ОБЛАСНИ ОДБОР ЈАДРАНСКЕ СТРАЖЕ У ДУБРОВНИКУ

Јадранска стража основана jе 1922. Друштвени знак био jе буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1). У Дому Јадранске страже у Тивту Јадранска стража одржала jе 22.марта 1931. своjу скупштину. Таjник Блажо Ђуровић обраћаjући се омладини истакао jе: „ од тебе омладино, узданицо наша, сви ми очекуjемо остварење своjих снова, … а особито наша браћа и сестре коjи данас чаме у ропству туђина, гледаjу у тебе и чекаjу да им ти наjавиш зору нових дана, ускрснуће своjе.“ Идеал Јадранске страже био jе „Све за Јадран, а Јадран ни за што.“ (2).

Делегациjа Јс. из Трпња посетила jе национално село Горњу Врућицу. Од 240 становника учланило се 30 лица, т.j. из сваке обитељи по jедна особа. Мjесни одбор послао jе 14. новембра 1930. своjу делегациjу у Доњу Врућицу. Мjесни одбор Јс. организовао jе подмладак при основним школама у Трпњу и Горњоj Врућици.  Мjесни одбор Јс. у Оребићу приредио jе 17. децембра 1930. забаву. Пространа општинска виjећница, у коjоj jе одржана забава, била jе сва испуњена посjетиоцима. (3).

Град Дубровник предао jе 1932. почасну боjну заставу разарачу „Дубровник“ у присуству изасланика краља, начелника града, претставника установа, удружења и многоброjног грађанства Дубровника. Цео Дубровник, као и Груж били су окићени jугословенским заставама. Пристаниште у Гружу, у коме jе разарач био усидрен лепршало се у мору заставица. Брод jе био окићен лавориком и цвећем. Благослов заставе извршили су православни и католички свештеник. При предаjи заставе начелник града Дубровника  др. Мића Мићић изjавио jе : „Слика св. Влаха, патрона Дубровачког, коjа jе утиснута на застави нека буде увек у помоћи jугословенским морнарима …”. Заставу jе примио командант разарача Дубровник, капетан боjног брода Армин Павић.(4)

Обласни одбор Дубровник у своjим просториjама уредио jе друштвену библиотеку. Приликом одржања Обласне скупштине у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана jе у Корчули музика Јадранске страже. Фебруара 1934. одржана jе ревиjа jугославенских народних ношњи са игранком.  Приликом Обласне скупштине у Котору jуна 1934. приређен jе друштвени излет у Котор, Цетиње и Будву. Мjесни одбор Корчула приредио jе са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао jе на прослави Јс у Битољу. Мjесни одбор Трпањ приредио jе излете до Дрвеника, Дубе и Драче. Мjесни одбор Блато на Корчули приредило jе излет у Приградицу, а Мjесни одбор Тиват у Цетиње. Обласни одбор Дубровник приредио jе 31. 10. 1934. комеморациjу краљу Александру уз учествовање свих друштава града  Дубровника. Обласни  одбор Дубровник радио jе 1934. на национализациjи имена са ненародним обликом. Приликом откривања споменика Његошу у Требињу, изасланство Обласног одбора Дубровник положило jе венац. Нови огранци Јс основани су 1934. у Дунавима, Жупањем Селу, Куни, Лумбарди, Пољицима, Пупнату, Смоквици и Херцег Новом. Огранци Чилипи, Камено, Колочеп, Лопуд, Мрцине, Стон и Трстено нису били активни.  Делатност одбора у Тивту протезала се на ратну морнарицу и арсеналске раднике.  Обласни одбор Дубровник 1934. имао jе 10 Мjесних одбора : Дубровник I, Дубровник II, Блато на  Корчули,  Дуба, Ђеновић, Корчула, Котор, Оребић, Тиват, Трпањ. Повjереништава 13 и то: Бабино Поље, Блато (Мљет), Говеђари, Дрвеник, Куна, Ловишће, Млини, Пољице, Рисан, Требиње, Цавтат, Жрново и Поморска воjна академиjа. Броjно стање чланства било jе 31.12.1933. 1.584, а 31.12.1934. било jе 1.608. У Дубровнику подмладак Јс деловао jе у Мушкоj и Женскоj грађанскоj школи, Гимназиjи, Приватноj фрањевачкоj гимназиjи и Поморскоj трговачкоj академиjи. Броjно стање подмлатка 1933. било jе 1.364. (5).

У допису из Дубровника од 27.4.1935.  часопису “Подмладак Јадранске страже” извештавали су да су при Трговачкоj академиjи у Дубровнику основали Подмладак Ј.с. од 45 чланова. На челу jе био професор М. Белоти. Из Херцег Новог су jављали да су при Учитељскоj школи основали  Подмладак Ј.с.  у коjи се уписало 75 чланова. На челу им jе  била професорка Богумила Јањанин.  Подмладак Ј.с. при Државноj реалноj гимназиjи у Дубровнику основан jе 1.10. 1934. настоjањем проф. Милоша С. На годишњоj скупштини одржаноj 30.10. 1934. изабрана jе Управа : претсjедник Галзински Витолд; потпретсjедник Ерцеговић Милислав; таjник Беритић Тихомил; замjеник таjника Њивић Антица; благаjник Павловић Јосип; замjеник благаjника М. Грбавић. У извештаjу од 18. 1. 1937. истакнуто jе да  су  при Женскоj занатскоj школи у Дубровнику биле 42 чланице Подмладатка Ј.с. Била jе изабрана нова Управа: претсjедница Радован Љубица, уч. III стр. разр.; потпредсjедница Гале Ленка, уч. III разреда;  благаjница Краљ Бранка, уч. II разр.; Ревизори : Колић Катица, III разр.; Машин Станислава, II разр. Одборници : Доброта Видосава и Радован Невенка, I разр. (6)

Обласни одбор Јс. у Дубровнику приредио jе 9. априла 1935. помен М. Пупину, коме су присуствовали претставници свих градских националних, културних и хуманих удружења. О животу и раду М. Пупина говорио jе потпредседник Обласног одбора Душан Башић, врховни државни тужилац у пензиjи.  Јадранска стража у Дубровнику одржала jе 23.маjа 1937. своjу редовну годишњу обласну скупштину, коjоj су присуствовали чланови управе као  и  делегати мjесних одбора Котора, Тивта, Баошића, Дубровника 2, Корчуле и Блата на Корчули, те Повjереништава Цавтата, Велелуке и Суђурђа.  У управни обласни одбор бирани су чланови досадашње управе а и  угледниjи грађани без обзира на партиjску припадност, jер Јадранска стража ниjе политичко удружење, већ патриотско са девизом да чувамо Југославиjу и наше море.  Закључено jе да се отвори преноћиште за чланове и подмладак  Јадранске страже коjи из унутрашњости у великом броjу силази на море. Закључено jе  да се омогући штампање књиге “Водић” кроз Боку-Которску од Петра Шеровића особитог познаваоца и писца историjе Боке-Которске , у интересу туризма на Јадрану.(7)

О односу грађана Дубровника према Јадранскоj стражи у гласнику „Јадранска стража“ истиче се : „Скоро у свакоj пригоди када су требале доћи до изражаjа симпатиjе за дjело Јадранске страже, Дубровник jе био на висини на коjоj се може слободно такмичити и са jачим срединама, веће активности и богатства.“ У Дубровник jе 30. маjа 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже  из свих краjева Јужне Србиjе (Македониjе). Излетници су предвођени Соколском и грађанском кумановском музиком (у живописноj народноj ношњи свога краjа) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их jе у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши : „ … доласком у древни славенски град обнављаjу оне везе , коjе су и у давноj прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима воjна музика отсвирала jе на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику  овом приликом поклонила jе певачком друштву „Вардар“ ловор виjенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V 1931. Српском Пjевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Мjесни одбор Јадранске страже у Дубровнику организовао jе подмладак Јадранске страже у Великоj реалноj гимназиjи, Трговачкоj академиjи, Учитељскоj школи, Мушкоj и Женскоj грађанскоj школи и у основним школама. Подмладак су водили на излет у Боку Которску и Требиње. Јадранска стража сарађивала jе са соколским друштвима. У редовима Савеза сокола и Јадранске страже били су национални прегаоци. Љуба  Јовановић, из Котора,  био  jе. старешина Соколске  жупе  Београд „Душан  Силни“ од 1920. до 1923.  а од  1923.   био  jе  председник  Обласног  одбора  Јадранске  страже  у  Београду. Био jе  на челу редакционог одбора за Алманах Јадранске Страже.  Старешина Соколског друштва Ђеновић, Јеротеj Јово Петковић, уређивао jе „Соколски вестник“ округа жупе Мостарске (1921-1922.) и „Јадранска стража“ бокешки пригодни лист (1924.). Мjесни одбор Трпањ организовао jе прославу рођендана Краља Петра  1931. у Трпњу заjедно са соколским друштвом. Скупштина Мjесног одбора Јадранске страже у Макарскоj 31. jануара 1932. одржана jе у просториjама Соколског дома. Месни одбор Јс. у Улцињу jе заjедно са Соколским друштвом Улцињ (чланови, нараштаj и подмладак у свечаним соколским одорама) и масом грађана прославио десетогодишњицу Јадранске страже у Улцињу. Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио jе Јадрански дан 1935. свечаном сjедницом у дворани Народне женске задруге. Били су присутни претставници цивилних и воjних власти те националних и културних установа града Дубровника. Чланови Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1932. били су Претсjедник Иво Ловрићевић, директор Поморске академиjе; потпретсjедници : Јанко Кршњави и др. Ђиво Супило; секретари: др. Анте Бернарди и Стиjепо Кастрапели. На териториjи коjу jе обухватао Обласни одбор Дубровник било jе 1932. 3.537 чланова у 33 огранка. Било jе 11 секциjа подмладка. Огранци (мjесни одбори и повjереништва)  били су у  Блату на  Корчули, Велалуци, Корчули, Оребићу, Трпњу, Врућици (Горњоj и Доњоj), Дуби на Стонском Рату, Стону, Требињу, Дубровнику, Гружу (Дубровник 2), Лопуду, Комолцу, Груди, Поповићима, Жупи-Млини, Цавтату, Ободу, Пострању, Ћилипима, Мрцинама, Бабин Пољу, Марановићу, Херцег Новом, Игалу, Кумбору, Ђеновићу, Баошићу, Котору, Тивту и Суђурађу. Јадранска стража приређивала jе балове у Дубровнику. У почасном одбору  дама за плес Јадранске страже 1930. биле су : Максимилиjана Васић, Јелена Башовић, Пина Ловричевић, Ана Сбутега, Анка Брили, Мариjа Мариновић, Рада Мичић, Јела Недељковић, Ана Скриванић, Анка Раjић, Боже Хаџиjа и Мира Нардели. Јадрански дан прослављен jе 31.октобра 1936. у дворани  Дубровачког радничког друштва. Обласни одбор и Подмладак Јадранске страже у Дубровнику приредили су 23.jануара 1937. у просториjама Официрског дома академиjу са плесом. На забави jе учествовала многоброjна публика из свих слоjева грађанства од помлатка до претставника цивилних и воjних власти. Пре плеса одржана jе академиjа, на коjоj су судjеловали чланови и подмладак Јадранске страже  и познате музичке силе у граду. Бранко Хопе отпевао jе романсе уз пратњу свога професора Мо Роговског. Учествовале су Дора Троjановић и Мариjа Гразио. Плес jе траjао све до зоре. Забава jе имала одjека у целом граду.

Приликом свечаног отварања Дома Јадранске страже у Доброти 23. jула 1939. Дубровачки Обласни одбор Јс. одржао jе главну скупштину у Котору. Скупштину jе отворио претсjедник Мjесног одбора Јс. у Котору Марко комодор Дабчевић (8).

Обласни одбор Ј.с. у Дубровнику, заjедно са Мjесним одбором Ј.с. у Гружу прославио jе 5. децембра 1937. о празнику Св. Николе, заштитника помораца, славу

„Дана Помораца” у хотелу Wregg у Гружу.  Преко листа „Дубровник” позвао jе поморске капетане, строjарске часнике и морнаре да посjете прославу. (9)

Јадранска стража у Дубровнику прославила jе 30. октобра 1938. своjу славу „Јадрански дан”. У Официрском дому одржана jе академиjа, коjу jе поздравном риjечи отворио председник Душан Башић, након чега jе одржано предавање о ослобођењу jадранске обале и о важности мора за напредак и величину државе и народа. Академиjа се наставила пригодним декламациjама и двема концертним  тачкама коjе jе извршио Подмладак Јадранске Страже после чега jе следила игранка.  Прослави су присуствовали воjне и цивилне власти, те национална и културна друштва и многоброjно грађанство. (10)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  jе  одвоjен  од  Зетске  бановине  и   додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима. Часопис „Јадранска стража“ из Сплита jануара 1940. пренео jе извештаj Повjереништва Јадранске страже Суђурађ : „Ради мjесних прилика повjереништво ниjе приредило већих забава и манифестациjа, већ се прослава Јадранског дана обавила одржавањем свечане сjеднице“. Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио jе 31.октобра 1940. Јадрански дан одржавши свечану седницу на коjоj jе предсjедник Душан Башић у поздравном говору истакао историjску важност Јадранског дана. У извештаjу се истиче: „Других приредаба ниjе било због садашњих тешких прилика. Тога дана на друштвеним просториjама виjала се друштвена застава“. Док се у Бановини Хрватскоj Јадранска стража нашла у тешким приликама  у Зетскоj бановини радила jе нормално. Мjесни одбор Јадранске страже Тиват прославио jе Јадрански дан 31.10.1940. приредивши бесплатну биоскопску представу за све капларе, воjнике и морнаре тиватског гарнизона. Истог дана увече, а после редовне биоскопске представе, приређен jе за све учеснике плес. У Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. били су: претсjедник Душан Башић; потпретсjедници Марко Дабчевић, комодор и Нико Бауле, поморски капетан; таjници Мирко Бакочевић и Вицко Луксио; благаjник Паско Бента; библиотекар и архивар гђа Регина Цар, учитељица у пензиjи (11).

На подстицаj из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан jе 16. децембра 1939. „jавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акциjе” у циљу „бескомпромисног одражавања свих установа коjе су битне за чување и одржавање народног jединства”. (12)

У листу ,,Дубровник” истакнуто jе да jе масовним уписивањем у чланство Јадранске страже у Тивту ,,противника основних принципа саме ове институциjе” доведена нова управа. Од тог времена у циjелом раду тиватске Јадранске страже  владао jе франковачки дух. Управа jе одбиjала упис неколико стотина службеника ратне морнарице из Тивта, кад су ови то тражили. На годишњоj скупштини ,,Јадранске страже” 9. фебруара 1941. у Тивту учествовала jе четвртина чланова, присталица франковачке управе, предвођених од људи коjи су скинули државни грб са зграде тиватске опћине. Са скупштине су изостали они коjи су  протестовали  против рада те групе људи, или да се не изложе увредама и погрдама букача. У свом говору потпредсjедник Илко Перушина истакао jе да се тиватска  Јадранска стража сада налази у ,,хрватским рукама”, и да jе из ових руку ,,неће отети никаква сила”. (13)

Све што се дешавало у Бановини Хрватскоj било jе увод у оно што се дешавало у НДХ.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

1.Силвиjе Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампариjе „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;

2. „Главна годишња скупштина“, „Јадранска стража“, бр. 8,  аугуст 1931, Сплит, стр. 223;

3. „Јадранска стража“,бр. 3, Март 1931, Сплит, стр. 82; „Јадранска стража“, бр. 8,  аугуст 1931, Сплит, стр. 224;

4. М. Вукелић-Десански, „Велика свечаност у Дубровнику”, „Недељне илустрациjе“, бр. 40, Београд, 2 октобра 1932, стр. 30;

5. „Извештаj Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;

6. „Подмладак Јадранске страже“, jуни 1934, бр. 10, Сплит, стр. 170, 171; „Подмладак Јадранске страже“, маj 1935, бр. 9, Сплит;  „Подмладак Јадранске страже“, март 1937, бр. 7, Сплит, стр.111;

7. „Јадранска стража“,бр. 5, Маj 1935, Сплит, стр. 208; „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”,  бр. 17, Дубровник, 29 маj 1937, стр.5;

8. бр.5, маj 1931, стр.138-139; „Излет Јадранске страже из Јужне Србиjе“, бр.10, стр.279, октобар 1931; бр.2, стр.65,фебруар 1932; стр.378, бр.10, октобар 1932; бр.11, новембар 1932; стр.510, бр.12, децембар 1936; „Академиjа“,стр.120, март 1937,бр.3; стр. 383, бр.9, септембар 1939; „Јадранска стража“, Сплит; 

9. „ Јадранска Стража прославља Св. Николу”, бр. 45,  „Дубровник”, 4 Децембар 1937, Дубровник, стр. 3;

10.  „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”,  бр. 44, Дубровник, 5 новембра 1938, стр. 4;

11. Јадранска стража, стр.33,бр.1, jануар 1940; стр.508, 509, Децембар 1940,бр.12, Сплит

12. „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945”, стр. 1051;

13. Ј, ,,Врабац у ластавичином гњезду.”,  „Дубровник”,  бр. 8, Дубровник,  22 фебруара 1941, стр. 3-4;