arrow up

Подијелите вијест:

Обиљежено 100 година од смрти Војводе Путника

Полагањем вијенаца на споменик на Новом гробљу у Београду, данас је обиљежено 100 година од смрти војводе Радомира Путника.

Војвода Путник (Фото:.mondo.rs/Picture)
Војвода Путник (Фото:.mondo.rs/Picture)

Церемонији су присуствовали представници Владе Србије, градских власти, Војске Србије, као и Путникови потомци.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин рекао је да је војвода Путник најистакнутији дио једне побједничке, бескрајно храбре и најславније генерације српског народа који слободу није дао ни за шта.

„Генерација војводе Путника није могла да бира ратове у којима ће учествовати, баш као ни наша генерација, али је изабрала да се бори за слободу изнад свега, баш као и наша генерација“, поручио је Вулин након полагања вијенца.

Он је напоменуо да Србија није могла да бира ратове у којима ће учествовати, нити када ће их водити, али је у њима учествовала зато што је српски народ увијек желио слободу.

Радомир Путник рођен је у Крагујевцу 1847. године, а преминуо је 17. маја 1917. године у Ници, гдје се налазио на лијечењу.

Током богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату.

Након краја Првог свјетског рата, посмртни остаци војводе Путника нису одмах пренесене у Краљевину Југославију.

Због тога су се побунили преживјели војници и његови ученици који су захтијевали да се ковчег са посмртним остацима славног српског војводе што прије допреми у Србију и прописно сахрани.

Тек 6. новембра 1926. године на београдску жељезничку станицу стигли су посмртни остаци војводе Путника.

Сахрана је одржана 7. новембра на Новом гробљу у Београду.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Понижавања великих српских војсковођа | Јадовно 1941.

Битка у којој је Мишић извео тактику за уџбенике | Јадовно 1941.

Кајмакчалан као капија слободе | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​