Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Povodom Dana sećanja na žrtve genocida, Muzej žrtava genocida je predstavio svoje osnovne delatnosti i nova izdanja
Povodom Dana Muzeja žrtava genocida i državnog praznika Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, Muzej žrtava genocida je organizovao predstavljanje osnovne delatnosti Muzeja i promociju novih izdanja.
Na skupu, koji je kao predstavnik Muzeja žrtava genocida, vodio viši kustos Nenad Antonijević, govorili su: Aleksandar Nećak, član upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, Danilo Trbojević, doktorant na katedri za antropologiju Filozofskog fakulteta iz Beograda i Milinko Čekić, predsednik Udruženja logoraša i potomaka „Jasenovac“ iz Beograda.
Predstavljeni su „Godišnjak Muzeja žrtava genocida“ i njegov nastavak „Godišnjak za istraživanje genocida“.
Istoričar i kustos Muzeja Nenad Antonijević izrazio je želju da objavljuju članke i priloge saradnika sličnih i naučno-istraživačkih institucija i izvan Srbije, kao i da ih predstavljaju javnosti svakog 22. aprila, na dan koji Republika Srbija obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu.
Muzej je u okviru svojih aktivnosti objavio i drugo izdanje knjige Nikole Kostura „Povratak iz mrtvih“, objavljene 1965. u Čikagu, a štampana je ponovo zbog podsećanja na krvavu prošlost nastalu zbog bezumlja Nezavisne države Hrvatske.
Prema rečima Antonijević ta ideologija je i dalje živa „možda u nešto izmenjenom i manjem obimu, ali su posledice u najbližoj prošlosti bile strašne kao i u Drugom svetskom ratu“.
On dodaje da je danas ideologija Nezavisne države Hrvatske prekrivena formalnim antifašističkim rečnikom i povezivanjem na tradicije narodnooslobodilačke borbe koju nije baštinila većina hrvatskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Antonijević je istakao da knjiga ima veliki značaj kao istorijski dokument jer opisuje lični doživljaj pisca, proveren i utvrđen.
Uz brojna istorijska izdanja, Muzej je organizovao i više izložbi, kao što su „R. A. Rajs – Izveštaji o velikom zločinu“, „Austrougarski zločini uoči i posle Kolubarske bitke 1914. godine“… ali i okrugle stolove i tribine.
Član upravnog odbora Muzeja žrtava genocida Aleksandar Nećak smatra je smo dužni da poštujemo sećanje na žrtve, ali da samo sećanje nije dovoljno „ako ne želimo da nam se zlo ne ponovi moramo uraditi više“.
On smatra da je potrebno raditi na istraživanjima o tome kako i zašto je došlo do svih tih zločina, da je taj zadatak delimično urađen u Muzeju, ali da se na tome i dalje mora studiozno raditi.
Nećak podseća da je sećanje individualno i da je sklono promenama, a da su oni koji su preživeli mučenja i strahote u logorima ostavili svoja prepričana sećanja koja su jedina relevantna u istoriji.
On kaže da sećanje može biti i kolektivno i kao primer je naveo čelnike države Srbije koji se „sećaju kroz unapred napisane govore“ i ocenio da na taj način niko ne može ništa naučiti pošto ih uglavnom ljudi i ne čuju.
– Sećanje mora da bude u službi edukacije – istakao je i dodao da je edukacija, po njegovom mišljenju, neophodna jer je efikasan način borbe protiv ponavljanja zla, ali i na taj način se mladi mogu osnažiti da ustanu i bore se protiv toga.
On primećuje da je istorija sakrila žrtve, mesta stradanja, načine tih stradanja i dao je primer Jasenovca koji je stravnjen sa zemljom.
– Tamo je stradalo hiljade ljudi, a kada odete tamo nemate nikakav osećaj o tome šta se tamo dešavalo – napomenuo je on.
Za to Nećak krivi državu koja ništa nije uradila da se ta sećanja sačuvaju.
Doktorant na antropologiji Danilo Trbojević je takođe istakao nedostatak memorijalnih i muzejskih centara u zemlji povodom pitanja genocida.
On je kao primer naveo Staro sajmište za koje većina Beograđana zna samo zbog teretana, klubova ili restorana, a ne kao izuzetno značajno istorijsko mesto.
– To mesto više nije mesto sećanja, već zaborava – istakao je on.
Takođe, Trbojević je napomenuo da samo na teritoriji Beograda postoji četiri nacistička logora, što ga čini jedinim takvim gradom u Evropi, ali i svetu a da to nije prezentovano, niti se deca edukuju o tome.
Muzej žrtava genocida je registrovan, prema Zakonu o osnivanju, sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, u kojem se nalaze i radni prostori organizacione jedinice Muzeja. U njemu radi svega sedam zaposlenih i nema galeriju u kojoj mogu organizovati i prezentovati sve ono čime se bave.
Vezane vijesti:
Video: Kultura sjećanja i pamćenja – Nenad Antonijević …
Istorija nije crno-bela – Jadovno 1941.
OTVORENA IZLOŽBA „PRVI DAN VELIKOG … – Jadovno 1941.
Nemar i nebriga za sopstvene žrtve – Jadovno 1941.
STRADANjE SRBA PRIKAZANO NA FOTOGRAFIJAMA – Jadovno …
OTVORENA IZLOŽBA O NATO BOMBARDOVANjU SRBIJE …
Muzej žrtava genocida: Predstavljanje osnovne djelatnosti i novih izdanja Muzeja
Prof. dr Veljko Đurić Mišina: Popis srpskih žrtava …
Veljko Đurić Mišina: Nad Srbima je izvršen genocid …
