Na Jadovnu obeleženo 76 godina od stradanja Srba u NDH. Više od pet stotina ljudi prisustvovalo pomenu stradalima u kompleksu logora
Da Velebit može da plače, danas bi sigurno zaplakao. Svaki kamen ovog ličkog gorostasa uzdahnuo bi, pustio suzu i pomolio se se za duše skoro 40 hiljada Srba i Jevreja, iz svih srpskih krajeva, mučki ubijenih u logorima Gospić- Jadovno- Pag tadašnje Nezavisne države Hrvatske.
Kamen ne može, ali ljudi mogu. Više od pet stotina ljudi svih generacija okupilo se danas nad Šaranovom jamom i odalo poštu stradalim precima.
– U jednom dana naša kuća je ostala bez muških glava. Odveli su đeda, stričeve i oca. Baba uspela da me spasi sakrivši me u šumu – priča nam vremešni Dimitrije, a svaka reč mu otvara živu ranu. Ranu koja nikada zarasti neće. A i kako bi mogla.
On i mnogi drugi iz Banjaluke i drugih krajeva Republike Srpske, svih delova Hrvtske, Novog Sada, Beograda, ali i iz Ljubljane, koji su se danas klanjali senima žrtava u Jadovnu, za ta 132 dana leta 1941. gogine, ostali su bez svojih dedova i pradevova. Na strašno mesto okruženo rajskom prirodom dovođeni su Srbi i Jevreji sa svih delova Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srema. Za tako kratko vreme, prema poslednjim istraživanjima istoričara, stradalo je više od 38 hiljada ljudi, mahom onih u punoj snazi. Ali nisu samo oni žrtve. To su i svi oni koji ne znaju šta je dedovo koleno, šta su stričevi, ujaci…
Mi dobro znamo zašto dolazimo ovde, zašto odlazimo u Prebilovce, na Drakulić, na Krodun i Baniju. Nažalost, puno je ovakvih mesta – kaže Dušan Bastašić, predsednik udruženja „Jadovno 1941“. – Dolazimo jer nema grobova gde bi našim dragim upalili sveću, nego to činimo nad jamama. A jame nisu grobovi, niti to ikada mogu da budu. Strašno je što posle toliko godina kosti tih mučenika još uvek leže u tim jamama. Zato dižemo zajedničke krstove.
Obučeni u bele majice, simbolu čistog srca u kome nema mesta za mržnju, posle parastosa žrtvama krenuli su pet kilometara dugom stazom jadovničkih mučenička, gde je postavljen Časni krst do jame pod Grginim bregom. Ovo je peti krst koji je postavljen, a koji je dan ranije osvećen u Hramu Svetog Save na Vračaru. Potom su nastavili peške oko dve kilometra do mesta nekadašnjeg sabirnog logora Jadovno u Ćaćica dolcu.
– Što ih nisu kod kuće ubili, ako su to već hteli? Što su ih ovde dovodili, zašto su ih ovako mučili – hodeći uzbrdivom, krivudavom, blatnjavom, uzdahnula je jedna sredovečna žena.
Odgovor nije dobila. Niti će.
DODIK OBEĆAO POMOĆ ZA IZGRADNjU KAPELE
POMENU na jadovničke žrtve prisustvovali su Mladen Ivanić, predsednik Predsedništva Republike Srpske i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji je obećao da će pomoći izgradnju kapele na Jadovnu.
-Stradanje ovih ljudi bio je deo državnog projekta tadašnje NDH, da trećinu srpskog življa „istrebi“, trećinu protera a trećinu pokrsti. Zato ne smemo da dozvolimo da se revizijom istorije umanje srpske žrtve – podsetio je Dodik. – Te sve žrtve ne smemo zaboraviti i moramo im se klanjati na dostojanstven način. Zato molim Republiku Hrvatsku da uzda neophodne dozvole da izgradimo kapelu, da imamo gde da se okupljamo i održimo sećanje na naše pretke.
OBEZBEĐENjE
SKUP je obezbeđivao veliki broj policije Republike Hrvatske, koja je na nekoliko mesta vršila kontrolu posetilaca. Za vreme skupa nije se dogodio nijedan incident.
Autor: J. LEMAJIĆ
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti: