arrow up

Подијелите вијест:

ОБЈЕЛОДАНИТИ ИСТИНУ О УБИЦАМА СРПСКЕ МЛАДОСТИ

Срби у Пећи, њих седам-осам преосталих од 15.000 колико их је живјело до 1999, поручују да ће, док је и посљедњег Србина у граду на Бистрици и док сјећање служи, 14. децембар 1998. остати упамћен као црни дан када су убијена шесторица српских младића у кафићу “Панда”, а тај злочин није расвијетљен ни након 20 година.

Фото: СРНА

“Убијени су српски дечаци, они најбољи, на које су се угледали вршњаци и који би, да им животи нису прекинути, сигуран сам, били предводници нове, од нас боље генерације. Та генерација би знала да брани родни град пред најездом Арбанаса и људи који не схватају да у граду на Бистрици неће бити мира и да ће крв убијених српских младића кључати све док не буду откривена имена злочинаца”, рекао је Срни један од посљедњих Срба у Пећи Ранко Јокић.

Од те ноћи “Панда”, власништво муслимана, затворена је, иако је њен газда објекат одмах ставио на продају.

“Остаће да сведочи о злочину, о проливеној крви недужне наше деце и опомињати да се мора рећи истина о томе ко је и према чијем налогу прекратио животе српске младости”, наглашава Јокић.

Он је увјерен да је истина позната, али да се због неког разлога и даље крије.

Јокић моли предсједника Србије Александра Вучића да испуни обећање и саопшти имена злочинаца “због којих ће се многи стидети”, јер је том изјавом унио додатни немир код Пећанаца и сумњу да злочин нису починили албански терористи.

Начелник Пећког округа Винка Радосављевић каже да 20 година од страдања српске младости у Пећи Срби обиљежавају уплашени, у неизвјесности која убија и то мало њих што је остало.

“Неизвесност живота нас преосталих Срба у Метохијској котлини додатно оптерећују нерасветљени злочини у `Панди` и на реци Бистрици. Зато, уколико постоји, а верујем да постоји, могућност суживота Срба и Албанаца на Космету, злочини у `Панди` и на реци Бистрици морају бити расветљени”, поручује Радосваљевићева.

На данашњи дан прије 20 година злочиначка рука је Пећ и цијелу Метохију завила у црно.

Када се српска омладина тог дана нешто послије 20.00 часова окупила у једином слободном кафићу у граду на Бистрици, кафићу “Панда” удаљеном око 500 метара од Пећке патријаршије, да се договори о прослави Нове године и Божића, двојица маскираних злочинаца са аутоматским пушкама насумично су са улазних врата одузели животе Ивану Радевићу /25/, Зорану Станојевићу /18/ и малољетним Светиславу Ристићу /17/, Вукоти Гвозденовићу /17/, Драгану Tрифковићу /17/ и Ивану Обрадовићу /14/, док су шест младића ранили.

Одговора на то ко је наручио убиство и извршио злочиначки пир нема ни након 20 година, а, према ранијим званичним тврдњама истражних органа МУП-а Србије и српског тужилаштва, злочин је починила терористичка ОВК као знак одмазде за ликвидацију 37 терориста у регији Кошара на граници према Албанији.

Ово је један од највећих злочина над Србима на Космету, који је архивиран, али се очекује да ће га српско тужилаштво расвијетлити поновном истрагом.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Пећ, град закатанчен за једанаест Срба

Кратка хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941 – 1990)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​