У дирљивом обраћању, Смиља Аврамов је захвалила на честиткама и указаној пажњи.
На Правном факултету је одржана свечана академија на којој је наша светски позната професорка међународног права примила честитке, уз изразе дубоког уважавања пред свој данашњи 100. рођендан. На питање извештача нашег листа шта мисли о најстаријим дневним новинама на Балкану, професорка Аврамов рекла је да „Политику” чита од када је научила слова. А чини то и данас, зато што управо у „Политици” може да сазна најсвеобухватније и тачне информације о ономе што се догађа у Србију и свету.
Пре него што је почела свечаност у Амфитеатру број два, у просторијама Деканата Правног факултета професорки Аврамов букет цвећа је уручио, у име председника Србије Александра Вучића, Никола Селаковић, генерални секретар председника.
Некадашњи студенти, данас угледни професори и настављачи познате школе међународног права београдског Правног факултета, којима је темеље постављала и професорка Смиља Аврамов, њени студенти који су кренули и другим животним и професионалним стазама, окупили су се да још једном саслушају мудре речи своје професорке, која припада кругу највећих српских стручњака за међународно јавно право и много деценија ужива изузетно велики углед и у светској правној науци.
Декан Правног факултета проф. Сима Аврамовић у обраћању је рекао:
— Важи изрека: Када кажем новине, мислим „Политика”. Тако се може рећи и: Када кажем Смиља Аврамов, мислим Правни факултет.
Рођендан професорки Аврамов честитао је и бивши потпредседник руске Думе Сергеј Бабурин, који јој је поклонио џезву, уз жељу да је још дуго користи.
У тексту припремљеном за ову пригоду проф. др Бранко Ракић сажето је изнео битне чињенице из живота др Смиље Аврамов, које се не само на симболичан, већ и на суштински начин прожимају с њеним богатим научним делом.
Рођена је 15. фебруара 1918. године у западној Славонији, у српском месту Пакрацу, које у то време налазило у оквиру издишуће Аустроугарске монархије. Њен родни крај, у коме се налази и средиште Пакрачко-славонске епархије (раније Пакрачке епархије) Српске православне цркве, спада у оне крајеве које је највише обележило страдање Срба, како у вековним настојањима католика да их поунијате и натерају их да се одрекну своје вере и идентитета, тако и у покушајима потпуног физичког истребљења, најпре у усташком геноциду током Другог светског рата, а затим и деведесетих година 20. века, са кулминацијом током хрватске операције „Бљесак” почетком маја 1995. године, подсетио је др Ракић.
Смиља Аврамов гимназију је завршила у Сушаку 1936. и наставила образовање у Бечу, али је њено школовање прекинуо Други светски рат.
Током овог рата, подсетио је др Ракић, усташе су убиле једанаест чланова њене породице у логору Јасеновац. Овај некажњени геноцид, који јој је десетковао породицу, оставиће неизбрисив траг у њој и утицати на то да злочин геноцида постане једна од централних тема њеног научног опуса, а она један од водећих светских стручњака за проблематику геноцида. О снази личности и професионализму професорке Смиље Аврамов посебно речито говори њен објективан приступ изучавању проблематике геноцида, упркос чињеници да су њени најближи пострадали у том злочину.
После завршеног Правног факултета у Загребу 1947, докторирала је на Правном факултету у Београду 1950. године, а стручно се усавршавала Лондону и у САД, на универзитетима Харвард и Колумбија.
На Правном факултету у Београду изабрана је за асистента 1949, за ванредног професора 1960, а за редовног професора међународног јавног права 1965. године. Од 1973. године до одласка у пензију 1985, била је шеф Катедре за међународно право и међународне односе. Предавала је по позиву и на бројним универзитетима у Европи, Азији и Америци, подсетио је др Бранко Ракић.
Професорка Аврамов годинама је била председница Југословенског удружења за међународно право, а од 1980. до 1982. и председница светског Удружења за међународно право.
Током 1991. и 1992. године, као стручни консултант председника Републике Србије Слободана Милошевића, учествовала је на међународним конференцијама везаним за распад СФРЈ. Касније ће бити један од оснивача Одбора за заштиту Срба од Хашког трибунала, формираног 1996. године.
Из брака са Душаном Аврамовим, високим државним функционером СФРЈ, банкаром и дипломатом, професорка Аврамов има две ћерке, Драгану и Радмилу, као и унуке и праунуке.
Полазна идеја професорке Смиље Аврамов у перцепцији природе и правно-политичких значења међународног права јесте идеја међународне заједнице, нагласио је проф. др Миленко Крећа у свом пригодном говору поводом њеног 100. рођендана.
Као реални ентитет међународна заједница је настала мукотрпном борбом између принципа државне суверености и принципа социјабилитета, а у тој борби међународном праву припада посебно место, будући да оно на нормативном плану изражава тачке додира између ова два онтолошки супротстављена принципа.
Међународна заједница, по мишљењу професорке Аврамов, истакао је др Крећа, треба да почива на две фундаменталне премисе: демократском и хуманом карактеру.
Демократски карактер је у самом бићу међународног права које је, према речима професорке Аврамов, „постављено хоризонтално и не служи као средство потчињавања… већ као средство координације и контроле одређених друштвених односа и процеса у међународној заједници”.
Хуманизација је друга страна прогресивног развоја међународног права, јер, без људских права, државе и међународне организације су не само апстрактна бића, већ и празне организационе љуштуре лишене смисла постојања. Отуда је др Аврамов, како је нагласио професор Крећа, оштар критичар коришћења људских права као инструмента за поткопавање моћи државе и мешање у унутрашње послове у циљу остварења политичких циљева који су се у прошлости остваривали путем рата.
У сажетом погледу на научни опус професорке Смиље Аврамов, у коме се она с лакоћом креће у разним деловима међународног права, оштроумно запажајући њихову суштину, др Крећа је изнео став да се тај опус може поделити у две велике групе радова. У првој су строго гледано правне студије др Аврамов, а у другом њене теоријско-политичке студије.
Једна је константа, нагласио је др Миленко Крећа, у опусу професорке Аврамов – дубока, синтетичка мисао као спој догматско-правног и теоријско-филозофског, са наглашеним етичким ставом. Али, по његовим речима, „интелектуална снага није сама по себи креативна. Она је неопходна за науку као креативан чин, али да би се отелотворила мора бити удружена са стваралачким жаром, трагањем за истином која је, у ствари, облик науке. Научна активност професорке Аврамов је потврда ове фундаменталне симбиозе”.
У дирљивом обраћању, Смиља Аврамов је захвалила на честиткама и указаној пажњи.
Аутор Слободан Кљакић
Извор Политика
Везане вијести:
Геноцида над Србима нема у читанкама | Јадовно 1941.
Смиља Аврамов: Немачка наставља нацистичку политику …
АВРАМОВ: Ишчезла је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности