fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ОСУДА ЗЛОУПОТРЕБЕ ЈАСЕНОВЦА РАДИ АНТИЕВРОПСКЕ ПРОПАГАНДЕ

hrvatski evro.jpgЈевреjска невладина организациjа Маргелов институт из Загреба осуђуjе сваку врсту пежоративног помињања споменика „Јасеновачки цвиjет“ на мjесту бившег усташког концентрационог логора у Јасеновцу ради пропаганде против уласка Хрватске у ЕУ.

„`Јасеновачки цвиjет` споменик jе жртвама тог логора. `Цвиjет` симболизуjе живот, никога не вриjеђа, никоме не приjети, не позива на освету, а опет не скрива истину“, изjавио jе Срни директор Маргеловог института Ален Будаj.

Он каже да „Јасеновачки цвиjет“, дjело ваjара Богдана Богдановића, „ниjе симбол никакве мржње, него заштићени споменик Републике Хрватске“.

„Ми у Маргеловом институту сматрамо да Европа, у андрагошком смислу, настоjи да хрватском друштву усади у свиjест, посредством новца за свакодневну употребу, сjећање на концентрациони логор, коjи неки Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида“, истиче Будаj.

Он наводи да историjску одговорност за злочине у Јасеновцу сносе усташе, а морална одговорност данашњих нараштаjа jесте да чини све да се ти злочини не забораве, те да се одупру сваком историjском ревизионизму и омаловажавању жртава, па тако и споменика коjи те жртве представљаjу.

„То говоримо с разлогом, jер све док се са стадиона ори пjесма `Јасеновац и Градишка Стара`, док постоjи опасност од историjског ревизионизма и реваншизма, док се позива на међунационалну и вjерску мржњу путем интернетских форума, а усташки поздрав сматра `домољубним` историjским поздравом – биће потребно пуно труда да се хрватско друштво доведе на ниво њемачког друштва, коjе не бjежи од одговорности и зна како да се с таквим поjавама неонацизма носи“, наводи Будаj.

Он jе аргументовано одбацио изjаве чланова Виjећа „Не у ЕУ“, као и коментар Жарка Пуховског да „ниjедна земља на свиjету нема такво нешто“, односно да „нигдjе на новцу чланица ЕУ нема мотива концентрационих логора и мотива из Другог свjетског рата“.

Будаj подсjећа да jе Република Пољска постала чланица ЕУ 2004. године, а да jе 27. jануара 2010. исковала новац коjим слави 65. годишњицу ослобођења логора Аушвиц.

Кованица од два злота, описуjе Будаj, показуjе стилизовану графику три измучена логораша и злогласни натпис над улазним вратима концентрационог логора Аушвиц – Биркенау: „Arbeit macht frei“.

„Ако се Пољаци не плаше властите прошлости, чему онда фобиjа код неких од `Јасеновачког цвиjета`?“, пита Будаj.

Он каже да су многе земље имале издања поштанских марака са мотивима концентрационих логора, тако да такви мотиви у филателиjи, а сада и у нумизматици, нису страни.

Будаj jе увjерен да ће против кованице „хрватског“ евра устати сви хрватски проусташки елементи, што jе наjбољи доказ да jе Европа понудила адекватну сатисфакциjу за све припаднике српске, ромске и jевреjске заjеднице коjима jе куна свакодневно производила мучнину, jер евоцира на НДХ монету.

У Виjећу „Не у ЕУ“ оцjењуjу да мотив „Јасеновачког цвиjета“ на кованици „хрватског“ евра представља „апсолутни безобразлук“, jер се Хрватска „тим чином поновно етикетира као земља коjа jе настала на геноциду“.

„Очито jе то наставак политике Хага и суђења хрватскоj држави као злочиначкоj организациjи. Стављања слике споменика у Јасеновцу на кованицу коjа симболизуjе улазак Хрватске у ЕУ не може представљати ништа друго него набиjање усташтва Хрватима на нос“, кажу у овом виjећу, коjе агитуjе против уласка Хрватске у ЕУ.

Жарко Пуховски, политички аналитичар и професор Филозофског факултета у Загребу, рекао jе да „ни на jедноj другоj кованици у Европи ниjе примиjетио сличне симболе“.

„Не сматрам да би на симболу страдања у Јасеновцу требало градити хрватски идентитет у ЕУ“, каже Пуховски.

Сериjа кованог „хрватског“ евра посвећена jе уласку Хрватске у ЕУ 2013. године, када би и требало да уђе у оптицаj. Узорци су ковани у 1 000 примjерака у Европскоj централноj банци, са сjедиштем у Франкфурту на Маjни.

На полеђини новчића од 10 центи налази се споменик у Јасеновцу, наjвећи концентрациони логор фашистичке НДХ, гдjе jе на наjсвирепиjе начине уморено више од 750 хиљада Срба, Јевреjа, Рома и других.

Маргелов институт jе невладина организациjа jевреjске националне мањине у Хрватскоj. Сарађуjе са Центром „Симон Визентал“ из Јерусалима и њуjоршким Институтом за истраживање Јасеновца.
Припремио: Дарко ТЕРЗИЋ

Извор: срна

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: