Обиљежен Дан Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса

У општини Источно Ново Сарајево данас је поводом Дана Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса служен помен за погинуле припаднике овог батаљона, те положени вијенци у Спомен-соби у Лукавици.

Секретар Удружења ветерана Војне полиције Драган Пјевић рекао је да су се данас окупили бивши саборци и породице погинулих како би се сјетили својих погинулих и умрлих.

Пјевић је истакао да је овогодишње обиљежавање обогаћено и свечаном академијом која је одржана у Културном центру Источно Ново Сарајево, а на којој је представљен ратни пут Јединице, кроз коју је прошло више од 300 људи, уз изложбу ратних фотографија из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата.

Он је подсјетио да је прије почетка ратних дејстава јединица била у саставу 288. батаљона Војне полиције ЈНА, бивша седма Армијска област, која је била смјештена у сарајевској касарни „Виктор Бубањ“.

Према његовим ријечима, Јединица је напустила касарну 23. маја 1992. године и била је измјештена у село Тврдимићи, Источно Ново Сарајево, а 25. маја Батаљон је први пут постројен и тај дан се прославља као званични Дан Четвртог батаљона Војне полиције.

„Уз уобичајне војно-полицијске задатке јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од агресије“, рекао је Пјевић.

Он је додао да је у рејону Грепка јединица била ангажована у противтерористичким дејствима, а на једном од тих задатака погинуо је командант Батаљона капетан Недељко Лиздек.

Пјевић наглашава да је, осим Лиздека, још 12 војних полицајаца уградило животе у темеље Републике Српске, а око стотину је рањено.

Он је истакао да су крај рата дочекали на игманском ратишту, село Бјеловац, одакле су се повукли у јануару 1996. године.

„Ипак, ту нашем ангажовању није био крај. Задатак јединице у то вријеме је био да помогне становништу Српског Сарајева које је због Дејтонског мировног споразума одлучило да напусти насеља која су по споразуму припала Федерацији БиХ“, рекао је Пјевић.

Пјевић додаје да је послије рата јединица наставила дјеловање у мирнодопским условима.

Он је рекао да је Једница у више наврата проглашавана за најбољу чету у саставу Бригаде, а због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године.

Дијете погинулог борца Светислав Гавриловић рекао је да је поносан на свог оца, који је погинуо 19. јула 1995. године на подручју Трнова, јер је од првог дана стао на браник отаџбине и до посљедњег дана остао уз своје колеге.

Гавриловић каже да му је данас јако тешко причати о свему јер је имао 11 година када му је отац погинуо, а 1992. године му је погинуо и дјед као борац прве категорије.

Данашњем обиљежавању Дана Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, поред сабораца и породица погинулих, присуствовали су саборци из других јединица, представници борачких организације са подручја Сарајевско-романијске регије, града Источно Сарајево и општина у саставу града, који су одали почаст и положили вијенце.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Обиљежено 25 година од формирања Прве сарајевске механизоване бригаде