Побуна у Дреници завршена погибијом Шабана Полуже и његових следбеника
Седма косовско-метохијска бригада, допуњена новомобилисаним људством, у јачини од 7.000 људи, кренула је 20, 21. и 22. јануара 1945. године, на испуњење задатка. Први ешелон у јачини од 2.000 људи, кренуо је из Липљана и стигао у Куршумлију, док је већина бригаде, јачине 5.000 људи са којима је био Шабан Полужа отезао, уз пут мобилисао и дошао само до Подујева. Ту је Шабан позвао мобилисану масу, да не иде за Србију „где им се припрема клопка“ позивајући да се врате у Дреницу и поведу борбу против нове власти.
Шабан је са својом војском уместо на сремски фронт кренуо према Дреници и већ 25. јануара имао први сукоб са јединицама НОВЈ на планини Чичевици код Вучитрна.
Један од Шабанових помоћника био је Мехмед Градица, такође из Дренице, жандарм из времена старе Југославије, а за време окупације узнапредовао је до поручничког чина. Он је око себе окупио око 1.500 људи и ставио се под Шабанову команду.
Ук Садик, вођа ораховачких одметника, одустао је од напада на Пећ и повео своје људство ка Дреници где се ставио под Полужину команду. Тако се у Дреници окупила главнина балистичких снага, око 10.000 одметника, а повећи број је ослушкивао и колебао се.
Шаља код Косовске Митровице, такође је ступила у акцију. Адем Воца, син једног од првака Шаље, Шерифа Воце, пожурио је да помогне одметницима. Са око 2.000 људи, 26. јануара, напао је један батаљон НОВЈ стациониран у Старом тргу, и потиснуо га ка Косовској Митровици. Батаљону су притекли у помоћ остали делови бригаде и нападачи су брзо разбијени.
Због побуне у Дреници, 8. фебруара 1945. године одлучено је да се на Косову и Метохији заведе војна управа. За команданта војне управе постављен је пуковник Саво Дрљевић, дотадашњи начелник штаба, 1. армије, а за политичког комесара Ђуро Меденица, политички комесар 51. Војвођанске дивизије.
СЛАБОСТИ У ШТАБУ ПОБЕДНИКА
У документима 25. српске бригаде 46. дивизије, у анализи догађаја у Дреници, Старом тргу и Шаљи, о актерима побуне Шабану Полужи и Адему Воци остало је забележено: „Обојица су у потпуности искористили широкогрудост Оперативног штаба Космета и намеру да се избегне оружани сукоб, како се не би без потребе проливала народна крв. Да је оперативни штаб био енергичнији и безобзирнији према овим бандитима и да им није поклонио толико поверења, колико они нису ни заслужили, свакако би сукоб био избегнут, док су њихове снаге биле још мале. Није требало уопште преговарати са њима“.
Тада се кренуло у гушење побуне са 39.000 бораца, сврстаних у петнаест бригада НОВ.
Шабан Полужа и његови одметници, трпели су пораз за поразом. Али, и на страни припадника НОВ губици су били велики. Балистичко руководство на челу са Полужом, опкољено је 21. фебруара у селу Трстенику у Дреници. Пуних 24 часа пружали су снажан отпор. У тој борби погинуло је 15, а рањен 21 борац НОВ, међу њима и командант дивизије пуковник Петар Брајовић.
Ликвидиран је Шабан Полужа, а тешко рањени Мехмед Градица убрзо је умро. Ук Садик и још неке вође извукли су се из обруча и вратили на своје терене. Борба са остацима разбијаних балиста трајала је, истина у мањем обиму до 10. октобра 1951. године, када је последња група Хасана Рибника била ликвидирана.
Хасан ипак није био последњи ликвидирани одметник. Главни организатор напада на Гњилане 22. и 23. децембра 1944. године ходжа Мула Идриз, био се повукао у илегалност, а протурена је вест да је са одметницима побегао за Грчку. Органи безбедности наставили су трагање, што је уродило плодом тек у лето 1952. године.
Но, рад „НДШ“ је настављен са председником Халимом Спахијом на челу. Он се као председник Среског народног одбора у Призрену попео на високу лествицу нове власти, али стари посао није запоставио. Организовао је илегалну организацију „Национал Демократик Шиптар“ и Централни комитет са седиштем у Призрену. Два председника у једној личности: за и против нове власти!
Када је после готово тромесечних борби 21. фебруара 1945. године, главнина руководства побуњеника уништена, побуњеници су се деморалисали а нарочито после друге амнестије, фебруара 1945. године, кад су позвали одметнике да се предају и врате кућама.
У другој половини марта Обласна партијска конференција, одржана је одржана у грчу, без секретара Обласног комитета Миладина Поповића, који је убијен 13. марта 1945. године у својој канцеларији, у згради Обласног комитета. Убица Хаки Таха, учитељ из Ђаковице, члан илегалне организације, после овог злочина, успео је да побегне, али је убрзо пронађен и ликвидиран.
Миладин Поповић, је од оснивања Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију 1937. године, стајао на његовом челу, као политички секретар. У току рата највише времена провео је у Албанији, где је по задатку ЦК КПЈ помагао у стварању Комунистичке партије Албаније. Пред ослобођење вратио се у Југославију, учествовао у ослобађању Косова и Метохије и опет преузео дужност секретара.
Зашто је убијен Миладин Поповић, баш од Албанаца, мада је много учинио за албански народ. Када је победа извојевана, наставио је још активније да ради на обнови и изградњи, за братство и јединство, али и кажњавање свих оних који су онемогућавали развитак НОП и револуције на Косову и Метохији.
Крај
Аутор: Павле Џелетовић Иванов
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане вијести: