Обиљежавање 148 година од смрти кнеза Михаила

Државна церемонија поводом обиљежавања 148 година од смрти кнеза Михаила Обреновића биће одржана данас у Саборној цркви у Београду, у присуству представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.

Осим помена, крај саркофага прослављеног српског владара биће положени ловорови вијенци и одата државна и војна почаст.

Вијенце ће, осим представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, положити и делегација Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, као и представници невладиних организација које су опредијељене за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.

Организатор комеморације је Одбор Владе за његовање традиција ослободилачких ратова.

Данас се навршава 148 година од атентата на Кошутњаку на кнеза Михаила, који је био један од најзначајнијих нововијековних српских владара.

Владавину кнеза Михаила обиљежило је даље јачање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и успостављање низа значајних институција културе, просвјете и науке.

Кнез Михаило био је велики заговорник стварања савеза хришћанских држава Балкана ради коначног и потпуног ослобођења од отоманске власти.

Михаило Обреновић био је кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Његова прва владавина завршена је збацивањем 1842, а друга атентатом.

Михаило је био други син кнеза Милоша и Љубице Обреновић. По очевој абдикацији пошао је са њим у изгнанство, али убрзо је по смрти свог старијег брата Милана, ступио на пријесто Србије.

Данас омиљени српски кнез, а у своје вријеме не тако вољен просвећени апсолутиста, упркос томе што је био просветитељ и доносилац ренесансе, Михаило М. Обреновић Трећи убијен је у Кошутњаку 10. јуна 1868. године, када се извезао у шетњу са Катарином и Анком Константиновић и Томанијом Обреновић.

Завјереници, браћа Ђорђе и Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић убили су кнеза и његову сестру Анку, док су Катарина Константиновић и Светозар Гарашанин, Михаилов ађутант, рањени.

Кнез је сахрањен у београдској Саборној цркви, а убице осуђене на смртну казну.

Убиство кнеза Михаила је у колективном историјском сјећању представљено као преломни тренутак и велики губитак на путу ка реализацији националних циљева епохе и конструисања стабилног друштва и државе у Србији.

Највећи српски политички ауторитет тог доба Илија Гарашанин рекао је да је убиством на Кошутњаку, на Топчидеру, угашена нада за квалитетну политичку стратегију Србије, умањени потенцијали за добар развој, а земља значајно уназађена.

Српски народ подигао је у центру Београда споменик кнезу Михаилу на коме су с двије стране забиљежена имена градова – Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова које је кнез Михаило добио за Србију.

На зачељу споменика је уклесан српски грб, а са зачеља је написано: „Кнезу Михаилу М. Обреновићу III Благодарна Србија“.

Кнез Михаило није имао законитих потомака и на пријестолу га је наслиједио Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема.

Михаило је имао ванбрачног сина Велимира /1848—1898/, који није имао право насљеђа пријестола.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Рудовци: Поп који је дигао буну | Јадовно 1941.

За слободу су били спремни да уз осмех живот дају | Јадовно 1941.

Нова емисија у серијалу: Час историје – аутора Самарџића и Девића