Обиљежено 25 година од страдања 14 Срба у Загонима

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Поред преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.

Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и почињени масакр у Загонима.

За тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао.

Пеживјели истичу да се не смије и неће заборавити страдање недужних мјештана овог села иако је, како оцјењују, више узалуд причати о томе, јер правосуђе БиХ не обраћа пажњу и не процесуира починиоце злочина над Србима.

„Још једном истичемо да смо огорчени нерадом и лицемјерством Тужилаштва и Суда БиХ који за овај, али ни бројне друге злочине почињене над Србима око Братунца и Сребренице никога нису процесуирали и тиме шаљу јасну поруку да је БиХ сигурна земља за злочинце бошњачке националности“, изјавила је предсједник Oрганизације несталих и погинулих бораца и цивила Радојка Филиповић.

Она је додала да се предмет у вези са страдањем Срба у Загонима већ девет година налази у Тужилаштву БиХ и истакла да тужиоци свјесно опструишу овај, као и још неколико предмета који се односе на злочине над Србима на подручју Братунца.

Према њеним ријечима, рок за завршетак овог предмета био је крај 2015. године, али породице нису добиле никакве информације у којој је он фази.

Филиповићева тврди да тужиоци, правдајући се да ратни злочини не застаријевају, свјесно уклањају те предмете с циљем да пролази вријеме, свједоци умру, материјални докази нестану, а починиоци ових монструозних злочина да живе и умру као слободни грађани.

„О стравичним злочинима такозване Армије БиХ свједочи злочин почињен над цивилима који су радили на њивама у Загонима. То потврђују чињенице да су на данашњи дан убијени петогодишњи Владимир Гајић и 90-годишња Мара Божић. Злочин над Србима у Загонима, као и сви остали почињени у српским селима овог краја потврђују јасну намјеру такозване Армије БиХ да почини геноцид над српским народом јер су убијали све што је српско не остављајући живе ни дјецу ни старце“, нагласила је Филиповићева.

Радомир Гвозденовић преживио је упад муслиманске војске у Загоне, али су му тога дана живи ухваћени сестра Рада и сестрић Александар Милошевић који је имао само 44 мјесеца.

„Било је мирно. Народ је био на њивама и купили смо сијено када је око 15.00 часова запуцало и зачула се урнебесна галама и повици ‘алаху егбер’ и ‘кољи живе’. Упали су у село и све су убијали и уништавали, а убијенима су тврдим предметима разбијали главе“, прича Гвозденовић.

Он је истакао да су косом масакрирали непокретну старицу Милеву Димитрић, а неке од рањених мјештана када су стигли исјекли су косама.

„Ја нисам могао препознати рођену сестру Раду када сам је, након једног часа, затекао исјечену и масакрирану изнад родне куће. Била је искасапљена“, присјећа се са горчином Радомир и додаје да су се злочинци иживљавали над женама којима су одсијецали дојке и убијали их са десетинама убода оштрим предметима.

Његов брат Татомир, који је тада био средњошколац, каже да је њихова убијена и масакрирана сестра Рада била цивил у мајици, шорцу и папучама. Тек је завршила средњу школу као ђак генерације и никоме није представљала пријетњу, а убијена је у дворишту изнад куће.

Татомир каже да су муслимани из сусједног муслиманског села Будак наводили артиљерију и дозивајући их говорили гдје бјеже мјештани са њива да се тамо гађа.

„Годинама понављамо да нико није одговарао за злочин почињен над мјештанима цивилима из српског села Загони, а правда нас и даље заобилази“, истиче Татомир.

Он појашањава да никога нису угрожавали и нападали.

„Напали су нас и све опљачкали, попалили и побили само зато што смо Срби. Нико није одговарао и то је жалосно, али правда Божија стигне свакога па ће стићи и починиоце ових злочина“, каже Татомир.

Међу убијеним српским цивилима било је пет жена, а старац Михајло Михајловић се још води као нестала особа.

Напади на Загоне наставили су се све до Петровдана 1992. године када су муслиманске снаге тежиште свог напада пребациле на српска села источно од Сребренице, гдје су тада починиле злочине над српским становништвом у Залазју, Сасама, Биљачи и још неким засеоцима, које су потпуно уништиле.

У Горњим Загонима, гдје се овај злочин догодио обновљено је девет кућа након рата у које се вратило и живи само девет удовица.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Огњишта оставили зарад слободе | Јадовно 1941.

Братунац: Наша истина још чека правду | Јадовно 1941.