arrow up

Подијелите вијест:

Од љубави до мржње

Ко данас укључи хрватске телевизијске и радио канале, погледа портале, прелиста штампу или прочита изјаве десних и лијевих хрватских политичара суочиће се са истим примједбама о Хашком трибуналу које су управо они исмијавали скоро 20 година.

Трибунал у Хагу
Трибунал у Хагу

Приредио: Ненад ТАДИЋ

Дио у коначној пресуди Хашког трибунала шесторци Херцег-Босне који говори о међудржавном сукобу и учешћу хрватских јединица у рату у БиХ, не узима у обзир општепознату чињеницу о страдањима српских цивила са почетка сукоба током деведесетих година прошлог вијека.

Злочини на Купресу, Сијековцу, Броду, Дервенти и Посавини уопште, безбројни докази о преласку трупа из Хрватске… Све је то у међународној јавности игнорисано зарад организованог прећуткивања српске несреће у сукобима унутар БиХ.

Отуда је запрепаштеност хрватске јавности на став Хашког трибунала о агресији током сукоба Хрвата и муслимана – лицемјерна.

Наиме, тај сукоб се догодио 1993. године, а годину дана раније регуларна војска Хрватске починила је тешке злочине над Србима, прије него што су је потиснуле снаге Војске Републике Српске.

Истовремено, “званична верзија” у Хрватској и даље рат у БиХ назива “српском агресијом”, уз обавезну мантру да је Србија напала Хрватску деведесетих година прошлог вијека, мада је Србија тада била у саставу СФРЈ и постала независна држава тек након распада заједнице Србије и Црне Горе 2006. године.

Укратко, ни у пресуди шесторци Херцег-Босне нема српских жртава.

Разлог?

И Хрватско вијеће одбране и муслиманске јединице прво су се 1992. године побринуле да потпуно очисте Мостар и централну Босну од Срба /примјер – минирање Саборне цркве у Мостару с почека рата/, да би се тек касније окренули једни против других.

Отуда жалопојка премијера Хрватске Андреја Пленковића да је, ето, Србија амнестирана од осуде за своју “агресију” на БиХ и Хрватску, а да је “невина” Хрватска оптужена – представља крах измишљене новије историје, чији су основни факти пропаганда, а не чињенице.

Посебно је занимљива љутња политичке јавности Хрватске на Хашки трибунал који је нечувеним преиначењем првостепене пресуде генералу Анту Готовини и сарадницима “опрао” злочине почињене у акцији “Олуја”, којом је завршено затирање највећег дијела српских територија у Хрватској.

Тада су Хагу у Хрватској пјеване пјесмице, а судија Теодор Мерон био је национални јунак.

Све притужбе српске стране на “командну одговорност” и хиљаду и нешто година казни за водеће српске политичке и војне лидере дочекивани су са ликовањем у Хрватској, а пуштање албанских, хрватских и муслиманских осумњичених пратили су подсмјешљиви коментари.

Одједном, након пресуде шесторици функционера Херцег-Босне, све српске критике упућене Хашком трибуналу за изразиту политичност и необјективност – постају хрватске кованице.

Ко данас укључи хрватске телевизијске и радио канале, погледа портале, прелиста штампу или прочита изјаве десних и лијевих хрватских политичара суочиће се са истим примједбама које су управо они исмијавали 20 година.

“Хашки трибунал је неправедан”, “Хаг ради под политичким притиском”, “Гдје су казне за команданте арапских јединица и оне који су их довели?”, “Како ми који живимо овдје можемо бити агресори?” , “Зашто у Хагу не одговара нико од муслиманских војних и политичких руководилаца за познате злочине?”…

Само што иза ових изјава не стоје Срби, који су их први изрекли – то су сада постала питања која муче хрватску јавност.

Тешко је званично бити проглашен за агресора. Вишегодишње оптужбе на рачун Срба и Србије вратиле су се попут бумеранга званичном Загребу.

Вокабулар антисрспке пропаганде, претворене у званичну верзију историје, сада улази у хрватске читанке, али овај пут као – национална истина.

Ко се пропаганде хвата, од ње и гине.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Злочини над Србима без казни: Злотвори и даље на слободи …

Свако је невин док се не докаже да је Србин? | Јадовно 1941.

Историјски преокрет у финалу Хага: Туђман једини агресор у …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​