Izvesni Amir Ćoralić zahvaljujući parama neće iza brave provesti 11 meseci, koliko mu je zbog silovanja maloletnice 1993. godine na području Cazina odredio Kantonalni sud u Bihaću
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Zakonsku mogućnost da kaznu zatvora od godinu i manje zamene novčanom, u Federaciji BiH (FBiH) koriste i pojedinci osuđeni za ratne zločine, uglavnom nad Srbima, što ne podržava ni struka, a pogotovo porodice žrtava. Uvažavajući činjenicu da su svi osuđenici pred zakonom isti, pojedine sudije i tužioci, ipak, misle da se na taj način „ne postiže svrha kažnjavanja” i da se na kaznu za ratni zločin, bez obzira na to koliko je ona mala, ne može gledati isto kao na kaznu za brzu vožnju.
„Po meni je degutantno da za ratni zločin neko plati. To je karikatura. Ratni zločin je sam po sebi težak i bez obzira koja je kazna izrečena, jer ona može biti niska iz hiljadu i jedne olakšavajuće okolnosti, ipak je to ratni zločin, a ne brza vožnja”, kaže Bojan Stević, predsednik Okružnog suda u Trebinju.
Balkanska istraživačka mreža BiH (BIRN) navodi primer petorice osuđenih za ratne zločine kojima je kantonalni sud ili Osnovni sud u Brčkom omogućio da „nisku” zatvorsku kaznu zamene novčanom, i to u pojedinačnim iznosima od oko 18.000 evra. Do te sume došlo se procenom da dan zatvora „košta” u proseku 50 evra.
Trojica osuđenika kojima su izrečene „niske” kazne za zločine počinjene u Cazinu, Tešnju i Brčkom već su uplatili novac i oni su slobodni. Jedan od njih je Amir Ćoralić koji, zahvaljujući parama, neće iza brave provesti 11 meseci, koliko mu je zbog silovanja maloletnice 1993. godine na području Cazina odredio Kantonalni sud u Bihaću.
Prag zatvorske ćelije neće preći ni Atif Krkalić jer i on je uspeo „otkupiti” kaznu za nešto više od 18.000 evra, koju mu je izrekao Kantonalni sud u Zenici „zbog fizičkog maltretiranja tri civila srpske nacionalnosti 1992. godine u Tešnju”.
U njegovom zahtevu za zamenu zatvorske kazne novčanom navodi se da je on „porodičan čovek” koji se „pokajao i korektno držao tokom postupka”, te da delo za koje ga je sud proglasio krivim i osudio „nije proizvelo štetne posledice”.
Redžo Delić, šef Odeljenja za ratne zločine i privredni kriminal u Kantonalnom tužilaštvu Zeničko-dobojskog kantona, kako saopštava BIRN, smatra da se plaćanjem i zamenom za kaznu zatvora ne može postići svrha kažnjavanja.
„Moj lični stav je da zamena kazne zatvora za ratni zločin od 100 konvertibilnih maraka (50 evra) nije adekvatna. Međutim, mi smo tu dovedeni pred svršen čin od strane zakonodavca, gde je trebalo reći da se za određena dela ne može izvršiti zamena novčane kazne”, rekao je on.
Za razliku od Federacije BiH, u kojoj su zabeleženi „primeri” koje je istraživao BIRN, u Republici Srpskoj nije bilo slučajeva isplate kazni za ratne zločine. Osim toga, ova dva entiteta nemaju ni istovetne zakone koji tretiraju tu mogućnost, jer zakon koji ima federacija predviđa da se kazna zatvora od godinu ili manje može zameniti novčanom, dok je po zakonu RS gornja granica šest meseci.
Predsednik Okružnog suda u Istočnom Sarajevu Senaid Ibrahimefendić smatra da mogućnost zamene izrečene kazne zatvora od jedne godine „ima učinka na ostvarenja prihoda budžeta”, ali nije baš siguran da li „ima uticaja i na svrhu kažnjavanja”.
Autor: Dušanka Stanišić
Izvor: Politika