Operacija Kopaonik: Folksdojčeri masakrirali i decu od mesec dana

Snimljen dokumentarac o surovom zločinu nad 309 meštana kopaoničkog sela kriva Reka kod Brusa 1942. godine. Najmlađa stradalnica Vera Trifunović imala mesec dana. Najstariji ubijeni Jablan Mišković koji je imao 80 leta.

Operacija „Kopaonik“ sravnila je pre 75 godina selo Kriva Reka nadomak Kopaonika. Folksdojčeri su sa svojim saveznicima sredinom oktobra 1942. godine na najsuroviji način likvidirali 309 meštana. Pekli su ih na ražnju, palili u kolibama, streljali i sakatili bez milosti. Ko se gde zadesio, našao ga je grob – kod ognjišta, Crkve Svetog Petra i Pavla, u polju, ispod smreke, na ledini…

Najstariji ubijeni Krivorečanin Jablan Mišković imao je 80 leta, a najmlađa žrtva Vera Trifunović tek je napunila mesec dana. Potomci nevinih stradalnika sakupili su novac i finansirali snimanje dokumentarca o jednom od najkrvavijih masakra u Drugom svetskom ratu koji je uredno, radi propagande, pribeležila i nemačka štampa. „Plač prazne kolevke“ naziv je dokumentarnog ostvarenja koje je režirao kruševački autor Goran Erčević.

Potpisao je Erčević na desetine nagrađivanih ostvarenja, ali je, priznaje za „Novosti„, rad na materijalu koji svedoči da je nedaleko od Brusa krv tekla u potocima iziskivao nadljudske napore.

– Među stradalima je bilo 72 žene i 105 dece mlađe od 18 godina, a nakon masakra selo je zapaljeno i opljačkano – priča za „Novosti“ režiser Goran Erčević. – Meštani i ljudi koji su poreklom iz tih krajeva želeli su da se trajno sačuva posveta na tu istoriju. Mnogi su učestvovali u pokroviteljstvu i zato što su lično osetili posledice pokolja.

Iz kuće Ljube Milinčića je stradalo devetoro svatova. Stric Milovan hteo je da isprosi Radulku Nikolić. Nijedan zaselak, pa ni zaselak nesuđene mlade, nije ostao pošteđen na miholjdansku tragediju. „Počišćeni“ su Jankovići, Nikitići, Novčići, Lazarevići, Đurići…

– Operacija „Kopaonik“ se smatra jednim od većih zločina protiv civilnog stanovništva, čije žrtve su pre svega bile iz Krive Reke, a tokom nekoliko oktobarskih dana ubijani su i civili iz drugih planinskih sela – navodi za „Novosti“ scenarista, Slobodan Cenc. – Svaka kuća je izgubila od petoro do 20 članova.

Kriva Reka bila je „kriva“ samo zato jer je u njenom ataru, kažu autori, od jeseni 1941. bio štab četničkog vojvode Dragutina Kesarevića, koji se sa jedinicama dan pre opsade povukao preko sela Ploče u Vrbnicu, na čuku Crni vrh. Divizija „Princ Eugen“, sastavljena od podunavskih Nemaca iz Rumunije i Jugoslavije, snage 1.500 vojnika, pod komandom pukovnika bivše vojske Kraljevine Franje Kodra, u sadejstvu sa bugarskim 36. pešadijskim pukom od 1.000 vojnika predvođenih Petrom Panevim, kao i jedinicama od 300 belogardejaca, izmasakrirali su nesrećni živalj. Preživeli su uglavnom bili u berbi grožđa i kukuruza.

– Sećam se, 11 članova mi je Nemac streljao – posvedočio je autorima Radoslav Trifunović (86).

– Ovde su mi dedu Radovana pekli ispred crkve. On je bio predsednik opštine, a ovde su poginuli njegov sin i njegov bratanac, koji su bili regrutovani za vojsku. Preživeo sam jer sam bio s ocem da prokiselimo bačve. Majka i brat su mi ubijeni ovde, kod kuće.

Komadant divizije „Princ Eugen“ general Artur Fleps je u naredbi za početak operacije „Kopaonik“ rekao, između ostalog, da će ukoliko divizija udari jako i brutalno, neprijatelji razmisliti da li će ubuduće dizati glavu. Za uspeh operacije Hajnrih Himler unapredio je direktno odgovornog za pokolj u Krivoj Reci SS komandanta Riharda Kazerera. Kazerer i njegov pretpostavljeni August Šmithuber, komandant puka „Princ Eugen“, nakon rata su osuđeni i streljani zbog ratnih zločina.

Izveštaj sa lica mesta

Prvi izveštaj sa mesta zločina i popis žrtava uradio je sudija Radovan Marković 14. oktobra 1942. godine, za potrebe Okružnog načelstva Kruševac. Izveštaj je poslat 20. oktobra Ministarstvu unutrašnjih poslova vlade generala Milana Nedića. Neimenovane žrtve su dobile imena i korigovan je njihov broj tokom istraživanja istoričara Budimke Kovbasko, uz svedočenja preživelih i upućenih. Kriva Reka je kao i njena kamena crkva, obnovljena. Danas u ovom razuđenom brdskom mestu živi manje od 600 stanovnika.

Autor: Sofija Babović
Izvor: Novosti, Magacin

Vezane vijesti:

Nemci u Kraljevu ubili 2.190 civila! | Jadovno 1941.