Odlikovanja Karađorđevića na aukciji u Nemačkoj

Komplet s ordenjem Karađorđeve zvezde, Belog orla, Jugoslovenske krune i Svetog Save, koji je bio u vlasništvu poslednjeg kralja Jugoslavije Petra Drugog, prodaje se po početnoj ceni od 30.000 evra.

Među stotinama odlikovanja, koja će se 14. decembra naći na aukciji kuće „Andreas Tis” iz Nemačke, biće ponuđena i četiri ordena koji su bili u vlasništvu Petra Drugog Karađorđevića (1923–1970), saznaje „Politika”.

Ordene Karađorđeve zvezde, Belog orla, Jugoslovenske krune i Svetog Save kolekcionari će moći da kupe možda već za 30.000 evra. Toliko iznosi početna cena kompleta koji, osim znamenja, sadrži i nekoliko ličnih predmeta i pisama, ali i pehar kojim su ova četiri odlikovanja nagrađena u SAD 1977. godine priznanjem za najbolju postavku.

Prema navodima iz kataloga aukcijske kuće, ponuđeni ordeni Karađorđeve zvezde i Belog orla su prvog reda, s mačevima. Na pozadini prvog je naziv pariske firme „Artus Bertrand” koja ga je izradila, dok Orden Belog orla sadrži posrebreni, emajlirani dragulj, ali i manja oštećenja emajla na krunama.

U ponudi su i Orden Jugoslovenske krune (1919–1945) i Orden Svetog Save s prikazom ovog svetitelja. Svako od četiri odlikovanja sadrži i zvezdu od srebra, takođe presvučenu srebrnom pozlatom i emajlom – materijalima od kojih su napravljeni i krstovi na znamenjima.

U cenu su uračunata i dva pisma koja svedoče o putu koje je ovo ordenje prešlo za vreme boravka Petra Drugog, poslednjeg jugoslovenskog kralja, u izgnanstvu posle 1945. godine.

Prvo je sačinio upravo on, 1. januara 1969. u Njujorku, a osim Petra potpisao ga je u svojstvu svedoka njegov „uvaženi prijatelj i lični predstavnik” Džejms Džejkobs.

Tim dopisom, Petar je imenovao Amerikanca Filipa Mejna Vebera za trajnog upravitelja novoformirane Kancelarije kraljevskih ordena zadužene za zaštitu i čuvanje jugoslovenskih kraljevskih odlikovanja i naveo da će Veberu posredstvom Džejkobsa biti dostavljena upravo četiri ordena čiju prodaju danas oglašava nemačka aukcijska kuća.

U istom pismu, pečatiranom štambiljem novouspostavljene Kancelarije, ističe se da će ordenje Veberu biti povereno na „brigu i čuvanje” dokle god je Petar Drugi živ. Potom će preći u lično Veberovo vlasništvo „u znak sećanja na lično poverenje i prijateljstvo” između njega i Petra.

Ipak, u katalogu se navodi da je Veber posle Petrove smrti prodao odlikovanja Robertu Eliotu, predsedniku OMSA, krovnog udruženja kolekcionarskih društava u SAD, i tadašnjem saradniku Diznijevog studija. Upravo na konvenciji OMSA u Santa Mariji u Kaliforniji 1977. sva četiri ordena su predočena javnosti a ta postavka je dobila priznanje za najbolju izložbu.

Na koji način je ordenje iz SAD dospelo do Kirhajma kod Štutgarta, gde je sedište aukcijske kuće „Andreas Tis”, u katalogu se ne navodi. Ali kolekcionar Zoran Bajić, koji je javio našoj redakciji vest da će se ova odlikovanja naći na aukciji, navodi da to nije neobjašnjivo jer „Andreas Tis” ima razvijen biznis i u Americi.

„Ono što je važnije za ovu priču jeste da država Srbija ima mogućnost da kupovinom ovog ordenja povrati bar deo kulturnog nasleđa, jer se dosta naših odlikovanja nalazi po inostranstvu i često završi na aukcijama, a potom u privatnim kolekcijama”, navodi Bajić za naš list.

Ova četiri odlikovanja Petar Drugi je poneo sa sobom u izgnanstvo, ali postavlja se pitanje kome su zapravo pripadala. Tu misteriju donekle razvejava drugo pismo koje je, sledeći Petrovu volju, Džejkobs uputio Veberu zajedno s ordenjem. Džejkobs tamo navodi da su znamenja Karađorđeve zvezde i Belog orla po svemu sudeći pripadala Petru Prvom i Aleksandru Karađorđeviću, ali da Petar Drugi „sasvim iskreno priznaje da ne pamti kome je koji tačno pripadao”. Slično smatra i istoričar Radivoje Bojović, koji za naš list kaže da su ta dva odličja, budući da sadrže mačeve, dodeljena u znak hrabrosti za ratne zasluge koje Petar Drugi, rođen 1923, izvesno nije mogao imati.

„Oba ordena su izrađena u pariskoj radionici ’Artus Bertrand’. Reč je o retkim primercima, jer su odlikovanja s mačevima prestala da se dodeljuju nekoliko godina posle Prvog svetskog rata.

Do tada su ih dobijale vojskovođe poput Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića. Što se tiče ordena Jugoslovenske krune i Svetog Save, oni su rađeni u radionici braće Igenin iz Švajcarske, koja je bila preovlađujući proizvođač odlikovanja za Kraljevinu SHS, odnosno Jugoslaviju.

Verovatno su pripadala upravo Petru Drugom jer je on kao kralj, po zakonu, bio poglavar svih ordena koja je dinastija uspostavila. Moguće je i da potiču iz dvorskih depoa jer je svaki vladar morao da uvek raspolaže s po nekoliko primeraka ordenja kako bi mogao u svakom trenutku, ako ima potrebe, da nekoga odlikuje”, navodi Bojović.

Autor: Dimitrije Bukvić

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

REHABILITOVAN KRALj PETAR DRUGI

Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije