Обиљежено страдање Срба у аустроугарском логору

Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василиjе служио jе данас у цркви Светих апостола Петра и Павла у Добоjу молитвени помен за 45 791 настрадалог Србина, убиjеног у аустроугарском логору у Добоjу током Првог свjетског рата.

„У овом логору страдало jе неколико генерациjа броjних српских породица и тиме jе jедна западноевропска држава, у дотадашњоj историjи цивилизоване Европе, починила први геноцид над Србима у 20. виjеку“, рекао jе члан Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Републике Српске Милан Торбица.

Он jе подсjетио да су добоjски логор основале аустроугарске власти 27. децембра 1915. године с намjером да се српско становништво са простора пограничне зоне са Србиjом и Црном Гором, горњег Подриња и источне Херцеговине, уклони са вjековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља.

Владика зворничко-тузлански у бесjеди jе истакао да jе таква пракса према српском човjеку настављена и у Другом свjетском рату, па и у овом посљедњем отаџбинско-одбрамбеном рату српског народа на просторима БиХ и подсjетио на три наjвећа страдања српског народа од безбожничке и душманске руке.

Владика Василиjе jе као прва страдања Срба навео она у Албаниjи, коjа су добила облике епопеjе, затим страдања у Араду у Румуниjи и Сопрањку у Мађарскоj, коjа су заjедничка стратишта за све Србе, те треће, као наjмасовниjе и наjсвирепиjе, страдање у аустроугарском логору у Добоjу.

На краjу бесjеде владика Василиjе jа позвао добоjску локалну власт и Владу Републике Српске да на локациjи бившег аустроугарског логора подигне спомен-обиљежjе са одговараjућим симболом и текстом, као стално подсjећање на мjесто извршења злочина над Србима.

Након парастоса, виjенце су на централно Спомен-обиљежjе логорашима положиле делегациjе Владе Републике Српске, Борачке организациjе Републике Српске и Оружаних снага БиХ – Другог пjешадиjског пука из Бањалуке, као и представници добоjске локалне власти и невладиних организациjа из Српске.

Након полагања виjенаца у великоj сали Центра за културу у Добоjу одржана jе Духовна академиjа на коjоj су наступили хор Српске православне цркве у Добоjу „Богољубље“, а ученици добоjских средњих школа извели пригодан колаж-програм посвећен сjећану на страдање Срба и на жртве аустроугарског логора у Добоjу.

Централно Спомен-обиљежjе жртава добоjског логора налази се у порти добоjског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла и заjедно чине Мемориjални комплекс.

У помен жртвама добоjског логора Српска православна црква jе у септембру 1938. године обjавила књигу „Споменица 1915-1917“ и освештала изграђену Спомен-костурницу у коjоj се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12 000 жртава добоjског аустроугарског логора.

Према подацима из књиге „Добоjски логор“ покоjног Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изjава преживjелих логораша, у логор jе од 27. децембра 1915. године, када jе основан, па до 5. jула 1917. године, када jе остао без иjедног логораша, био интерниран 45 791 Србин.

Међу интернираним Србима било jе 16 673 мушкараца и 16 996 жена и дjеце из БиХ, те 12 122 српских воjника и jедан броj стариjих грађана, жена и дjеце из Србиjе и Црне Горе.

Аустроугарски логор био jе на простору садашње добоjске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смjештени у дрвеним баракама у коjима су претходно угинули коњи аустроугарске воjске од заразне болести „сакагиjе“.

Одбор за његовање традициjа ослободилачких ратова Владе Републике Српске утврдио jе интернациjу Срба у добоjски аустроугарски логор од 1915. до 1917. године, као догађаjа од републичког значаjа масовних страдања српског народа на овим просторима.

Извор: