Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Отац Исидор ,,Призренска богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град“

Датум објаве: недеља, 1 марта, 2020
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

За сајт Српска историја, говори  јеромонах Исидор (Јагодић) замеником ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

Јеромонах Исидор (Јагодић)

– Оче Исидоре, реците нам нешто о себи, пре доласка у Призрен? 

                Пре свега, хвала Вам на пажњи и интересовању за живот и рад нашег свештеног училишта овде у Призрену. Што се тиче Вашег питања, рекао бих да нисам рођен на територији Косова и Метохије, као да нико од мојих најближих сродника није са ових простора, али се у мојој породици увек осећала нераскидива веза са ”Косовом равним” и јуначким. У овом кратком животу Бог ме је водио да се упознам и живим са људима у Републици Српској, где сам завршио средњу богословску школу у Фочи. Након тога одвео ме је да упознам топлину душе славне Русије и њене хладне зиме, као и несебичну љубав и себедавање њихових христољубивих монаха, свештеника и верног народа. Сваки човек којег сам сусретао на том путу био је од Бога послан да ме увери у Његову промисао и љубав. Тако ме је Он, по промислу, довео да служим на Косову и Метохији.

Отац Исидор и професори у наставничкој канцеларији

Ово је прави расадник образованих православних Срба и културни центар који је помагао и помаже народу да опстане и сачува своју историју, веру, језик и културу у нашој Метохији… на који начин ви то чините?

                Од свог оснивања богословија је била сабирно место где су се настајале, развијале се и даље преносиле богољубиве, човекољубиве и родољубиве идеје. Како сам оснивач и задужбинар каже у свом завештању, школа има велики задатак да однегује свештенике и народне учитеље Старе Србије. Од свог оснивања професори школе су предано и самопожртвовано вршила своју културно-просветну мисију. У свом раду, које траје готово 150 година, школа је изродила велики број заслужних делатника, а за њу су директно везана и четири српска патријарха. Оно што свако од нас данас има пред собом јесте да и ми, као и сви наши славни претходници, учинимо у нашем времену све да се завештање нашег оснивача испуни, да се име Христово прославља у овом граду, као и по целом Косову и Метохији, а у исто време да се покажемо као достојни призива и службе у Цркви на коју смо постављени.

– Отац Исидор нам говори како изгледа један радни дан у Богословији.

Где налазите мотивацују и из чега црпите снагу, да останете на овом месту, одакле су се давно Срби повукли… и да ли видите ове ђаке као 1300 каплара, као последњу линију Српства, заједно са вама професорима?

                Мотивацију и снагу црпимо из богослужења, а пре свега из Свете Евхаристије, као непресушног извора сваког надахнућа. ”Снага је наша Господ”, како се каже у молитви. Међутим, не бих се усуђивао да доносим било какве закључке или поређења, али оно што са сигурношћу могу да кажем је да су ученици и њихови родитељи прави хероји, који нису жалили оно најдраже, нити су се плашили за себе, већ су се несебично дали на служење Богу и народу. Они су ненаметљиви хероји нашега доба и нису усамљени, већ је таквих још много. Рекао бих, много више од 1300. Жив је наш народ, живљи него што се то можда споља види.

Ученици Богословије у Призрену

Подсетите нас, кад је страдала а када обновљена Богословија и ко је финансирао обнову и како је све то ишло?

                У последњим несрећним дешавањима на Косову и Метохији, школа је поделила судбину свога народа. Због неповољне безбедоносне ситуације, сви ученици и професори евакуисани су из Призрена 1999. године. Од тада се до 2014. године комплекс школе користио као колективни центар за расељена лица. У марту 2004. године, цео комплекс богословије, као и сви православни храмови  у Призрену, је спаљен. По благослову Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве, а посебним залагањем Епископа рашко-призренског Г. Теодосија, обновљен је рад богословије у септембру 2011. године. Услови за живот су били веома скромни, али како се повећавао број ученик и професора, тако се лагано обнављао и комплекс богословије. У обнови су помогли многобројни људи, који не би ни желели да их све набрајамо. Школа је обновљена по пројекту Европске Комисије, а уз огромну помоћ Српске и Руске Православне Цркве, као и Владе Републике Србије преко Канцеларије за Косово и Метохију.

Како видим ученици Богословије имају одличне услове за рад.

                Хвала Богу, ученици имају пристојне услове за успешан интелектуални и духовни развој. Све што је урађено, радило се са жељом да то буде наслеђе и неким будућим генерацијама.

Колико ученика има тренутно у Призренској Богословији и одакле долазе ученици из којих крајева највише?

            Јако је незахвално говорити о бројкама, јер људи нису бројеви, нити се под то икада могу подвести. У овој школској години богословију похађају 43 ученика. Већина њих су са простора Косова и Метохије, а остали ученици су из других делова централне Србије и Црне Горе. Као што рекох, бројеви не могу много да кажу, али ако узмемо у обзир да у овом граду данас живи јако мало Срба, овај број је итекако значајан и важан. Богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град.

– Вечерња служба, ученици Богословије у Призрену

Богословију у Призрену су завршили или били њени професори многе знамените личности из црквеног живота. Међу њима су и 44. патријарх Павле и садашњи, Његова светост Иринеј. Ректор је био и Прота Стеван Димитријевић… зато је велика част и одговорност бити ученик, професор и ректор… да ли се слажете?

                У потпуности се слажем са Вашом констатацијом. Рекао бих и то да нас то обавезује да што боље и што квалитетније радимо са повереним нам ученицима, јер можда одгајамо неког будућег патријарха или значајног друштвеног делатника. Бог то зна, а наше је да дамо оно најбоље од себе и да им пренесемо љубав према Богу, Цркви и роду.

Какав је живот у Призрену и однос са околином, да ли имате проблем са данашњим становницима Призрена, како се опходе према вама и ученицима? Да ли постоји страх?

                Благодаримо Богу на томе што у ових девет година нисмо имали никаквих проблема са нашим данашњим комшијама. Наравно, морамо бити свесни одговорности пред Богом и родитељима, тако да смо увек опрезни када су ђаци у питању. Трудимо се да их научимо како поштовати другога, неважно којој вери и нацији припадао. Једна од специфичности ове школе је у томе што ученици пре свега науче како да се поштују туђу религију, језик и традицију. Надамо се да, уз Божију помоћ, неће ни бити никаквих проблема. Та нада је основ да  живимо без страха, јер је немогуће живети у сталном страху. Поред тога, као хришћани верујемо да је други човек добар и да нам није непријатељ. Таквој врсти вере смо научени, те таквој вери и односу према људима учимо и поверене нам ђаке.

Да ли сте задовољни посетама из Србије?

             Из године у годину све већи број нашег народа долази на Косово и Метохију, обилазе наше светиње и обогаћени за ново духовно искуство се враћају својим кућама. Свако од њих са собом понесе благодат Светог краља Стефана Дечанског, Светих архиепископа у Пећи, Светог краља Милутина, Мајке Божије Милостиве-Љевишке… Зато са одговорношћу тврдим да је жив народ наш, живљи него што се то споља види.

Какав вид помоћи из Србије вам је потребан и да ли се суочавате са неким проблемима?

                Благодаримо на Вашој љубави и жељи да помогнете. Нека Вам Господ узврати по срцу. Највећа нам је помоћ несебична подршка и ваши доласци. На такав начин се сви обогаћујемо. Човек који је бар једном посетио Косово и Метохију, са собом је понео део Дечана, Пећке Патријаршије, Грачанице, Љевишке и осталих великих светиња. Понео је са собом молитве мноштва наших предака, али је и себе уткао у те светиње, дао је и део себе за њих. Такав човек неће више бити равнодушан према нашем духовном благу, народу и светој Косовско-Метохијској земљи. То је оно што нам је најважније – да сачувамо ову свету земљу за генерације које долазе. На такав начин помажете и нама у опстајању на овом месту, али и себи уграђујући се у велику задужбину за будућа поколења.

Призренски богослови говоре песму Матије Бећковића ”Господе помилуј”, Никшић 2017.г.

”Славни граде” певају призренски богословци у српској цркви на Темпелхофу у Берлину

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја.

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top