Обиљежено 76 година од злочина над цивилима на Теразијама

Пише: Јадовно 1941.

У Београду су данас положени вијенци и одата почаст поводом обиљежавања 76 година од злочина који су у Другом свјетском рату починиле окупационе снаге које су на стубове јавне расвјете на Теразијама објесиле петорицу Београђана, оптужених за пружање отпора.

Државну церемонију одавања почасти предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, а у име Скупштине града Београда, на Споменик објешеним родољубима на Теразијама вијенац је положио члан Градског вијећа Стево Таталовић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Негован Станковић рекао је новинарима да је Влада Србије максимално посвећена достојанственом сјећању на све учеснике и догађаје из своје историје.

“Данас обележавамо дан када су фашисти у Другом светском рату починили ратни злочин, управо овде на Теразијама, вешајући пет недужних цивила”, навео је Станковић.

Прије 76 година, на данашњи дан, њемачке окупационе снаге објесиле су на стубове јавне расвјете петорицу Београђана, оптужених за пружање отпора.

Иницијатор и главни организатор вјешања петорице Београђана у центру града на данашњи дан 1941. године био је СС мајор Карл Краус, први шеф београдског Гестапоа, док је његов главни помагач био шеф Управе града Београда Драги Јовановић.

Егзекуцију је начелно одобрио војни заповједник Србије генерал Хајнрих Данкелман, а извршење је повјерено Ајнзацкоманди и Специјалној полицији.

На састанку код Данкелмана, Краус и његов претпостављени констатовали су да се “Београђани, упркос предузетим мјерама, нису умирили и да се у граду настављају акције против окупационе силе и комесарског управно-полицијског апарата, што изискује спровођење егземпларне одмазде у Београду ради ефектног застрашивања становништва”.

Краус се енергично залагао да то буде вјешање у центру града.

У спомен на објешене Београђане, град Београд је на тргу Теразије, у непосредној близини Игумановљеве палате, 1983. године поставио Споменик објешеним родољубима, дјело академског вајара Николе Јанковића.

Споменик је постављен на мермерном постаменту, висине 400 центиметара, а пречника 80 центиметара, док рељеф приказује призор вјешања петорице Београђана које су починиле окупационе власти.

У непосредној близини споменика постављена је спомен-плоча са епитафом: “Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године – Јовану Јанковићу, раднику, Ратку Јевићу, земљораднику, Велимиру Јовановићу, земљораднику, Светиславу Милину, раднику, Милораду Покрајцу, ученику. Грађани Београда”.