ОБИЉЕЖЕНО 74 ГОДИНЕ ОД ПОКОЉА НА ГАРАВИЦАМА

Пише: Јадовно 1941.

Служен парастос у Гаравицама

Служењем парастоса и поменом на српском, хебреjском и ромском jезику у Гаравицама код Бихаћа обиљежено jе 74 године од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома бихаћког краjа, коjе су 1941. године побиле усташе.

У оквиру помена, коjи jе организовало Завичаjно удружење Бишћана “Уна”, одржан jе историjски час, положено цвиjеће и прислужене свиjеће.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао jе Срни да ће Влада Српске у наредном периоду посветити много више пажње оваквим мjестима и обиљежавању оваквих датума, како би се са тим упознале генерациjе коjе долазе.

“Гаравице, као и остала стратишта, не смиjемо препустити забораву, иначе ће она да нам се понове”, поручио jе Милуновић.

Према његовим риjечима, над Србима jе у Другом свjетском рату почињен геноцид, али он као такав никад ниjе дефинисан, него jе у социjалистичкоj Југославиjи био прикриван с наводним циљем помирења народа, чиме су изjедначени злочинци и жртве.

“Тек од скоро jе наша шира jавност упозната о страдању у Гаравицама, захваљуjући групи ентузиjаста коjи покушаваjу да то страдање отму од заборава”, рекао jе Милуновић.

Велики покољ на Гаравицама догодио се од 28. jула до 4. августа 1941. године, када jе убиjено око 10.000 цивила.

Према британским изворима, на Гаравицама jе за три мjесеца убиjено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мjесто по броjу жртава у БиХ у Другом свjетском рату.

Први споменик жртвама Гаравица подигнут jе 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. године бихаћка општина уређуjе Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега jе 1981. године откривен нови споменик.

Споменик из 1949. године уклоњен jе и постављен у близини бихаћке куле, а у посљедњем рату jе знатно оштећен. Приjе двиjе године поново jе демонтиран и одвезен на спомен-подручjе у Гаравицама.

Парастосу и комеморациjи, присуствовала jе и делегациjа удружења Јадовно 1941. из Бања Луке.