeni.

– Otac Isidor nam govori kako izgleda jedan radni dan u Bogosloviji.

Gde nalazite motivacuju i iz čega crpite snagu, da ostanete na ovom mestu, odakle su se davno Srbi povukli… i da li vidite ove đake kao 1300 kaplara, kao poslednju liniju Srpstva, zajedno sa vama profesorima?

                Motivaciju i snagu crpimo iz bogosluženja, a pre svega iz Svete Evharistije, kao nepresušnog izvora svakog nadahnuća. ”Snaga je naša Gospod”, kako se kaže u molitvi. Međutim, ne bih se usuđivao da donosim bilo kakve zaključke ili poređenja, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da su učenici i njihovi roditelji pravi heroji, koji nisu žalili ono najdraže, niti su se plašili za sebe, već su se nesebično dali na služenje Bogu i narodu. Oni su nenametljivi heroji našega doba i nisu usamljeni, već je takvih još mnogo. Rekao bih, mnogo više od 1300. Živ je naš narod, življi nego što se to možda spolja vidi.

Učenici Bogoslovije u Prizrenu

Podsetite nas, kad je stradala a kada obnovljena Bogoslovija i ko je finansirao obnovu i kako je sve to išlo?

                U poslednjim nesrećnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, škola je podelila sudbinu svoga naroda. Zbog nepovoljne bezbedonosne situacije, svi učenici i profesori evakuisani su iz Prizrena 1999. godine. Od tada se do 2014. godine kompleks škole koristio kao kolektivni centar za raseljena lica. U martu 2004. godine, ceo kompleks bogoslovije, kao i svi pravoslavni hramovi  u Prizrenu, je spaljen. Po blagoslovu Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Crkve, a posebnim zalaganjem Episkopa raško-prizrenskog G. Teodosija, obnovljen je rad bogoslovije u septembru 2011. godine. Uslovi za život su bili veoma skromni, ali kako se povećavao broj učenik i profesora, tako se lagano obnavljao i kompleks bogoslovije. U obnovi su pomogli mnogobrojni ljudi, koji ne bi ni želeli da ih sve nabrajamo. Škola je obnovljena po projektu Evropske Komisije, a uz ogromnu pomoć Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, kao i Vlade Republike Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Kako vidim učenici Bogoslovije imaju odlične uslove za rad.

                Hvala Bogu, učenici imaju pristojne uslove za uspešan intelektualni i duhovni razvoj. Sve što je urađeno, radilo se sa željom da to bude nasleđe i nekim budućim generacijama.

Koliko učenika ima trenutno u Prizrenskoj Bogosloviji i odakle dolaze učenici iz kojih krajeva najviše?

            Jako je nezahvalno govoriti o brojkama, jer ljudi nisu brojevi, niti se pod to ikada mogu podvesti. U ovoj školskoj godini bogosloviju pohađaju 43 učenika. Većina njih su sa prostora Kosova i Metohije, a ostali učenici su iz drugih delova centralne Srbije i Crne Gore. Kao što rekoh, brojevi ne mogu mnogo da kažu, ali ako uzmemo u obzir da u ovom gradu danas živi jako malo Srba, ovaj broj je itekako značajan i važan. Bogoslovija je dostojanstveni predstavnik naših predaka i bogate srpske istorije i kulture, kojom obiluje ovaj grad.

– Večernja služba, učenici Bogoslovije u Prizrenu

Bogosloviju u Prizrenu su završili ili bili njeni profesori mnoge znamenite ličnosti iz crkvenog života. Među njima su i 44. patrijarh Pavle i sadašnji, Njegova svetost Irinej. Rektor je bio i Prota Stevan Dimitrijević… zato je velika čast i odgovornost biti učenik, profesor i rektor… da li se slažete?

                U potpunosti se slažem sa Vašom konstatacijom. Rekao bih i to da nas to obavezuje da što bolje i što kvalitetnije radimo sa poverenim nam učenicima, jer možda odgajamo nekog budućeg patrijarha ili značajnog društvenog delatnika. Bog to zna, a naše je da damo ono najbolje od sebe i da im prenesemo ljubav prema Bogu, Crkvi i rodu.

Kakav je život u Prizrenu i odnos sa okolinom, da li imate problem sa današnjim stanovnicima Prizrena, kako se ophode prema vama i učenicima? Da li postoji strah?

                Blagodarimo Bogu na tome što u ovih devet godina nismo imali nikakvih problema sa našim današnjim komšijama. Naravno, moramo biti svesni odgovornosti pred Bogom i roditeljima, tako da smo uvek oprezni kada su đaci u pitanju. Trudimo se da ih naučimo kako poštovati drugoga, nevažno kojoj veri i naciji pripadao. Jedna od specifičnosti ove škole je u tome što učenici pre svega nauče kako da se poštuju tuđu religiju, jezik i tradiciju. Nadamo se da, uz Božiju pomoć, neće ni biti nikakvih problema. Ta nada je osnov da  živimo bez straha, jer je nemoguće živeti u stalnom strahu. Pored toga, kao hrišćani verujemo da je drugi čovek dobar i da nam nije neprijatelj. Takvoj vrsti vere smo naučeni, te takvoj veri i odnosu prema ljudima učimo i poverene nam đake.

Da li ste zadovoljni posetama iz Srbije?

             Iz godine u godinu sve veći broj našeg naroda dolazi na Kosovo i Metohiju, obilaze naše svetinje i obogaćeni za novo duhovno iskustvo se vraćaju svojim kućama. Svako od njih sa sobom ponese blagodat Svetog kralja Stefana Dečanskog, Svetih arhiepiskopa u Peći, Svetog kralja Milutina, Majke Božije Milostive-Ljeviške… Zato sa odgovornošću tvrdim da je živ narod naš, življi nego što se to spolja vidi.

Kakav vid pomoći iz Srbije vam je potreban i da li se suočavate sa nekim problemima?

                Blagodarimo na Vašoj ljubavi i želji da pomognete. Neka Vam Gospod uzvrati po srcu. Najveća nam je pomoć nesebična podrška i vaši dolasci. Na takav način se svi obogaćujemo. Čovek koji je bar jednom posetio Kosovo i Metohiju, sa sobom je poneo deo Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Ljeviške i ostalih velikih svetinja. Poneo je sa sobom molitve mnoštva naših predaka, ali je i sebe utkao u te svetinje, dao je i deo sebe za njih. Takav čovek neće više biti ravnodušan prema našem duhovnom blagu, narodu i svetoj Kosovsko-Metohijskoj zemlji. To je ono što nam je najvažnije – da sačuvamo ovu svetu zemlju za generacije koje dolaze. Na takav način pomažete i nama u opstajanju na ovom mestu, ali i sebi ugrađujući se u veliku zadužbinu za buduća pokolenja.

Prizrenski bogoslovi govore pesmu Matije Bećkovića ”Gospode pomiluj”, Nikšić 2017.g.

”Slavni grade” pevaju prizrenski bogoslovci u srpskoj crkvi na Tempelhofu u Berlinu

Intervju vodi Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija.

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top