БОРИС ДЕЖУЛОВИЋ: Хрватска воли злочинце који кољу предшколску децу и спаљују живе њихове родитеље

Честити хрватски патриотски медиjи, новинари и политичари, већ годинама заробљени у своме немоћном гњеву, не пропуштаjу прилику пожалити се како
jе њихова Распета Домовина сама тамница хрватског народа – мрачни србокомунистички гулаг под терором атеистичко-хомосексуалне удбашко-бољшевичке власти што брутално прогања поштене католике и националисте.

Неупућен нетко са стране помислио би, читаjући нашу домољубну штампу и
интернетске портале, да жив Хрват и вjерник рискира главу на раменима
већ кад недjељом изађе на мису или потихо запjева коjу Тхомпсонову
будницу, а камоли ако стави црну усташку капу на главу или поносно дигне
десницу у зиг-хаjл.

Безброj jе примjера за то. Један од забавниjих, рецимо, jест недавни
случаj групе сплитских интелектуалаца, великих вjерника и Хрвата –
могуће да сте и чули за таj весели домољубно-католички кружок – коjима
jе суд недавно додиjелио четврт милиjуна куна одштете, jер су због
jедног мог текста у овим новинама неки од њих, цитирам судско рjешење,
“изгубили приjатеље”, а неки “имали проблеме на послу”, нарочито “због
чињенице да су у чланку истакнути именом и презименом, jер исти нису
могли у том смислу остати непрепознатљиви у срединама у коjима живе, као
и на радним мjестима, због чега су и доживљавали велике неугодности”.

Укратко, ниjе лако у овоj земљи данас бити Хрват. На сваком кантуну
Распете Хрватске вребаjу на њега крвожедни протухрватски колумнисти,
независни интелектуалци, милитантни атеисти, грађански активисти,
ћирилични калиграфи, наставници здравственог одгоjа, борци за људска
права, Срби, Роми, азиланти, хомосексуалци, лезбиjке и остала моћна
воjска Велике Свjетске Антихрватске Алиjансе.

Прогоњени у своjоj држави

Па ипак, за jедну тамницу хрватског народа – за jедан дакле мрачни
србокомунистички гулаг под терором атеистичко-хомосексуалне
удбашко-бољшевичке власти што брутално прогања поштене католичке
националисте – речени се поштени католички националист у данашњоj
Хрватскоj осjећа изненађуjуће слободним.

Неколико пута већ, како вам jе познато, пишући о том занимљивом
паранормалном феномену, у разним сам пригодама – од ногометних утакмица
до Тхомпсонових концерата, од миса задушница за Поглавника до свечаних
дочека наших хашких узника – предлагао читатељима згодан социолошки
експеримент: да на таква догађања понесу транспарент или узвикну паролу
развидно антихрватског садржаjа, попут рецимо “Смрт фашизму!”, “Убоjице у
затворе!” или, штаjазнам, бенигно “Доље НДХ!”, па пажљиво прате што ће
се догодити.

Уколико jе, наиме, Хрватска заиста тамница хрватског народа и мрачни
србокомунистички гулаг за домољубе и вjернике, експеримент ће показати
њихов страх и нелагоду: већина би се, ако сте све урадили како треба,
требала разбjежати у безглавоj паници, спашаваjући живу главу од вас и
србокомунистичке жандармериjе.

Из неког неjасног, али свакако необично занимљивог разлога, никад пак
нисам нашао ниjедног добровољца коjи би теориjу хрватских патриотских
медиjа, новинара и политичара потврдио у пракси. Прогоњени у властитоj
домовини, хрватски су се домољуби све те године илегално окупљали на
ногометним стадионима, Томпсоновим концертима, мисама задушницама и
сеоским усташким дернецима, па тамо у наjвећоj таjности пjевали буднице,
дизали деснице и пркосили антихрватском окружењу.

Тко спомиње убоjице?

Коначно, у петак се на загребачком аеродрому Плесо приjавио добровољац
за експеримент. Моj приjатељ Зоран Иванчић Сцоут, Загрепчанин из
Сараjева, с колегицом Сабином стигао jе из Сараjева на дочек осуђеног
ратног злочинца Дариjа Кордића – човjека изравно, неупитно и доказано
одговорног за свирепо масовно убоjство стотину и шеснаест цивила, жена и
дjеце у босанскохерцеговачком селу Ахмићи – коjи jе након одслужене
двиjе трећине од двадесет пет година пуштен из затвора.

Када jе злочинац, дирнут одушевљењем неколико стотина присутних
домољуба, субораца, бивших политичара, свећеника и часних сестара,
замолио мало тишине да им се обрати каквом згодном еванђеоском поруком,
Иванчић jе из првих редова, све дакле по детаљном протоколу мог
експеримента, узвикнуо „Убоjицо!“.

На опће изненађење – ниjе ли дивно како jе знаност понекад
непредвидљива? – догодило се нешто посве неочекивано: тек што jе
узвикнуо ускличник на краjу, окупљени прогоњени Хрвати скочили су на
Иванчића попут хиjена, удараjући га чиме су стигли.

Оваj се jедва отргао бруталном линчу насред аеродрома и успио доћи до
полициjе, а они – умjесто да, како бисте очекивали од србокомунистичких
жандара, похапсе његове нападаче, пола стриjељаjу иза аеродромске
зграде, а пола пошаљу на Голи оток – због ремећења jавног реда и мира
привели на краjу само мог злосретног приjатеља.

Нешто jе, дакле, дубоко погрешно у слици Распете Хрватске. Два су могућа
обjашњења: или jе Хрватска ретардирала у мрачни концентрациjски логор
под терором клерофашиста, осуђених ратних злочинаца и њихових
кажњеничких боjни и цивилних патрола, усташа и присташа, што брутално
прогањаjу све коjи другачиjе мисле – или jе њихов талац.

Прво обjашњење чак jе и мени мало климаво: у праву су, наравно, они што
упозораваjу да ратног злочинца Дариjа Кордића на аеродрому Плесо ниjе
“дочекао Загреб” – како су сугерирали неки извjештаjи и новински наслови
– већ само шачица од неколико стотина запjењених хуманоида, Кордићеве
часне браће и часних сестара.

То jе, рекох, без икакве сумње точно, али точно jе и то да се од
преосталих осамсто хиљада Загрепчана и свих четири милиjуна Хрвата нашао
тек jедан jедини коjи се усудио Кордићу у лице рећи – “убоjицо”. А и
таj на краjу испао Загрепчанин и Хрват с адресом у Сараjеву.

Резултати експеримента нису се тако показали очекивани, али jесу
необично корисни: ако мислите да клање предшколске дjеце и спаљивање
живих њихових родитеља ниjе нити друштвено пожељни образац понашања, а
камоли свети вjерски и домољубни сакрамент, Хрватска ниjе земља за вас.

Господо злочинци и фашисти, лагали су вас: хрватске домољубе овдjе не
прогањаjу нити духови побиjених и спаљених Ахмићана, а камоли полициjа.

Добро нам дошли, убоjице.

Пише: Борис Дежуловић

Извор: Интермагазин