Претпоставља се да је међу 55.000 стражара који су служили у нацистичким логорима смрти било око 3.700 жена. За њих су животи и осећања логораша били потпуно ирелевантни, а бруталност према њима исказивале су на разне начине.
Многи се и данас питају да ли је узрок тога њихова вера у исправност Хитлерове политике, латентни садизам, или можда обоје.
Доротеа Бинц
Доротеа је током Другог светског рата била надзорница у концентрационом логору „Равензбрик“. Радила је у разним деловима логора, укључујући и кухињу, а касније је била задужена за део у којем су кажњаване и мучене затворенице, у чему је и сама учествовала. По завршетку рата погубљена је због својих злочина.
Грета Бузел
Грета Бузел, рођена Милер, била је обучена медицинска сестра. Године 1939. послата је у „Равензбрик“, где је одлучивала о томе ко ће бити убијен гасом, а ко ће завршити у омладинском логору „Укермарк“. Упамћена је по реченици: „Ако не могу да раде, нека труну“. Након суђења је погубљена с Елизабет Маршал 3. маја 1947. године. Маршалова, која је тада имала 60 година, најстарији је убијени женски нациста.
Алис Орловски
Алис је радила у неколико озлоглашених нацистичких концентрационих логора у окупираној Пољској за време Другог светског рата. Док је била у логору „Мајданек“, сматрали су је једном од најокрутнијих надзорница због бруталних метода мучења. Пред крај рата њено понашање се драстично променило: постала је хуманија и доносила воду онима који су били жедни, па се спекулисало да је то радила јер је знала да ће јој бити суђено као ратном злочинцу. Осуђена је на доживотну робију, али је пуштена деценију касније.
Илзе Кох
Илсе Кох, супруга Карла Ота Коха, команданта концентрационог логора „Бухенвалд“, остала је запамћена по поседовању сувенира од коже убијених затвореника с карактеристичним тетоважама. Осуђена је на доживотну робију по завршетку Другог светског рата. Обесила се у женском немачком затвору у Ајхаху 1. септембра 1967.
Рут Најдек
Рут је од почетка јула 1944. до краја априла 1945. године обављала различите функције у „Равензбрику“. Своје претпостављене импресионирала је одлучношћу и бруталношћу према затвореницама и важила је за једну од најгорих надзорница. Била је укључена у одабир и егзекуцију више од 5.000 жена и деце. Осуђена је на смрт вешањем.
Марија Мандл
Марија је одговорна за смрт око 500.000 затвореника „Аушвица“. Каријеру је започела као чувар у „Лихтенбургу“, заједно са 50 других жена. Од октобра 1942. у „Аушвицу“ је била на позицији испод команданта логора Рудолфа Хеса, што јој је донело скоро апсолутну моћ. За две године велики број људи послала је у гасне коморе, укључујући децу. Обешена је у јануару 1948.
Извор: Б92
Везане вијести:
Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц …