Obrazovni i internet materijali Jad Vašema

Prevod obrazovnih i internet materijala Jad Vašema

Odbor za Jasenovac Svetog ArhijerejskogSabora Srpske Pravoslavne Crkve

Predstavlja ovaj

Prevod obrazovnih i internet materijala Jad Vašema

Internacionalnoj školi za studije o Holokaustu , Ministru obrazovanja Republike Srbije ,Sekretarijatu obrazovanja i kulture Vojvodine .

Povodom Uspostavljanja veza između Republike Srbije i

The Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance, and Research

i prve posete delegacije Internacionalne škole za studije o Holokaustu

Novi Sad , 30 januar , 2007

•  O Jad Vašemu
•  O Međunarodnoj školi za obrazovanje o holokaustu
•  ICHEIC – Program za obrazovanje o holokaustu u Evropi
•  Obraz čovečanstva u seni smrti , svečanost na dan sećanja na holokaust , 27.  januara 2006.
•  Priprema za dan sećanja na holokaust : uputstva nastavnicima

O Jad Vašemu

“ Podići ću u kući svojoj i među svojim zidovima spomenik i ime ( Yad Vashem )… daću im v e čno ime koje neće biti iskorenjeno “ ( Isaija 56:5)

Jad Vašem , Spomen – institucija za žrtve i heroje holokausta (Holocaust Martyrs’ and Heroes’ Remembrance Authority), utemeljen je 1953. zakonom koji je izglasao izraelski Kneset . Od osnivanja Jad Vašemu je povereno da dokumentuje istoriju jevrejskog naroda za vreme holokausta , kao i da čuva spomen i priču svake od šest miliona žrtava i da prenosi nasljeđe holokausta novim pokolenjima preko arhiva , biblioteke , škole , muzeja i priznavanja Pravednika među narodima . Smešten na Gori sećanja u Jerusalimu , Jad Vašem je veliki kompleks sa stazama oivičenim drvoredima koje vode do muzeja , izložbi , arhiva , spomenika , skulptura i spomen – područja .

O Međunarodnoj školi za obrazovanje o holokaustu
(The International School for Holocaust Studies)

Utemeljena 1993. godine , Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu organizuje obrazovne programe i izrađuje obrazovne materijale za raznolike ciljne grupe i obrazovne organizacije u Izraelu i u svetu . Obrazovanje o holokaustu , kako ga je definisala i razvila Međunarodna škola , jeste multidisciplinarno , višestrano i višesmerno , a fokusira se na način na koji su ljudi živeli pre , tokom i nakon holokausta kao i na “ izbor bez izbora ” s kojim su ljudi bili prisiljeni da se suoče u holokaustu .

Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu jedina je škola takve vrste u svetu a naše osoblje je potpuno posvećeno obrazovanju o holokaustu . Mi verujemo da je naša misija da obogatimo znanje pedagoga iz celog sveta i da im pružimo pedagoške smernice i prikladna oruđa za nastavu o ovoj teškoj problematici .

Naš interdisciplinarni pristup obrazovanju o holokaustu – kroz umetnost , muziku , književnost , teologiju i pozorište – omogućuje učenicima da steknu šire razumevanje onoga što se u tom vremenu dogodilo .

ICHEIC- PROGRAM ZA OBRAZOVANjE O HOLOKAUSTU U EVROPI
The ICHEIC Program for Holocaust Education in Europe

Poslednjih godina bili smo svedoci rastućeg zanimanja evropskih zemalja za obrazovanje o holokaustu i za sećanje na holokaust . Mnoge od tih zemalja zvanično su uvele spomen – dane i obrazovne programe , te su stoga povećale potrebu za preciznim i relevantnim nastavnim programima i pedagoškim rukovođenjem .

Kako bi što bolje savladala te izazove , Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu ustanovila je ICHEIC program za obrazovanje o holokaustu u Evropi , čiji je cilj da širom Evrope proširi nastavu o holokaustu , naročito u okviru zvaničnog obrazovanja . Važan cilj ICHEIC programa je stvaranje mreže nastavnika , kako bi se proširio krug prosvetnih radnika na polju obrazovanja o holokaustu koji bi proveli obrazovne programe i bili im stručna podrška . Uglavnom baš velikom profesionalnom iskustvu prikupljenom u Međunarodnoj školi počevši od njenog osnivanja 1993. godine pripada zasluga da se obrazovna delatnost ICHEIC programa može izvoditi na na takvom međunarodnom nivou .

Program je finansiran širokogrudom podrškom Međunarodne komisije za potraživanje osiguranja za doba holokausta ( International Commission on Holocaust Era Insurance Claims – ICHEIC ).

Ova Komisija je osnovana 1998. godine nakon pregovora između evropskih osiguravajućih društava i američkih regulatora osiguranja , kao i predstavnika međunarodnih jevrejskih organizacija , organizacija preživelih i Države Izraela . Dogovor o poravnanju između Komisije i različitih osiguravajućih društava i nemačke fondacije “ Sećanje , odgovornost i budućnost “ stavio je fondove na raspolaganje za humanitarne svrhe vezane za holokaust .

Program ICHEIC za obrazovanje o holokaustu u Evropi je zadužen za očuvanje i ovekovečenje sećanja na holokaust i njegovih pouka , za borbu s rastućim antisemitizmom , za očuvanje ljudskih prava i za sprečavanje rasizma i ksenofobije .

Od osnivanja ICHEIC programa , Međunarodna škola za obrazovanje o holokaustu održala je veliki broj seminara za prosvetne radnike iz inostranstva , uključujući pedagoge iz X rvatske , Mađarske , Poljske , Rumunije , Njemačke , Austrije , Litvanije , Rusije , Velike Britanije i Italije .

Obraz čovečanstva u seni smrti
Svečanost na dan sećanja na Holokaust , 27. januara 2006.
“ Pokušavali smo živeti “
 

Ova ceremonija namenjena je deci 7-8. razreda osnovne škole i prvom razredu srednješkole . Trajanje : oko 20 minuta

Svečanost

Cilj ove ceremonije je prikaz humanih reakcija ljudi u nehumanim uslovima Drugog svetskog rata . Obratićemo pažnju na svet geta , gde su bile zatvorene stotine hiljada Jevreja pre nego što su deportovani u logore smrti . Uslovi života u getu bili su ekstremno teški po bedi koja je doticala svaki aspekt ove jevrejske nove stvarnosti . Na osnovu dnevnika pisanih tokom tog razdoblja te na osnovu svedočanstva preživelih , pokazaćemo vam mnoge načine na koje su Jevreji pokušavali ostati čovečni u neviđenoj nečovečnosti . Važno je shvatiti da ljudski duh ima potencijal da se uzdigne nad onim što ga želi srušiti . Setićemo se i normalnog života koji su vodili ovi ljudi pre tragedije holokausta .

Čitajući dva odlomka iz dnevnika dve mlade poljske devojke , dobićemo kratak uvid u njihove živote od pre rata.

Mirjam , 14 godina

“ Bili smo topla porodica koja je živela bezbrižno , tiho i rutinski . Svi smo se rodili u Bjalistoku , generacija za generacijom , okruženi prijateljima , komšijama i poznanicama . Godine mog detinjstva i detinjstva moje sestre Sonjele tekle su veoma mirno .“ [1]

Hana , 14 godina

“ Nakon što bih napisala zadaću , igrala bih se sa lutkama koje sam koristila kao manekenke . Oblačila bi im haljine koje sam sama skrojila i sašila . Čitanje je bilo moja omiljena zanimacija . Pohađala sam časove baleta , a zimi išla na klizanje . Dok sam se klizala , često sam zamišljala sebe kao poznatu klizačicu koja nastupa pred brojnom publikom .“ [2]

Sve se promenilo 1939. Nakon što je nemačka vojska osvojila Poljsku , normalan život , kako za Poljake tako i za Jevreje , dramatično se promenio . Svi su patili za vreme nemačke okupacije . Nemci su osnovali jevrejske četvrti ( geta ) širom okupirane zemlje i terali Jevreje iz manjih gradova u siromašne četvrti većih gradova . Geta su bila prenaseljena , neka zapečaćena , što je značilo velika ograničenja kretanja . Jevreji su bili moreni glađu , porodični život bio je raskinut , kasnije su ti ljudi odvođeni u koncentracione logore gde je mnoge od njih čekala smrt . Ipak , unatoč svim teškoćama svakodnevnog preživljavanja , našli su se se oni koji su nalazili vremena i snage da daju podršku ostalima . Eliezer Ajalon ( danas živi u Jerusalimu ) imao je trinaest godina kad je počeo rat . On govori o sposobnosti svoje majke da leči ljude uprkos užasnim uslovima geta.

Eliezer

“ Moja mama nije bila profesionalna medicinska sestra ali je znala da leči ljude na svoj način . Često su je zvali , bila je poznata kao specijalista za vađenje trnja i iglica . Imala je kutijicu sa iglama i pribadačama i lečila je tako profesionalno . Nije time zarađivala . Samo je htela da pomogne komšijama – osećala je potrebu da doprinese i učini nešto za njih .“ [3]

Narator :  

Mirjam iz Bjalistoka , o čijem sretnom detinjstvu smo upravo čuli , nastavlja da opisuje život svoje obitelji nakon prisilnog ulaska u bjalistočki geto.

“ Nemci su naredili Jevrejima da žive “ bliže “ jedan do drugog , pa su osnovali geto u Bjalistoku . Ograničeno područje , sa samo par ulica , bilo je premaleno da smesti svo jevrejsko stanovništvo grada . Prenaseljenost je bila strašna već od početka . Pola sobe u stanu bilo je dodeljeno našoj porodici . U stanu se “ gužvalo “ devet porodica . Ubrzo smo se našli zajedno sa celim jevrejskim stanovništvom Bjalistoka .”  

Narator :  

Glad i pokušaji nabavke hrane unutar i van geta , ovekovečeni su za mlada pokolenja od Henrike Lazavart . Henrika je bila mlada poljska Jevrejka , pesnikinja , ubijena 1942. u Treblinki . U njenoj pjesmi “ Mali krijumčar “ čitamo o teškoćama i opasnostima male dece koja su se mučila da bi opskrbila hranom svoje porodice .

Neka dva učenika čitaju:

Narator :  

Kroz ovu pesmu imamo uvid u svet geta u kojem sve ide naopačke , gde mali krijumčari opskrbljuju svoje roditelje hranom . Eliezer se seća kako se njegova majka žrtvovala za svoju decu . Takođe nam govori da je mogao sačuvati dostojanstvo koristeći zarađen novac kako bi pomogao svojoj porodici.

Eliezer

“ Živeći u getu , Jevreji su dobijali sledovanja hrane . Dobijao si pola vekne hleba za pet osoba … Sećam se kako smo svi sedeli skupa i kada bi moj otac delio to pola vekne na pet osoba , sekući delove hleba tako da bi svako dobio podjednak deo , moja majka bi uvek svoj deo davala meni … “ Nisam gladna “ – obično je govorila i davala ga meni . Toga ću se uvek sećati . Na svaki način , kad god je mogla , odricala se vlastitih potreba radi mene … znao sam da se mnogo žrtvuje … imao sam mnogo optimizma , mnogo nade i vere – možda sam to primio od majke . Takođe sam mnogo upotrebljavao maštu . Govorio sam sebi da će sigurno biti još dobrih vremena za Jevreje kad se sve završi . Ono što me je , pak , najviše podstaklo da nastavim da živim i da verujem bio je posao koji sam dobio izvan geta . Bili smo plaćeni te sam tim novcem ipak mogao kupiti nešto hrane i donositi porodici krijumčareći u geto . To je , takođe , bila neka inspiracija koja me je vodila napred .“ [5]

Narator :  

Kako bi se održalo osećanje normalnog života u getu , Jevreji su uložili ogroman trud da organizuju škole , bolnice , verska okupljanja , javne kuhinje i koncerte , iako su nacisti sve to učinili nezakonitim.

Naredna svedočanstva , koja su napisala dve jevrejske devojke , opisuje duh koji je nadvladao uprkos zatočenosti unutar zidova geta.

Sima , 17 godina

“ Sećam se sastanaka našeg omladinskog kluba . U starom , polusrušenom stanu , u maloj ulici , sastajali smo se zajedno … učitelji , glumci , pevači , prijatelji … na par sati kad smo mogli . Ti susreti su nam davali snage da nastavimo . U tih par sati bežali smo od surove stvarnosti i nalazili hranu duhu . U središtu strašnih ubijanja , ne znajući da li ćemo doživeti sledeći dan … trudili smo se da nastavimo živeti … Osnovan je hor da izvodi pesme na jidišu , dramska sekcija je postavljala predstave . Održavala su se takmičenja za najbolju priču , najbolje predstave , najbolju pesmu . Pisci su nam držali predavanja . Pesnici su čitali svoju poeziju .“ [6]

Meri Berg

„ S vremena na vreme odemo u pozorište . Prošle nedelje smo prisustvovali podnevnom koncertu … Na njenom prvom koncertu , kojem smo Romek i ja prisustvovali , ogromna Femina dvorana je bila sasvim puna . Pevala je set pesama . Bilo je zadovoljstvo videti je kako stoji nasred pozornice pored svog oca koji je dirigovao orkestrom od dvadeset ljudi . Dvoranom se prolomio entuzijastičan aplauz i ona je morala ponoviti nekoliko numera . Nakon koncerta je dobila tri ili četiri buketa predivnog cveća , koje je verovatno prokrijumčario sa „ arijevske“ strane , jer se u cvećarama u Ulici Lesno ruže i ljiljani nisu mogle nabaviti .“ [7]

Avraham Koplovic , koji je stradao u Lodskom getu , pronašao je vlastiti način bekstva od grube stvarnosti nametnute od strane Nemaca . On je sanjao . Kroz čarobnu poeziju mogao je da sanja o bežanju . “ San „, jedna od njegovih pesama , opisuje slobodu koju on nikad nije doživio . Avraham Koplovic je ubijen u Aušvic – Birkenau u septembru 1944.

Narator :  

Drugi vid preživljavanja je bila ljubav prijatelja , onda kada je sve ostalo bilo izgubljeno . Mnogi mladi Jevreji su se našli sasvim sami , bez bliske porodice , braće , sestara , roditelja , ujaka , tetaka . Manjkalo im je društvo vršnjaka s kojima bi razgovarali o sretnom životu koji su vodili pre holokausta . Ašer Ud , koji živi u Jerusalimu , proveo je teške godine dok je kao neki predmet bio premeštan iz geta u radionice , pa u koncentracioni logor , te konačno u Aušvic – Birkenau . Opisuje sebe kao osamljen kamen . Nikad nije uživao prednosti prijateljstva kao što je to činio Eliezer Ajalon sa dječakom svog uzrasta:

Eliezer

“ Ono što mi je zaista nedostajalo su bili prijatelji – znate , bio sam među najmlađima u logoru. Nije bilo mnogo dece mog uzrasta . Zaista mi je nedostajao prijatelj s kojim sam mogao pričati i deliti nešto malo uspomena . Tek kasnije 1944. sreo sam takvog jednog prijatelja … Šlomo ….nadahnuće koje smo dobili jedan od drugog puno nam je pomoglo – imali smo običaj da hrabrimo jedan drugog – činjenica da delimo priče iz prošlosti – to je bila velika uteha . On je bio iz Mađarske , a pričali smo na jidišu . Bili smo skoro istog uzrasta i mnogo mi je pomoglo da budem s prijateljem s kojim sam mogao deliti stvari koje nisam mogao s drugim prijateljima –kao što su porodica i prijarelji – delili smo sve …“ [4]

Maša Grinbaum , odrasla u Litvaniji , danas živi u Jerusalimu , priseća se kako je njena baka pomagala drugima u getu:

“ Moja baka je kuvala za ljude , a nije ih čak ni poznavala . Rekli su joj : “ Ova porodica je upravo stigla odnekud iz Nemačke i nemaju apsolutno ništa ”. I tako je ona za njih napravila ogroman lonac supe . A ja nisam shvatila pa sam je pitala : ” Bobba Etele , svu ćeš ovu supu pojesti sama ?”, a ona je rekla : ” Ne , dete moje , to je za druge ljude .” I rekla mi je još nešto : ” Kada dođu da jedu , nemoj stajati ovde i gledati . To će ih postideti . Idi negde , idi u drugu sobu .” I ona je rekla meni , a ja sam rekla mojoj deci … Moramo razmišljati da ne postidimo ljude .“ [9]

Narator :  

8. maja 1945. Nemci su se predali saveznicima , ali šta je to značilo za one koji su preživeli holokaust ? Skoro dva miliona dece je bio deportovano u smrt u logorima . Upravo smo čuli neke od njihovih glasova . Oni koji su bili utamničeni u logorima , bili su jedva živi kad su oslobođeni . Nakon bivstvovanja u getu , Eliezer Ajalon je prošao kroz pet logora . Jednom kada je postao broj dehumanizovan je i pitao se kako obnoviti svoj ljudski lik nakon toliko mnogo godina . Seća se: 

Eliezer

“ Oslobođenje je za mene bilo vratiti obraz , lik ljudskosti … Ljudski lik , koji je bio ukraden – oduzet je . U trenutku kad sam dobio ovaj broj bio sam dehumanizovan – osećao sam se obezljuđeno , ali vratiti ljudski lik bilo je izuzetno teško , tako da ono o čemu sam razmišljao kada sam već bio zadovoljan i nije mi se tražila hrana bilo je potražim četkicu za zube , par čarapa , donje rublje , cipele – prvo sam se rešio te uniforme sa brojevima i želeo sam da osetim da sam se vratio ljudskom životu . Bio je to vrlo dug proces . Da se oduzme ljudski lik bilo je kao – pa , u sekundi – ali da se on povrati bilo je jako teško – trebalo je vremena za to – i , očigledno , vratio sam se u život ……..“ [4]

Zaključićemo sa poemom ” Svako od nas ima ime ” od pesnikinje Zelde.

[1] Yahav, Miriam, My Daughter, Maybe You…A Young Girl in Auschwitz , Beer Sheva,1994, str . 5.

[2] Zuker-Bujanowska, Liliana, Liliana’s Journal: Warsaw 1939-45, Dial Press, New York, 1980, str . 3.

[3] Davidson, Hanna, East of the Storm: Outrunning the War in Russia , Lubbock: Texas University Press, 1999, str . 4.

[4] Iz intervjua vođenog sa Eliezerom Ajalonom , Jerusalim 2005.

[5] Lazawert, Henryka, prema citatu u Trunk, Is a iah, Holocaust curriculum for Jewish Schools – Civil Self Defense , New York: American Association for Jewish Education, datum nepoznat , str . 8.

[6] Tatelbaum, Itzhak, Through our Eyes , Yad Vashem, str . 86.

[7] Berg, Mary, Warsaw Ghetto: A Diary by Mary Berg , New York, L.B. Fischer, 1945, str . 65.

[8] The Spectacular Difference: Selected Poems of Zelda, Hebrew Union College, Cincinnati 2004, Trans. Marcia Lee Falk.

[9] Iz intervjua vođenog sa Mašom Grinbaum , Jerusalim 2005.

[10] Yad Vashem Archive O.48/47.B.1.

Priprema za dan sećanja na holokaust :
Uputstva nastavnicima

Uvod

Ova uputstva za pripremu Dana sećanja na holokaust , sa naglaskom na predlozima o planiranju komemorativnih aktivnosti vezanih za godišnje obilježavanje Dana sećanja na holokaust , namenjena su za predavače u srednjim školama u državama učesnicama Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju – OEBS .

OEBS je najveća sveevropska regionalna organizacija za sigurnost , sa pedeset i pet zemalja učesnica iz Severne Amerike , Evrope , Centralne Azije i Kavkaza . OEBS – ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava ( O DIHR ) je jedna od nekoliko institucija osnovanih da promovišu i podrže provođenje obaveza na planu ljudskih prava , osnovnih sloboda , demokratije i vladavine prava . Obzirom na prisutnost antisemitizma i njegovog oživljavanja u delovima regiona zemalja OEBS – a poslednjih godina , OEBS je potvrdio odgovornost zemalja učesnica za promovisanje tolerancije i nediskriminacije , boreći se protiv antisemitizma i jačajući aktivnosti u oblasti obrazovanja o holokaustu . Od 2003, u okviru nekoliko OEBS – ovih konferencija o antisemitizmu , borbi protiv rasizma , ksenofobije i diskriminacije , definisane su nove , detaljne obaveze u ovim oblastima .

Posle Konferencije o antisemitizmu i drugim oblicima netolerancije u Kordobi ( Španija ), u junu 2005, stručnjaci iz dvanaest zemalja učesnica sastali su se u Jad Vašemu , u Jerusalimu ( Izrael ), kako bi formulisali ova uputstva . Skup stručnjaka je velikodušno finansirao Asper Intern a tional Holocaust Studies Program uz podršku A sper Fondacije ( Winnipeg , Canada ), dok je izradu uputstava podržala njemačka vlada .

Jad Vašem , Spomen – istitucija za sećanje na žrtve i heroje holokausta ( Holocaust Martyrs ‘ and Heroes ‘ Remembrance Authority ), utemeljen je 1953. zakonom koji je izglasao izraelski Kneset . Naziv Jad Vašem potiče iz Knjige proroka Isaije , glava 56, stih 5: „ Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim spomenik ( mesto ) i ime ( Jad Vašem ) … koje se neće zatrti ( Isaija 56,5). Smešten u Jerusalimu , Jad Vašemu je povereno dokumentovanje povesti jevrejskog naroda za vreme holokausta , čuvajući spomen i priču svake od šest miliona žrtava i prenoseći nasleđe holokausta pokolenjima koja će doći preko svojih ogromnih arhiva , obimne biblioteke , istraživačkog instituta , međunarodne škole i novih muzeja .

Pregled uputstava :

•  Dani sećanja na Holokaust u međunarodnom kontekstu
•  Metodološki principi
•  Ciljevi i rezultati obrazovanja
•  Praktične obrazovne strategije
•  Dodatak 1. Dodatne preporuke i dalje informacije
•  Dodatak 2. Sećanje na holokaust u zemljama učesnicama OEBS – a

Saveti o pedagoškim uputstvima o pristupima obrazovanju o holokaustu uopšte mogu se naći u materijalima dostupnim na veb stranicama navedenim na kraju ovog dokumenta .

I Dani sećanja na holokaust u međunarodnom kontekstu

“ Holokaust je bio sistematsko , birokratsko , od države odobreno progonstvo i ubistvo oko šest miliona Jevreja od strane nacističkog režima i njegovih saradnika . ‘ Holokaust ‘ je reč grčkog porekla i znači ‘ žrtva vatre ‘. Nacisti , koji su na vlast u Nemačkoj došli u januaru 1933, verovali su da su Nemci rasno superiorni , a Jevreji osuđeni na ‘ život nedostojan života ‘. Zbog ‘ rasne inferiornosti ‘ na meti nacista su se u vreme holokausta našle i druge grupe : Romi / Sinti ( Cigani ), invalidi i neki od slovenskih naroda ( Poljaci , Rusi i drugi ). Ostali su proganjani zbog političkih razloga ili ponašanja , među njima i komunisti , socijalisti , Jehovini svedoci i homoseksualci . Memorijalni  muzej  holokausta , SAD .  

U januaru 2000, č etrdeset i šest vlada , uključujući četrdeset i jednu zemlju učesnicu OEBS – a , potpisale su Deklaraciju štokholmskog Međunarodnog foruma o Holokaustu , konstatujući da je holokaust ( Shoah ) fundamentalno negirao temelje civilizacije . Dotad nezabeležen karakter holokausta uvek će imati univerzalno značenje . Nakon više od pola veka to ostaje događaj dovoljno vremenski blizak da bi preživeli još uvek mogli da svedoče o strahotama koje su progutale jevrejski narod . Strašna patnja miliona ostalih žrtava nacizma ostavila je neizbrisiv ožiljak diljem cele Evrope takođe . (…) Delimo obavezu da se sećamo žrtava holokausta i da odajemo počast onima koji su se tome suprotstavili . U našim zemljama podstičemo odgovarajuće oblike sećanja na holokaust , uključujući Dan sećanja jednom godišnje .

Varšava , Poljska , posleratni period , Memorijalni marš posvećen žrtvama holokausta . ( Jad Vašem )

U oktobru 2002. ministri obrazovanja članica Veća Evrope doneli su rezoluciju po kojoj Dan sećanja na holokaust treba ustanoviti u svim školama zemalja članica .(Za više informacija o toj odluci i drugim tačkama koje se odnose na sećanje na holokaust u Evropi , vidi :http://www.coe.int). Nakon toga , u novembru 2005, Ujedinjene nacije na šezdesetoj plenarnoj generalnoj skupštini , odlučuju da međunarodni dan sećanja u čast žrtava holokausta bude 27. januar , i podstiču zemlje članice da razrade obrazovne programe koje će sećanja na ovu tragediju preneti novim pokolenjima . (Za više informacija vidi : http://www.un.org )

Polaganje venca na Zid smrti na dvorištu bloka 11 u Aušvicu I – Stammlager . Omladinske delegacije i Ministri obrazovanja 48 država članica Evropske Kulturne Konvencije učestvovali su u internacionalnom seminaru „Podučavati o sećanju kroz kulturno nasleđe“, održanog u Krakovu u Aušvic – Birkenau, Poljska, 4.-6.maja 2005.

Poslednjih godina OEBS je stavio naglasak na promovisanje sećanja na holokaust i borbu protiv savremenog antisemitizma . Države učesnice obavezale su se da će obeležavati Dan sećanja na holokaust odlukom koja je donesena na kraju Konferencije o anti – semitizmu , u aprilu 2004. u Berlinu .

Trideset jedna od 55 zemalja učesnica OEBS – a ustanovila je Dan sećanja na holokaust . (Tabela o službeno ustanovljenim danima sećanja na holokaust u regionu koji pokriva OEBS može se naći u Dodatku 2) Grčka , Irska , Republika Češka , Belgija , Danska , Finska , Estonija , Francuska , Nemačka , Italija , Lihtenštajn , Albanija , Norveška , Švedska , Španija , Švajcarska , Velika Britanija i Hrvatska , utvrdile su zakonom da će se 27. januara ( dan kada je oslobođen Aušvic – Birkenau ) svake godine održavati svečanosti i posebna dešavanja u znak sećanja na žrtve holokausta ..

Primera radi , u Velikoj Britaniji se Dan sećanja na holokaust , 27. januar , obeležava nacionalnim događajem u kojem učestvuju javne ličnosti , preživele žrtve holokausta i drugi velikodostojnici . U nekoliko gradova širom zemlje takođe se održavaju regionalne komemoracije . Podstiču se i događaji u društvenim zajednicama sa stotinama malih grupa kao što su crkve , grupe za pomilovanja , škole , fakulteti i gradska veća , a održavaju se za javnost i samu zajednicu .

Britanski Home Office osigurava finansijsku podršku kao i izvore za pomoć grupama u organizaciji takvih događaja . Štaviše , britansko Odeljenje za obrazovanje i sposobnosti obezbeđuje on – lajn i štampane materijale za Dan sećanja na holokaust .

Centralna ukrajinska fondacija za holokaust „ Tkuma“ je 27. januara 2005.godine organizovala projekat poznat kao „Maraton sećanja“, s ciljem da podigne svest o holokaustu u desetinama ukrajinskih gradova i mesta. Događaji su uključivali nagradnu svečanost za studente koji su učestvovali u takmičenjima o holokaustu, „Marševe živih“ na autentična mesta stradanja žrtava holokausta, okrugle stolove studenata sa poznatim osobama i konferenciju za štampu sa predstavnicima međunarodnih i lokalnih medija vezanu za 60 godišnjicu oslobođenja Aušvic– Birkenaua. U Odesi je komemoraciju obeležila kombinacija literarnih i umetničkih slika i priča Eli Vizel, preživele žrtve holokausta i dobitnice Nobelove nagrade. Državni i lokalni zvaničnici takođe su učestvovali u tim događajima.

Izvedba plesne grupe Zaporozhye JCC kao deo Maratona projekta sećanja u Ukrajini 2005., Tkuma (Centralna Ukrajinska Fondacija Holokausta)

Srbija , Bugarska , Rumunija , Austrija , Mađarska , Latvija , Litvanija , Luksemburg , Poljska , Slovačka i Makedonija su , takođe , ustanovile Dan sećanja na holokaust , u skladu sa istorijskim događajima u njihovim zemljama u vreme holokausta . Na primer , u Mađarskoj je Dan sećanja 16. april , datum kada je nastao prvi geto u Munkaču , dok je u Litvaniji 23. septembar – u znak sećanja na ubistvo preostale jevrejske populacije u getu Vilniusa 1943.

Kanada i Sjedinjene Države obeležavaju datume u skladu sa Yom HaShoah . Yom HaShoah Ve ~ Hagevurah ( jevrejski ) doslovno znači Dan sećanja na mučenike i junake holokausta , a počinje u zalazak 27. meseca nisana u jevrejskom kalendaru . Yom HaShoah , koji obeležava početak ustanka u varšavskom getu 1943, utemeljen je zakonom izraelske vlade 1951. godine . Širom zemlje se u znak sećanja na žrtve dvominutno oglašavaju sirene , a mesta za zabavu , kao što su pozorišta , plesne dvorane , restorani i kafei , su tog dana zatvoreni . To je postao dan komemoracije u jevrejskim zajednicama i među pojedincima širom sveta .

Jerakmijel Felzenštajn pali baklju tokom ceremonije kao uspomenu na mučenike holokausta i Dan sećanja na heroje ,4. maj 2005., Jad Vašem.

Razne zajednice imaju dugogodišnje tradicije obeležavanja događanja holokausta i / ili Drugog svetskog rata . Dan sećanja na holokaust ne sme zanemariti ili zameniti već ustanovljene rituale sećanja , nego produbiti njihov značaj i važnost unutar ovih zajednica .

Nastavnici u čijim se zemljama Dan sećanja službeno ne obeležava bi možda želeli da se sa svojim učenicima uključe u istraživački projekat o holokaustu , naročito vezano za događaje u njihovim zemljama u ono vreme.

Kliknite na imena zemalja za detalje o aktivnostima povodom komemoracija Holokausta Interaktivna mapa dostupna je i na stranicihttp//www1/yadvashem.org/education/ceremonies/liberation/map/map.html.

II Metodološki principi

Komemorativni događaji ne mogu i ne smeju zameniti proučavanje onoga što se događalo u prošlosti . Opsežno proučavanje predmeta – koje podrazumeva aktivan proces učenja u okviru nastavnog plana – i ob e ležavanje istorijskih događaja iz godine u godinu prilično su različitog karaktera . Rituali sećanja , kao što su svečanosti sa muzičkim vinjetama , čitanjem tekstova i imenima žrtava , ograničenog su obima , čak i kad se održavaju na godišnjoj osnovi .

Preporučuju se aktivnosti usmerene na priče stvarnih ljudi , čija su imena ili lica bila identifikovana ( na primer , bivši jevrejski stanovnici grada ili susedstva , bivši nastavnici ili studenti u školi ) ili se mogu otkriti istraživanjem . Stavljanje naglaska na lica , imena i svakodnevni život žrtava holokausta vraća dostojanstvo svima koji su ubijeni . Predstavljanjem žrtava kao ljudskih bića iz dugo ustanovljenih zajednica , radije nego kao statističkih podataka iz plinskih komora i masovnih grobnica , nastavnici mogu učenike upoznati sa multikulturalnom tapiserijom života Jevreja u Evropi između 2 rata.

Dvorana imena, deo Novog Muzeja Istorije Holokausta u Jad Vašemu. Ispunjavajući svoju ulogu u čuvanju individualnosti svake pojedinačne jevrejske žrtve ubijene od strane Nacional- Socijalista i njihovih saradnika , Jad Vašem sakuplja „stranice svedočanstava “ od sredine 50ih godina . Njih dostavljaju preživeli, rođaci ili prijatelji žrtava, time su ove Stranice svedočanstava sačuvale trajnom uspomenu u Dvorani Imena u Jad Vašemu . (Ardon Bar Hama, Jad Vašem).

Predavači bi trebali podsticati svoje studente da pokažu ličnu inicijativu i odgovornost u koordinaciji interdisciplinarnih i njihovom godištu prilagođenih aktivnosti , uključujući muziku , dramu , književnost , istoriju , teologiju , filosofiju i druge discipline . Posebno se preporučuje izvođenje drama i recitala sa imenima žrtava i tekstovima kao što su dnevnici , posete autentičnim mestima ( na inicijativu samih učenika ) i izložbama .

Dani sećanja na holokaust mogu , takođe , da stvore priliku za celu školsku zajednicu da se okupi zajedno oko značajnog , smislenog obrazovnog iskustva . Školski upravnici , nastavnici i učenici mogu , takođe , želeti da se na ovaj dan osvrnu na pojavu ksenofobije , rasizma i antisemitizma u svom okruženju tokom prethodnih godina .

U Norveškoj se 27. januara školi koja je iskazala izuzetnu obavezu u borbi protiv rasizma u školi ili lokalnoj zajednici dodeljuje Benjaminova nagrada, koja je dobila ime po petnaestogodišnjaku Benjaminu Hermansenu, žrtvi rasno motivisanog ubistva od strane neonacista 2001. Tokom svečanosti, kojoj prisustvuje i ministar obrazovanja, odaje se priznanje nastojanjima školske uprave, nastavnika, učenika i roditelja da promovišu toleranciju .

Širi kontekst holokausta

Nacionalsocijalistička Nemačka je organizovala sistematski , birokratski organizovan mehanizam za masovno uništenje evropskog jevrejstva . Njena ubilačka mašinerija , koja ne samo da je ubila milione , nego i upotrebila njihove telesne ostatke u industrijske svrhe , označila je

Fotografija koja prikazuje identifikaci one beѕeve i trak e za ruke koje su nosile različite grupe žrtava N acional- S ocijalista, uključujući Jevreje , Jehovine svedoke, Rome i kriminalce . Takođe sadrži traku za ruku policajca kampa. Beѕevi i trake za ruke su preuzeti iz kolekcije M uzeja holokausta u SAD .

Dotad nezabeležen karakter holokausta uvek će imati univerzalno značenje . Učenjem o holokaustu ali i o drugim genocidima , učenici će razviti svest o tome da se takvi zločini koje čine ljudi protiv drugih ljudi mogu ponoviti , Jevrejima ili drugima ; ne na isti , ali na sličan način . Naučiće o ljudskoj odgovornosti u građanskom društvu , da se glasno suprotstave , spreče i zaustave genocid gde god se on na svetu pojavio . Učenicima se može dati zadatak da istraže genocide i zločine protiv čovečnosti ; da pišu članovima parlamenta , političarima , sveštenstvu i drugim vođama o poukama holokausta , opasnosti od totalitarizma , i obrazovnim porukama za sprečavanje genocida u budućnosti . Na primer , učenici se mogu uputiti na Odbor za savest pri Memorijalnom muzeju holokausta koji je osnovala Predsednička komisija za holokaust SAD 1979. godine . Kad je Predsednička komisija za holokaust dala preporuku za osnivanje savremenog memorijala žrtvama holokausta , konstatovala je da nijedna stvar nije tako uzbunjujuća i hitna kao potreba da se osigura da se takav nehumani napad kao što je holokaust – ili bilo kakva njegova verzija – nikad više ne ponovi . (Za više informacija vidi :http://www. ushmm.org )

Učenici će bolje razumeti događaje ako im se pokaže kako su Jevreji bili meta progona . Treba imati na umu da su pored Jevreja , koji su bili prvi na meti nacionalsocijalista i njihovih saradnika , trpele i druge grupe , kao Romi i Sinti ; homoseksualci ; Jehovini svedoci ; Poljaci ; ruski ratni zarobljenici ; komunisti i drugi . Sudbina Roma i Sinta ( koji su takođe tretirani kao rasno inferiorni ) uopšte se ne obeležava . I njih treba pamtiti zajedno sa žrtvama holokausta .

Obeležavanje likvidacije Ciganskog logora u Aušvic – Birkenau 2. avgusta 1944. vrši se od 1977. kao Dan sećanja na istrebljivanja Roma i Sinta . U julu 2005. Centar romske zajednice DROM iz Kumanova ( Makedonija ) dao je inicijativu za javno osvešćivanje o istoriji i stradanju Roma i Sinta za vreme Drugog svetskog rata . Aktivnosti sećanja su obuhvatile istorijsko predavanje , izložbu , čitanje poezije i pozorišna i muzička izvođenja , čija je svrha bila da ukažu na kulturu , istoriju i identitet Roma i Sinta , kao i na progon kojem su bili izloženi u Drugom svetskom ratu . Objavljen je i letak sa ličnom pričom Roma , žrtve istrebljivačkog logora nacionalsocijalista . Vodeći zvaničnici i velikodostojnici koji su bili prisutni , ukazali su na značaj javnog osvešćivanja , kada je reč o stradanju Roma i Sinta za vreme Drugog svetskog rata .

Karavana sećanja organizuje se na inicijativu Udru ženja Roma iz Tarno ba i lokalno g muzej a svake godine , od jula 1996. učesnici komemoracije hodaju poljsim gradom Tarno vom i drugim ma nj im gradovima, zastaju ći na mestima koja predstavljaju uspomene na žrtve holokausta : sećajući se tako ubijenih Jevreja, romskih žrtava ubijenih od strane N acional- Socijalista 1943. kao i prvog odvođenja poljskih političkih zatvorenika u koncentraci on i kamp Au švic . Ovaj događaj pomaže sećanju na romske žrtve holokausta, integraciji romske zajednice sa lokalnim stanovništvom, kao i predstavljanju njihove istorije i kulture. (Regionalni muzej, Tarnov .)

III Ciljevi i rezultati učenja

U okviru Dana sećanja na holokaust , obrazovni ciljevi i za nastavnike i za učenike uključuju :

•  Poistovećivanje sa žrtvama i očuvanje uspomena na njih
•  Isticanje važnosti sećanja na preživele , žrtve , spasioce i oslobodioce
•  Prepoznavanje da je holokaust bio gubitak za civilizaciju kao celinu kao i za države koje su bile direktno uključene
•  Sticanje boljeg razumevanja prošlosti
•  Podizanje svesti o lokalnom , regionalnom i nacionalnom nasleđu ,
•  Podizanje svesti o opasnosti od radikalnih , ekstremističkih pokreta i totalitarnih režima
•  Podizanje svesti o savremenim oblicima antisemitizma , ksenofobije i svim oblicima mržnje
•  Ukazivanje na druge genocide
•  Promovisanje poštovanja ljudskih prava , naročito manjina
•  Podsticanje kritičkog mišljenja i intelektualne radoznalosti i
•  Negovanje lične odgovornosti kao demokratskih građana

Pošto se dani sećanja na holokaust obično obeležavaju samo jednom godišnje , ne može se očekivati učenici u potpunosti shvate šta se događalo pod nacionalsocijalističkim režimom između 1933. i 1945. Iako gore pomenuti ciljevi ne mogu biti realizovani kroz jednodnevne aktivnosti , može se podsticati svest o važnosti komemoracije kako bi ove aktivnosti rezultirale svestranijim proučavanjem holokausta .

IV Praktične obrazovne strategije

Pre uvođenja učenika u aktivnosti sećanja , treba podstaći same nastavnike da nauče što više o ovoj temi i da sarađuju sa kolegama koji su već pohađali seminare za nastavnike o aspektima obrazovanja i sećanja na holokaust . Kad god je to moguće , nastavnici treba da pohađaju seminare za stručno usavršavanje o toj temi . U svakom slučaju , moraju se dobro pripremiti kad organizuju spomen – dane . Budući da nastavnici najbolje poznaju svoje učenike , pristup organizovanju Dana sećanja biće zasnovan na njihovoj proceni učeničkih potreba i sposobnosti .

Mnogi nastavnici su u obrazovne događaje vezane za obeležavanje holokausta , uz učenike uspešno uključili i lokalnu vlast , nevladine organizacije , medije i institucije iz zajednice .

Aktivnosti vezane za sećanje na holokaust mogu obuhvatiti recitale poezije i imena žrtava , gledanje filmova , posete izložbama , utiske koje su na učenike ostavile posete autentičnim mestima holokausta ili muzejima , priredbe ili izvorno komponovane pesme . Primera radi , y Sfintul George u Rumuniji , učenici su radili na projektu pisanja i izvođenja drame prema poznatoj knjizi Eli Vizela Noć . Slični projekti se mogu raditi sa DnevnikomAneFrank .

Nastavnici mogu razmisliti o minutu ćutanja u okviru komemorativnih svečanosti i / ili aktivnosti . Iako kratak tren ćutanja može učenicima dati prostor za vlastita osećanja i misli o onome što se događalo u holokaustu , to ne sme biti zamena za stvarni nastavni / proces poučavanja ili aktivnosti na Dan sećanja .

U Norveškoj , Direktorat za osnovne i srednje škole podstiče sve škole na obeležavanje Dana sećanja na holokaust i daje obrazovne izvore na svojim veb stranicama . Mnoge škole organizuju recitale poezije i izložbe , dok druge organizuju procesije sa bakljama i pozivaju preživele i svedoke da ispričaju svoje lične priče .

Aušvic, Poljska, posleratni period, koferi u Muzeju	Ovaj kofer su kao projekat Dana sećanja na Holokaust načinili studenti Dana sećanja, Vlaicu Voda nacionalnog koleѕa, Rumunija, oktobar 2004

Svedoci , svedočenja i vizuelna istorija  

Na ovaj dan nastavnici mogu organizovati susrete učenika sa svedocima ( naročito preživelim žrtvama holokausta , ali i sa oslobodiocima i spasiocima ) koji se sećaju svojih iskustava iz Drugog svetskog rata . Svjedočenja uživo mogu biti veoma snažnog uticaja i mogu doprineti dubljem saživljavanju učenika . Zatim , ranije snimljena vizuelna istorijska svedočenja takođe mogu biti podsticajno nastavno sredstvo . Nastavnici se mogu fokusirati na ono što su učenici saznali iz svedočenja preživelih i na utiske koje su na njih ta svedočenja ostavila .

Nekadašnji zatvorenik, logor Bergen Belsen u Nemačkoj	Deca u logoru, dižu ruke u vreme oslobađanja, Aušvic, Poljska

Posete autentičnim mestima , spomenicima i muzejima  

Studijska putovanja na autentična mesta vezana za holokaust , kao što su bivši centri pogubljivanja i koncentracioni logori , mogu znatno doprineti dubljem razumevanju onoga što se dogodilo . Osim toga , razredne posete muzejima holokausta , spomenicima i obrazovnim centrima su izvanredna prilika za učenike da obogate svoja znanja o ovoj temi . Putovanja na autentična mesta i / ili muzeje vezane za holokaust moraju se unapred dobro pripremiti , a nastavak aktivnosti i diskusija sa učenicima se naročito preporučuju .(Za uputstva o poseti autentičnim i neautentičnim mestima vezanim za holokaust , vidi :http://www.holocaust.taskforce.org ) Posete se ne moraju odvijati baš na sam Dan sećanja , ali iskustvo može pomoći učenicima da shvate važnost komemoracije i povezati ih sa kasnijim aktivnostima na Dan sećanja .

Kontakti sa jevrejskim zajednicama

U mnogim gradovima , jevrejske zajednice više ne postoje zbog holokausta i posleratnog antisemitizma . Međutim , nekoliko jevrejskih zajednica u Evropi , koje su vekovima cvetale , počele su se obnavljati . Nastavnici i učenici mogu uspostaviti kontakt sa članovima svoje lokalne jevrejske zajednice i zatražiti više informacija o različitim aspektima njihovog svakodnevnog života i kulture , kao i o životu jevrejske opštine prije holokausta .

Introspekcija učenika

Pismeni zadaci kao razredna aktivnost mogu podstaći učenikovu kreativnost i individualnost , ali i stimulisati njegovu intelektualnu radoznalost . Takmičenje u pisanju eseja često se organizuje kao podsticaj i učenicima i nastavnicima da se fokusiraju na teme vezane za holokaust . Imajte na umu da neki učenici žele zadržati za sebe svoja osećanja o toj teškoj temi .

Sećanje kroz modernu tehnologiju  

Upotreba moderne tehnologije može biti vrlo efikasno sredstvo u negovanju sećanja na holokaust . Organizacija razmene putem internet foruma među učenicima koji su pročitali iste knjige ili iste tekstove na različitim jezicima , ili koordinacija video konferencija među mladima na nacionalnom i međunarodnom nivou može uspešno podstaći dijalog o značenju Dana sećanja na holokaust . Osim toga , ta virtuelna druženja mogu produbiti učenikovu zahvalnost što pripada međunarodnoj zajednici .

Godine 2005. nemački učenik iz Geteove gimnazije u Frankfurtu na Majni , koji je prethodno posetio koncentracioni logor Buhenvald , održao je video konferenciju sa preživelom žrtvom holokausta , Jevrejinom , doktorom Jehošuom Buhlerom . Nakon što je ispričao svoju ličnu priču , učenici su imali priliku da postavljaju pitanja , naročito o zatočeništvu u Buhenvaldu . Osoblje Međunarodne škole za obrazovanje o holokaustu u Jad Vašemu učestvovalo je u dijalogu i vodilo događaj . Za većinu učenika , to je bila prva prilika da otvoreno govore sa preživelim Jevrejinom , žrtvom holokausta , koji živi u Izraelu .

Lokalna istorija

Lokalni istorijski projekti kao što su obilasci sećanja u rodnim gradovima i mestima , mogu podstaći učenike da se povežu sa istorijom svoga kraja . Kroz istraživanje lokalne istorije učenici mogu naučiti o važnosti jevrejske kulture u mnogim evropskim gradovima pre holokausta kao i o ograničenjima koja su im postepeno nametana pre nego što su bili deportovani u istrebljivačke logore ili ubijeni .

Godine 2004. povodom 23. septembra ( Dan sećanja u Litvaniji ), Međunarodna komisija za procenu zločina nacista i sovjetskog okupatorskog režima u Litvaniji , koordinisala je obrazovni projekat pod nazivom “ Živa istorija Litvanskih Jevreja „. Učenici i njihovi nastavnici su sakupljali istorijsku građu o svakodnevnom načinu života , veri i kulturi Jevreja koji su živeli u gradovima prije holokausta . Štaviše , učestvovali su u obilascima sa vodičem , organizovali susrete sa preživelima i sa predstavnicima lokalnih jevrejskih zajednica . Taj rad je kulminirao predstavljanjem “ Života Jevreja u mom gradu pre holokausta „, 23. septembra 2004. u njihovim školama .

Škola u Varšavi je tokom cele školske godine radila na realizaciji velikog projekta o sećanju na holokaust , koji je okončan na Dan sećanja , 19. aprila ( dan ustanka u varšavskom getu ). Materijali koje su učenici pripremili za izložbu o varšavskom getu uglavnom su se odnosili na mesta blizu njihovih škola , kao što su spomenici varšavskom getu i Umschlagplatz ( mesto sa kojeg su Jevreji deportovani u logore smrti ). Takođe su pripremili izložbenu vitrinu sa podacima o svim sinagogama koje su nekad postojale u Varšavi .

Izložba studentskog projkata „živa istorija litvanskih Jevreja“ na Nacionalni dan obeležavanja holokausta, 23.septembar 2004.

Na Dan sjećanja na holokaust u Poljskoj, 19. aprila, školska deca iz Lublina kao i deca iz okolnih gradova napisali su 500 pisama Heniju Žytomirskom, desetogodišnjem dečaku, poljskom Jevrejinu, koji je ubijen u Majdaneku 1942. Taj projekat je podstakla Grodzka Gate – Pozorište NN. Učenici su poslali poštom svoja pisma ubacivši ih u specijalno dizajnirani sandučić. Sva su se pisma vratila pošiljaocima sa pečatom „adresa ne postoji, primatelj nepoznat“ kako bi se podstakli da kod kuće diskutuju o tome šta se dogodilo sa jevrejskom populacijom u Evropi za vreme holokausta. Projekat je takođe obuhvatio obilazak mesa u Lublinu koja su bila deo Henijevog detinjstva; umetničko-obrazovnu publikaciju pod imenom ‘Henio’ koja se delila po školama, i izradu veb stranice posvećene Heniju s njegovim porodičnim fotografijama i životopisom. U sklopu te inicijative organizovane su i radionice za nastavnike s naglaskom na pedagošoj metodologiji.

Polaganje venaca u memorijal Birkenau, 27.oktobar 2004. Ruski srednjoškolci iz Moskve koji učestvuju na seminaru „Aušvic – istorija i simbolizam“ koji organizuje edukativni centar Aušvic Birkenau državni muzej.

Istraživački zadaci  

Nastavnici i njihovi učenici mogu se uspešno uključiti u mnoge istraživačke projekte o obeležavanju holokausta

Grupa mađarskih učenika i nastavnika je u jesen 2004. radila na dvojezičnom projektu ( mađarski i engleski ) pod nazivom “ Lična istorija „. Prvi deo serije “ Dnevnik iz Aušvica “ temeljio se na sećanjima koja je nakon rata 1945. napisao sedamnaestogodišnji mladić . Grupa učenika je digitalizovala i izdala taj dio . Objavili su dvojezični CD – R OM i propratni priručnik za nastavnike . ″ 60 dana za 60 dana ″ je projekat jevrejske zajednice iz Velike Britanije namenjen članovima lokalne zajednice i učenicima bilo kojeg porekla . Započet je 25. januara 2005. i trajao je 60 dana . Učesnici su na osnovu informacija sakupljenih iz “ Stranica svjedočenja “ u Jad Vašemu istraživali svakodnevni život pojedinaca koji su poginuli u holokaustu . Svaki pojedinac , grupa ili porodica koja se pridružila projektu dobila je karticu sa imenom jedne osobe koja je nestala u holokaustu . Svaka grupa ili škola bila je povezana sa zajednicom koja je pretrpela holokaust .

Istraživački projekti za Dan sećanja na holokaust mogu postaviti pitanja kao što su : kako se Dan sećanja na holokaust obeležava na nacionalnom nivou a kako u drugim zemljama ? Da li je datum obeležavanja isti kod svih a ako nije zašto su odabrani baš ti drugi dani ? Zašto je taj dan značajan ? Šta označava 27. januar ? Koji su se još dani mogli odabrati ? Predložite da učenici istraže veb stranice , kao što je ova dole , da bi dobili više informacija. (Za više informacija vidi : http://www.60for60.com)

U Bugarskoj se 10. mart obeležava kao “ Dan holokausta i spašavanja bugarskih Jevreja “ ( poznat i kao Dan žrtava holokausta ). U svim bugarskim školama se održava poseban školski čas pod nazivom ″ 10. mart : pouka o dostojanstvu ″ . Aktivnosti komemoracije uključuju susrete sa preživelima , posete spomenicima i drugim mestima , umetnička i literarna takmičenja na tu temu i istraživačke projekte na izvornim dokumentima .

Obnova grobova

U vezi sa Danom sećanja na holokaust , nastavnici mogu razmisliti i o organizovanju lokalnih istraživačkih projekata izvan škole ili organizovati obnovu i čišćenje jevrejskog groblja .

Škola Jevrejske zajednice Lauder Javne u Budimpešti, organizuje letnj i program jedno nedeljnog čišćenja napuštenog jevrejskog groblja. Učenici čiste grobove i uspravljaju porušene nadgrobne spomenike , tumače natpise na spomenicima i pokušavaju da rekonstruišu istoriju nekad postojeće jevrejske zajednice. Na kraju aktivnosti se prisete svih koji su nestali u holokaustu, koji je doneo kraj jednoj jevrejskoj zajednici u cvatu . Projektu se pridružuju neke lokalne škole i opštine.

Studenti čiste napušteno jevrejsko groblje u Saobu, Mađarska 2002. (Lauder Javna škola jevrejskog udruženja u Budimpešti)

Usvajanje lokalnih spomenika

Održavanje lokalnih spomenika može biti dobar način da učenici u svojim zajednicama pokažu društvenu odgovornost . Prihvatajući značaj lokalnog spomenika , učenici mogu razmatrati :

•  Kojem je posebnom događaju posvećen spomenik ? Jesu li još živi ljudi koji su povezani sa tim događajem i sa kojima bi učenici mogli razgovarati , ili čija bi svedočenja mogla biti dostupna ( pismena svedočanstva ili video – snimci )?

•  Kad je otkriven spomenik i šta to govori o načinu na koji se lokalna zajednica seća holokausta ? Učenici se mogu podstaći na razgovor sa osobama uključenim u istoriju samog spomenika .

•  Učenici mogu proučavati umetničke i arhitektonske aspekte spomenika . Ko ga je projektovao ? Šta predstavlja ? Kakav je taj spomenik u odnosu na druge spomenike ? Koja je ikonografija upotrebljena na tom spomeniku i šta ona govori o vremenu kad je podignut ?

•  Učenici se mogu podstaći da naprave skicu svog spomenika lokalnom događaju vezanom za holokaust .

U Holandiji podstiču škole da “ usvoje “ lokalne spomenike posvećene holokaustu . Škole mogu u dogovoru sa lokalnim odborima svake godine pre komemoracije angažovati učenike određenog razreda na uređenju spomenika i tako im – preuzimanjem odgovornosti za spomenik – omogućiti aktivno učešće u pripremi i realizaciji Dana sećanja . Ta inicijativa učvršćuje obavezu školske uprave da poučava o holokaustu , ukazuje na značenje komemoracije i povezivanja sa zajednicom . Holandska veb stranica www . oorlogsmonumenten . nl / datakid je posvećena spomenicima vezanim za Drugi svetski rat . Stranica opisuje i sedam stotina spomenika koje su usvojili holandski učenici .

Projekti društvenih aktivnosti

Predlozi za društvene aktivnosti uključuju : postavljanje plakata posvećenih sećanj y na stanicama javnog prevoza ; prepoznavanje mesta odakle su deportovani ili na kojima su živeli Jevreji ; molbu lokalnim vlastima da sarađuju sa školom u postavljanju spomenika . Kampanje za sećanje u organizaciji učeničkih saveza , pokreti mladih , verske kongregacije ili sađenje Parka sećanja su neke od opcija koje nastavnici mogu dalje razvijati .

Predaja Baklje sećanja

Za nekoliko godina ostaće još samo nekoliko preživelih svedoka koji će moći lično svedočiti o onome što se događalo u holokaustu . Kad i poslednji preživeli preda svoje nasleđe , nastavnici će zajedno sa učenicima moći da sagrade mostove sećanja za buduća pokolenja , kako bi pouke holokausta sačuvali od zaborava . Postoji nada da će ova uputstva za pripremu Dana sećanja na holokaust poslužiti nastavnicima u ovoj važnoj misiji .

Dodatak 1. Dodatni osvrti i informacije

Naročito se preporučuje da ministarstva obrazovanja , udruženja nastavnika i nevladine organizacije zatraže održavanje radionica za stručno usavršavanje u pripremi Dana sećanja na holokaust .

Za dodatna uputstva i objašnjenja o nastavi o holokaustu , kao i predloge o tome kako u razredu pristupiti toj temi , vidi : http://www.holocausttaskforce.org

Nekoliko nastavnih programa i drugih izvora dostupni su na internetu ili u pedagoškoj literaturi i bibliotekama . Vidi , na primer :

Jad Vašem :
http://www.yadvashem.org

OEBS / ODIHR :
http://www.osce.org/odihr

Savet Evrope :
http://www.coe.int/TE/Cultural_Co-operation/education/Teaching_Remembrance

Sećanje – Austrija :
http://www.erinnern.at

Mehelen muzej deportacije i pokreta otpora – Belgija :
http://www.cicb.be

Terezin memorial – Republika Češka :
http://www.pamatnik-terezin.cz

Dokumentacijski centar savremenog jevrejstva – Francuska :
http://www.cdjc.org

Memorijalni muzej žrtava nacional – socijalizma u Nemačkoj – Nemačka :
http://www.topographie.de

Memorijalna mesta žrtava nacističkog režima – Nemačka :
http://www.memorial-museums.net

Kuća boraca u getu – Izrael :
http://gfh.org.il

Fondacijski centar savremene jevrejske dokumentacije – Italija :
http://www.cdec.it

Međunarodna komisija za procenu zločina nacista i sovjetskog okupatorskog režima u Litvaniji :
http://www. komisija.lt

Kuća Ane Frank – Holandija :
http://www.annefrank.org

Državni muzej Aušvic – Birkenau – Poljska :
http://www.auschwitz.org.pl

Ruska fondacija za holokaust – Ruska federacija :
http://www.holofond.ru

Forum savremene istorije – Švedska :
http://www.levandehistoria.org

Ukrajinski centar za proučavanje holokausta – Ukrajina :
http://www.holocaust.kiev.ua

Dan sećanja na holokaust – Velika Britanija :
http://www.holocaustmemorialday.gov.uk

Trust za obrazovanje o holokaustu :
http://www.het.org.uk

Imperijalni ratni muzej – Velika Britanija :
http://www.iwn.org.org.uk/lambeth/holoc-ex l.htm

Suočavanje sa istorijom i sa nama samima – SAD :
http://www.facinghistory.org

Centar Simona Vizentala – SAD :
http://www.wiesenthal.com

Fondacija preživelih u Šoahu , vizuelna istorija – SAD :
http://www.vhf.org

Memorijalni muzej holokausta Sjedinjenih Država – SAD :
http://www.ushmm.org

Dodatak  II . Sećanje na holokaust u zemljama učesnicama  OEBS – a

Osamnaest od pedeset i pet država učesnica OEBS – a obeležava Dan sećanja na holokaust 27. januara . U trinaest država su , u skladu sa događajima vezanim za holokaust u svakoj od njih , ustanovljeni drugi relevantni datumi ; dok se u šest država učesnica holokaust ne obeležava posebno već u sklopu njihovih nacionalnih dana sećanja .

Izvor:

Jasenovac-info
Odbor za Jasenovac
Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve

PREVOD OBRAZOVNIH I INTERNET MATERIJALA JAD VAŠEM