Српска координација, у име породица несталих, изражава огорчење и протест због лицемјерног и неразумног понашања и приступа Хрватске.
У саопштењу се наводи да Хрватска, умјесто да ексхумира посмртне остатке из регистрованих гробница и гробних мјеста и појача идентификације, потхрањује ширење отворене мржње и вршење етнички мотивисаних кривичних дјела према Србима и тако ствара амбијент да се питање несталих српских жртава не рјешава.
Српска координација понавља позив властима у Србији и Хрватској, да ставе на дневни ред и приоритетно рјешавају питања процесуирања починилаца ратних злочина, проналаска и идентификације несталих лица, суочавања са прошлошћу и сатисфакције свим жртвама.
У саопштењу се напомиње да је у злочиначкој акцији хрватских војних и паравојних формација на заштићено подручје УН у селу Миљевци, у околини Дрниша, 21. јуна 1992. године, убијено и измасакрирано 40 припадника Територијалне одбране Републике Српске Крајине.
У саопштењу се подсјећа да су, након што је Унпрофор преузео заштитну улогу на подручју тадашње РСК, хрватске војне и паравојне снаге изненадним и мучким нападом на припаднике Територијалне одбране РСК на Миљевачком платоу, грубо прекршиле одредбе „Сарајевског примирја“ постигнутог 2. јуна 1992. године.
– О монструозности овог злочина говори чињеница да су хрватски злочинци, након убиства припадника Територијалне одбране РСК, жртве измасакрирали, а њихове посмртне остатке, по узору на усташке злочинце, бацили у крашку јаму, коју су затрпали смећем, како би прикрили трагове овог злочина – наводи Координација.
Реагујући на напад хрватских снага, подсјећа се у саопштњу, Савјет безбједности УН је донио Резолуцију 762, којом је захтијевано повлачење хрватских снага, коју је Хрватска игнорисала и због чега није сносила никакве посљедице.
Два мјесеца од почињеног ратног злочина, на притисак међународне заједнице, извршена је ексхумација свих убијених и идентификација 28 жртава.
У саопштењу се наводи да је 12 жртава сахрањено на книнском гробљу, а породице до данашњег дана не могу добити њихове остатке, јер Хрватска одбија ексхумацију и идентификацију.
Српска координација истиче да у Хрватској, према евиденцији надлежних хрватских органа, постоје регистроване гробнице и гробна мјеста, у којима је сахрањено више од 70 српских жртава и која се одмах могу ексхумирати.
Координација оцјењује да Хрватска у свим преговорима са Србијом истиче проблем несталих као најважнији, али када је ријеч о српским жртвама у Хрватској, евидентно, наступа неискрено и непоштено.
Координација пита какав је смисао преговора и тражења несталих лица, уколико се не желе ексхумирати позната гробна мјеста.
Извор: РТРС
Везане вијести:
За злочин на Миљевачком Платоу још нико не одговара …
Злочин на Миљевачком платоу | Јадовно 1941.